Blažić: Španija nije priznala Kosovo jer u toj državi postoje separatističke težnje

Jasno je da Španija nije priznala Kosovo prvenstveno zbog svojih interesa i separatističkih ideja i težnji koje postoje u toj državi, zbog čega izjava Aljbina Kurtija da pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u toj zemlji apsolutno ne stoji, kaže za Kosovo onlajn Marko Blažić, istraživač Centra za društvenu stabilnost.

Blažić ističe da su zemlje nepriznavači Kosova prvenstveno stale u odbranu međunarodnog javnog prava, ali i da se dobar deo njih nije odlučio na priznanje Kosova, iako se nalaze pod velikim pritiscima pre svega političkog zapada, ali i Turske, zato što imaju probleme sa određenim delovima svojih teritorija i separatističkim pokretima.

„To je u Španiji svakako slučaj sa Katalonijom, tako da Aljbin Kurti koristi određene teze zarad svojih interesa, a koje se ovaj put toliko kose sa realnošću da je to očigledno“, navodi Blažić.

Pomenutu izjavu Kurti je dao za španski list „El Mundo“, a takođe je naveo i da je paradoksalno što Madrid do sada nije priznao Kosovo koje se protivi ruskom uticaju i zadržava poziciju blisku  Beogradu.

Prema mišljenju Blažića, teza da bi Španija priznanjem Kosova stala na put širenju ruskog uticaja na Balkanu možda je mogla da ima neku težinu početkom 2022. godine, s početkom sukoba u Ukrajini, kada su određene države razmišljale o tome ko se opredelio za podršku Rusiji, ko Ukrajini i ko nije uveo sankcije Rusiji.

„Ne kažem da bi tada to bio preloman faktor koji bi uticao da neka država prizna Kosovo, ali je imalo težinu. Međutim, sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću i sa ovom pričom oko završetka  sukoba u Ukrajini što pre, to više nema težinu. Čak i sama Evropa gleda kako da se sukob u Ukrajini završi. Politika predsednika Aleksandra Vučića i Srbije da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji i da osudi agresiju na Ukrajinu pokazala se kao neka polazna tačka za mirovne pregovore. Ako pogledamo mirovne planove za Ukrajinu, oni sadrže elemente politike koje je vodila Srbija“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, izjave Kurtija, zapravo oslikavaju koliko je Kosovu sužen manevarski prostor na međunarodnom planu, na kom su u nezavidnoj i nemoćnoj situaciji sa serijom neuspeha od pokušaja da postanu član Saveta Evrope, pre toga i Interpola, a i zbog 28 država koje su povukle priznanje Kosova.

„Sve je to serija vrlo teških i bolnih poraza za takozvano Kosovo i Aljbina Kurtija na međunarodnom planu, a on tu histeriju i poraze prenosi na teren i takoreći se sveti našim sunarodnicima zato što je pretrpeo sve te poraze“, kaže Blažić.