Martens: Nemačka mogla da podrži Prištinu u SE, ali stav Berlina po pitanju Kosova podeljen

Novinar "Frankfurter algemajne cajtunga" Mihael Martens istakao je da je Nemačka pokazala svoj uticaj kada je izglasana Rezolucija o Srbrenici koja se tiče prošlosti, ali da je moć zvaničnog Berlina znatno slabija kada je reč o aktuelnim pitanjima, što dokazuje činjenica da se članstvo Kosova nije našlo na dnevnom redu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Martens je na društvenoj mreži X" objavio tekst napisan za FAZ u kome navodi da je Nemačka mogla da iskoristi svoju diplomatsku moć da glasa za članstvo Prištine u Savetu Evrope, ali da su stavovi po pitanju Kosova u toj zemlji podeljeni.

"Ovo bi bilo veoma važno za region, jer bi članstvo Kosova u Savetu Evrope bio snažan signal za sve one koji nasilje smatraju rešenjem", naveo je Martens.

On ukazuje da bi članstvo u SE omogućilo građanima Kosova, uključujući i srpsku manjinu, da tuže vladu za kršenje ljudskih prava Evropskom sudu za ljudska prava.

"Osim toga, to bi svim građanima Kosova, uključujući naravno srpsku manjinu, obezbedilo pravo da tuže svoju vladu zbog kršenja ljudskih prava Evropskom sudu za ljudska prava. To bi stavilo pod nadzor radnje svake vlade Kosova", istakao je Martens.

Međutim, naglašava da Nemačka tako nešto nije uradila s obzirom na to da unutar nemačke politike postoji podela o tome kako dalje po pitanju Kosova.  

"Stranka zelenih je podržala članstvo Kosova, ali  je Savezna vlada na čelu sa SPD-om bila protiv toga", ukazuje on.

Martens je pomenuo i reakcije pojedinih nemačkih političara na takav stav vlade.

Prema njegovim rečima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima razloga da zahvali savetniku nemačkog kancelara za spoljnu politiku Jensu Plotneru.

Martens kaže da "Plotner ima svoje ideje kako da reši krizu". 

"U septembru 2022. i ponovo 2023. godine, Plotner i njegov francuski kolega Emanuel Bone otputovali su u Beograd i Prištinu sa svojim projektom o tome kako da se prevaziđe sukob Prištine i Beograda, na osnovu nemačko-nemačkog osnovnog sporazuma iz 1972. godine", podseća Martens.

Međutim projekat dvojice nemačkih i francuskih savetnika je propao.

"Ali, kao što se već tada moglo predvideti, njihov projekat je propao, jer su kao posrednici Plotner i Bone došli na Balkan praznih ruku. Od njihovog obećanja o "evropskoj perspektivi" za Kosovo i Srbiju nema ništa", dodaje novinar.

Smatra da je uvođenje Kosova u Savet Evrope bila prilika da se uradi više po pitanju napretka regiona ka EU, ali da je Nemačka postavila uslove za članstvo.

Napominje da Nemačka i Francuska nisu bile usamljene u poziciji da uslovljavaju članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Podsetio je i da je nekadašnji Trampov izaslanik Ričard Grenel pohvalio pismo trojice lidera Nemačke, Italije i Francuske upućeno Kurtu u kome se navodi da je ZSO uslov za članstvo Kosova u SE.