Blagojević: Berlin odlučan oko formiranja ZSO

Donedavni dopisnik agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević ocenio je da je nemačka politika po pitanju Kosova nedvosmislena, ali da se trenutni stav ove zemlje podudara sa SAD i Francuskom da bez formiranja ZSO neće biti pomaka ka članstvu u Savetu Evrope.

“Još u martu je Gabrijel Eskobar, visoki američki zvaničnik zadužen za pitanje Zapadnog Balkana, rekao da Kosovo ne može ući u Savet Evrope ako prethodno ne sprovede odluku o osnivanju ZSO. Od tada su se stvari kretale u tom pravcu. I francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc su u zajedničkom pismu isto to naglasili. Kosovo ne može postati članica SE, može se preporučiti, ali to je uslov i bez tog uslova nema govora. Zašto? Zato što oni smatraju da to smiruje, i dobrim delom, ako ne rešava, barem stavlja na kolosek ka rešenju celu situaciju na Kosovu. Tu se našao kao bedem Aljbin Kurti i njegova vlada i njegova politika”, izjavio je Blagojević.

Na pitanje da li takav stav zvanične Prištine ukazuje i da dolazi do promene zvanične politike Berlina prema Kosovu, ovaj iskusan novinar kaže da je stav Nemačke “stalno isti”.

“Bez obzira da li je na vlasti desni centar, CDU ili su levi - Socijaldemokrate ili Zeleni, a oni su sada na vlasti. Svi oni u politici prema Zapadnom Balkanu polaze od toga da je Nemačka sa pravom, osnovano i braneći osnovne vrednosti i prava EU, sa Nato vojno intervenisala 1999. godine”, objašnjava Blagojević.

Prema njegovim rečima poteze Prištine i premijera Aljbina Kurtija evropski zvaničnici posmatraju dvojako.

“U privatnim razgovorima, i sa zvaničnicima i sa novinarima, oni koji su navijački nastrojeni smatraju da Kurti mora da sprovodi politiku koja je potrebna za uspostavljanje državnosti. Drugi kažu da je jako tvrdoglav jer neće da uvaži mišljenje ni Evropske komisije ni Amerikanaca. S druge strane, šta takva politika Kurtija može da reši ili donese Kosovu ili Evropi? Tu je onda zid, tu je gotovo, nema ništa”, kaže Blagojević.

Dodaje da su i u Briselu zbunjeni potezima zvanične Prištine, ali da je nejasno “ko tu pravi računice i kakve”.

“Jedni smatraju da Kurti igra na kartu toga što takva njegova politika prema Srbima na Kosovu, koja je u suštini šovinistička, isključiva i samo umanjivanje prava pod firmom da se gradi državnost, zapravo jača njegovu bazu unutar samih Albanaca na Kosovu, a imajući u vidu i predstojeće izbore. Ali, ne može on sam ni da pobedi ponovo na izborima ako je uverenje EU, većine zemalja EU i posebno Amerikanaca takvo da se kaže: ‘Pa on remeti ono što mi hoćemo da uradimo od Kosova, a hoćemo da smirimo Kosovo. Da napravimo rešenje koje će biti osnova da se ceo Zapadni Balkan onda okrenemo ka nečeme što bi išlo u pravcu istinskog ugrađivanje u EU na temelju vrednosti i onoga što se zovu Merila iz Kopenhagena’”, naglašava Blagojević.