Branković: Srbiji predstoji rovovska borba, član 35 Povelje UN daje za pravo hitnu sednicu SB

Diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković ocenjuje za Kosovo onlajn da Srbija na osnovu članova 34 i 35 Povelje UN ima pravo da zatraži održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti zato što su poslednjim potezima Prištine evidentno ugroženi mir i bezbednost regiona Zapadnog Balkana.

„Član 34 Povelje UN kaže da SB može da razmatra svaki problem, sukob, bilo kakav nesporazum za koji ustanovi da postoji opasnost da ugrozi mir i međunarodnu bezbednost. Na bazi toga dolazi član 35 Povelje gde se kaže da svaka država članica ima pravo, u saglasanosti sa prethodnim članom, ako smatra da je postoji opasnost da se negde ugrozi međunarodni mir i bezbednost, da pokrene zahtev za sednicom. Na taj način mi, na osnovu člana 35, podnosimo zahtev da se održi sednica SB“, precizira Branković.

On objašnjava da ovaj zahtev ne podleže mogućnosti veta, ali da je bitno pitanje tumačenja.

„Postavlja se pitanje šta mi predlažemo. Od toga da li je to stvarno nešto što ugrožava mir i međunarodnu bezbednost, a činjenica je da ugrožava mir kod nas u regionu. Prema tome, Savet bezbednosti će po pravilu to da stavi na dnevni red. Ali, postavlja se pitanje da li će se taj dnevni red i ta tačka usvojiti. Potrebno je devet pozitivnih glasova“, kaže Branković.

On ocenjuje da će mnogo zavisiti i od toga kako će glasati zemlje Kvite.

„Postavlja se pitanje u kojoj meri će zemlje Kvinte da održe reč kako su rekle - da se odloži ukidanje dinara jer to nam je onda više od devet glasova, ili će po starom principu totalne hipokrizije da izmisle nešto drugo i da, ipak, zato što je većina priznala Kosovo, da vide da nam umanje mogućnost da dobijemo devet pozitivnih glasova da naš predlog dođe na sednicu SB“, kaže Branković.

On ocenjuje da Srbiji predstoji rovovska borba ne samo u Savetu bezbednosti, već i na bilateralnom nivou.

„Neko to zove lobiranje, a mi koji smo se time bavili zovemo konsultacijama. Konsultujete se i sa prijateljima i sa onima koji imaju suprotno mišljenje. Pokušavate da ih ubedite da je ovo što hoćete ipak bolja i pravednija stvar za mir i bezbednost“, kaže Branković.

On dodaje da se u toj pripremi predloga dnevnog reda pažnja obraća na svaki detalj.

„Konsultacije nisu samo bilateralne, već pored sale gde se drže govori i usvajaju ili ne usvajaju rezolicije postoji isto velika sala samo za konsultacije svih članova Saveta bezbednosti. Kada je nešto predloženo onda se sedne i gleda, tu se juri, kako mi uslovno kažemo, svaka zapeta, svaka reč, tačka... Jer, sve je važno. I tu se ili usaglasi tekst ili se ne usaglasi, pa onda ide na glasanje, pa većina kaže šta, odnosno, da li ove stalne članice imaju nešto protiv ili nemaju i ulažu ili ne ulažu veto“, objašnjava ovaj diplomata.

On kaže da Srbiji predstoji i ofanziva na bilateralnom planu po glavnim gradovima vodećih sila sveta.

„ Ambasador jedne države u Njujorku kada dobije neki zahtev on mora da izvesti svoje ministarstvo i da traži instrukcije. Ovako, na bilateralnom planu kada pošaljemo našeg ambasadora u neki glavni grad, odmah ministarstvo zna šta hoćemo. Na taj način se ubrzava stvar, u zavisnosti šta je sadržaj“, kaže on.

Branković kaže da je još rano govoriti o formi buduće odluke SB, ali da ona može biti u formi rezolucije ili saopštenja. 

"Ali, ne treba zaboraviti da je svaka odluka Saveta bezbednosti, bez obzira da li je to saopštenje, ona je obavezujuća", naglašava Branković.