Brus: Mandat Unmika zastareo; Kina traži dalju podršku za misije UN

Zamenica šefa misije SAD pri Ujedinjenim nacijama Temi Brus istakla je da je mandat Unmika zastareo i da bi Savet bezbednosti trebalo da ukine misiju. Sa druge strane, zamenik ambasadora Kine pri UN Sun Lej istakao da je dijalog jedini put ka rešenju kosovskog pitanja i da se moraju poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, te zatražio dalju podršku radu Unmika.

„Unmik više ne igra nikakvu ulogu na Kosovu. Kfor, misija EU i još nekoliko misija igraju mnogo veću ulogu", rekla je Brus.

Prema njenim rečima, produžetak misije, ne pomaže nikome, a nemogućnost izjašnjavanja Saveta bezbednosti o ovom pitanju pokazuje probleme sa kojima se svetska organizacija suočava.

Brus je istakla da SAD žele stabilan, miran i prosperitetan Zapadni Balkan.

„Normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne samo da je ključna za budućnost, već je jedini put napred. Predsednik Donald Tramp želi mir, stabilnost i prosperitet. Pozivamo obe strane da preduzmu korake uspostavljanja poverena, očuvanja stabilnosti i konstruktivnog dijaloga. Napredak zavisi od Beograda i Prištine, ne od Saveta bezbednosti“, naglasila je Brus.

Ona je podvukla da se stav SAD prema Unmiku nije promenio i da se ta misija mora okončati.

Prema njenim rečima situacija na Kosovu se promenila u odnosu na 1999. godinu, a misija je nastavljena zastarelim mandatom.

„To je mirovna misija bez mirovnih aktivnosti“, kazala je Brus.

Kina traži dalju podršku za Unmik

Zamenik kineskog ambasadora pri UN Sun Lej istakao je da je dijalog jedini put ka rešenju kosovskog pitanja i da se moraju poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

„Pozicija Kine je jasna. Podržavamo strane u postizanju rešenja kroz dijalog u skladu sa Rezolucijom 1244. U tom procesu se moraju poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Srbije“, naglasio je kineski diplomata.

On je upozorio na krhku bezbednosnu situaciju na severu Kosova, navodeći da su zabeležena rušenja kuća i imovine u vlasništvu Srba praćena i izveštajima o policijskom zlostavljanju.

Rekao je da je Srbija na sve to ostala mirna i izbegavala eskalaciju, te pozvao kosovske vlasti da prioritizuju mir i iezbegavaju destabilizujuće akcije.

Kada je reč o dijalogu izrazio je žaljenje što ove godine nije bilo sastanaka ni napretka.

Istakao je da se Briselski sporazum, pre svega uspostavljanje ZSO moraju primeniti.

„Kosovske vlasti moraju bez odlaganja da primene Briselski sporazum i ZSO, i time uklone prepreke u dijalogu“, objasnio je Sun.

Potrebno je pokrenuti poteze usmerena ka uključivanju svih etničkih zajednica, naglasio je Sun Lej.

Govoreći o Unmiku, rekao je da je ta misija do sada igrala neprocenjivu ulogu na Kosovu, zahtevajući od kosovskih institucija i međunarodne zajednice da joj pruže pomoć kako bi uspešno nastavila svoju misiju.

„Balkan je prošao kroz brutalne ratove i ne smemo dozvoliti da se tragedija ponovi. Međunarodna zajednica mora da promoviše dijalog, mirni suživot. Kina je spremna da u tome sarađuje“, naglasio je Sun Lej.

Britanija za preispitivanje mandata Unmika

Politička savetnica u misiji Britanije pri UN Dženifer Meknotan ocenila je da je zbog promena koje su se u proteklih 27 godina dogodile na Kosovu neophodno strateški preispitati mandat Unmika.

„Pozivamo na strateško preispitivanje uloge i finansiranja Unmika. Mnoge funkcije, koje je nekada obavljao Unmik, sada vrše kosovske institucije i druge međunarodne organizacije, uključujući Kfor, Euleks i Oebs. To bi trebalo da se odrazi na našu strukturu i resurse. Iako pozdravljamo značajna smanjenja broja zaposlenih koja su već sprovedena, ponavljamo svoj poziv na strateško preispitivanje naših odgovornosti u okviru kombinovanog mandata, kao i finansiranja, kako bi se osiguralo da su resursi UN usklađeni sa savremenom realnošću.", rekla je Meknotan.

Prema njenim rečima, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je ključ napretka.

„Pozivamo obe strane da u potpunosti ispune prethodno postignute sporazume, uključujući i dogovor o samoupravi za kosovske Srbe", rekla je politička savetnica u misiji Velike Britanije pri UN.

Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, prema njenim rečima, ostaje ključna za dugoročnu stabilnost, kao i za evropsku budućnost Beograda i Prištine.

„Nastavljamo da pozivamo obe strane da sprovedu postojeće sporazume i konstruktivno se angažuju u dijalogu uz posredovanje EU, što uključuje potpunu primenu Ohridskog sporazuma i ispunjavanje obaveze iz njegovog sedmog člana – da se obezbedi odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu. Ukazujemo na zabrinutosti iznete u izveštaju generalnog sekretara, koje se tiču uticaja pojedinih poteza Kosova na nevećinske zajednice, posebno na severu Kosova. Ustav Kosova pruža sveobuhvatne garancije za njihova prava, koje se moraju u potpunosti sprovoditi u praksi i u skladu sa vladavinom prava“, naglasila je Meknotan.

Srbija, kako je dodala, bi trebalo da omogući pristup relevantnim arhivama i dokumentima kako bi se podržao napredak u rešavanju pitanja nestalih lica i ukazala da je sudbina više od 1.500 ljudi iz svih zajednica i dalje nepoznata.

Ona je istakla da Velika Britanija pozdravlja nedavno formiranje vlade na Kosovu i izbor predsednice Justine Široke Pulje, te da se nastavku bliske saradnje sa Kosovom u cilju unapređenja njegove evroatlantske budućnosti i pružanju podrške njegovom daljem razvoju kao inkluzivne, demokratske i multietničke države.

„Kao prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova, pozivamo one države članice koje to još uvek nisu učinile da se pridruže većini“, poručila je Meknotan.

Nebenzija: Ultranacionalističko kosovsko rukovodstvo vrši institucionalni teror nad Srbima

Ambasador Ruske federacije pri UN Vasilij Nebezja rekao je da je situacija na Kosovu neprestano napeta i da ultranacionalističko rukovodstvo u Prištini vrši institucionalni teror nad Srbima sa ciljem etničkog čišćenja.

„Situacija na Kosovu ostaje trajno napeta i bukvalno se nalazi na samoj ivici. Samoproglašeno rukovodstvo Kosova namerno stvara nepodnošljive uslove za život i progoni kosovske Srbe iz pokrajine. Institucije koje pružaju javne usluge u oblasti zdravstva i obrazovanja se urušavaju. Upotreba srpskih ličnih dokumenata je zabranjena. Izborna prava se krše, a progon Srpske pravoslavne crkve je u porastu. Takozvani pravosudni sistem kosovskih Albanaca masovno konstruiše krivične predmete i sprovodi kampanje zastrašivanja. Raste broj slučajeva koji uključuju očigledno nesrazmernu upotrebu sile – od agresivnih hapšenja i pretresa, pa sve do mučenja“, naglasio je Nebenzija.

Tokom proteklih pet godina, prema njegovim rečima, zabeleženo je više od 800 etnički motivisanih napada, a više od 250 Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica uhapšeno je na osnovu izmišljenih optužbi.

“Kuće i zemljište se nezakonito oduzimaju. Srbi se prisiljavaju da napuste svoje domove, mimo utvrđenih procedura. Srpska imovina se ruši, kao što je bio slučaj sa masovnim rušenjem objekata u području akumulacije Gazivode u julu ove godine. Očuvanje srpskog kulturnog i verskog nasleđa u ovom regionu predstavlja goruće pitanje. Skrnavljenje pravoslavnih manastira, crkava i grobalja nastavlja se pod izgovorom borbe protiv ekstremizma. Srpski pravoslavni i nacionalni simboli su zabranjeni. Svi ovi potezi ultranacionalističkog kosovskog režima mogu se okarakterisati kao institucionalni teror, čiji je cilj, zapravo, čišćenje pokrajine od srpskog stanovništva“, naglasio je Nebenzija.

On je kazao da je posebno skandalozno to što se ovaj ugnjetavački odnos na etničkoj osnovi odvija uz prećutno odobrenje međunarodnog prisustva raspoređenog u ovom delu Srbije.

“Oni ignorišu brojne apele Beograda i svojom neaktivnošću podstiču etničko preoblikovanje Kosova. Do danas, kosovski Albanci odgovorni za prebijanje pripadnika osoblja Unmika, Krasnoščokova, 28. maja 2019. godine, nisu izvedeni pred lice pravde. Priština je 31. decembra 2021. godine, kršeći utvrđene norme međunarodnog prava, proglasila pripadnika osoblja Unmika, Antonova, za nepoželjnu osobu“, kritikovao je ruski predstavnik.

On je istakao da je Rusija uzela u obzir septembarske osuđujuće presude koje su Specijalizovana veća Kosova izrekla ratnim zločincima, bivšim pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

“Kao što je poznato, Priština je oštro kritikovala ovu presudu i pribegla pravnim manipulacijama kako bi izmenila mandat Specijalizovanih veća. Iz nekog razloga, EU radije zatvara oči pred svim tim. Zvanično priznanje krvave prirode kosovsko-albanskih militanata, po našem mišljenju, zahteva odgovarajuću reakciju država Natoa, koje su 1999. godine pokrenule oružanu agresiju na Jugoslaviju. EU takođe zatvara oči pred odbijanjem Prištine da formira Zajednicu srpskih opština na Kosovu. Nesposobnost i nespremnost Brisela da osiguraju da kosovski Albanci preduzmu konstruktivne korake u potpunosti su diskreditovali kako pregovarački proces, tako i samo posredovanje EU“, rekao je Nebenzija.

On je istakao da je EU zauzeta ucenjivanjem Beograda i pokušajima da primora srpsko rukovodstvo da prizna državni suverenitet sopstvene južne pokrajine.

“Govori se o sprovođenju određenih usmenih dogovora iz 2023. godine, dok su pravno obavezujući Briselski sporazumi namerno zaboravljeni, a militarizacija Kosova se sistematski ubrzava“, dodao je on.

Nebenzija je kazao da takozvana vojska, čije je postojanje Prištini zabranjeno Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, jača se i snabdeva oružjem iz inostranstva.

“U tako napetoj atmosferi, pozitivne ocene Zapada o bezbednosnoj situaciji u pokrajini deluju zbunjujuće. One su očigledno potpuno odvojene od stvarnosti. Ipak, snage Natoa na Kosovu su, na osnovu ovih procena, pokrenule proces „optimizacije” svog prisustva, uključujući i na najosetljivijim lokacijama; pritom, zamena trupa Kfora prištinskim bezbednosnim snagama na mostu preko reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici, kao i kod manastira Visoki Dečani, predstavlja izuzetno rizičan potez. To bi moglo dovesti do ozbiljne eskalacije međuetničkih tenzija“, upozorava Nebenzija.

On je rekao da je multinacionalni kontingent, raspoređen u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, i da mora nastaviti da u potpunosti izvršava poverene mu zadatke, bez uključivanja kosovsko-albanskih bezbednosnih snaga, za koje je poznato da su nepouzdane.

“Ukoliko se to ne učini, prete najnegativnije posledice po stabilnost – ne samo na Kosovu, već i na Balkanu u celini. Takođe očekujemo aktivniji, odlučniji i vidljiviji rad misije UN na Kosovu. Glavni element njenog mandata nije praćenje situacije, već stvaranje uslova za miran suživot naroda koji žive u pokrajini. Važno je da Savet bezbednosti od misije dobija iskrene i objektivne procene situacije. Smatramo da su neutralna tumačenja, kao i pokušaji da se analiza svede na administrativni kontekst, kontraproduktivni“, dodao je on.

Nebenzija je naglasio da se Rusija zalaže za zadržavanje postojećeg nivoa budžetskih i kadrovskih resursa za Unmika, kao i za očuvanje dogovorene učestalosti i formata sastanaka Saveta bezbednosti o Kosovu.

Događaji na Kosovu, prema njegovim rečima, su direktna posledica pokušaja da se temeljna rezolucija Saveta, Rezolucija 1244, veštački gurne u zaborav.

„Ovaj ključni dokument mora biti u potpunosti sproveden. Štaviše, sve je potrebnija sveobuhvatna analiza ove rezolucije. Savet bezbednosti mora poslati jasan signal da međunarodna zajednica neće tolerisati kršenja Rezolucije 1244. Samo na osnovu ove rezolucije može se, u skladu sa međunarodnim pravom, pronaći održivo i obostrano prihvatljivo rešenje za čitav niz pitanja vezanih za Kosovo, i samo se na taj način mogu zaštititi interesi srpskog naroda“, rekao je Nebenzija.

Danska: Napredak ka normalizaciji odnosa sastavni deo evropskog puta Srbije i Kosova

Predstavnica Danske pri UN istakla je da konstituisanje institucija na Kosovu otvara priliku za nastavak sprovođenja neophodnih reformi, ali i suštinsko angažovanje u dijalogu.

„Danska je čvrsto posvećena perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju i Kosovo, u Evropskoj uniji. Napredak ka sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa sastavni je deo njihovog evropskog puta, kao i preduslov za trajnu stabilnost, mir i prosperitet u celom regionu. Dijalog uz posredovanje EU pruža okvir za postizanje tog cilja.Njegov uspeh zavisi od spremnosti obe strane da se ozbiljno posvete preuzetim obavezama i traže rešenja. Konkretan napredak ostvaren ranije ove godine pokazuje šta se može postići konstruktivnim angažmanom“, naglasila je ona.

Sporazum o primeni Zakona o strancima, prema njenim rečima, pokazuje kako pragmatična saradnja može doprineti rešavanju osetljivih pitanja i poboljšanju svakodnevnog života ljudi.

Istakla je da prioritet ostaje potpuna primena Sporazuma iz 2023. godine o putu ka normalizaciji, uz poštovanje svih prethodno preuzetih obaveza.

„Kosovo mora da nastavi sa procesom uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom. Srbija mora da ispuni svoju obavezu da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Obe strane imaju svoje odgovornosti. Sprovođenje sporazuma ne može zavisiti od toga da li će jedna ili druga strana izabrati samo one obaveze koje joj u tom trenutku odgovaraju“, poručila je ona dodajući da je za trajan napredak potrebno je da obe strane deluju u dobroj veri.

Inkluzivan pristup unutar Kosova jednako je važan za stvaranje uslova za normalizaciju odnosa, naglasila i istakla da Danska podstiče dalje napore usmerene na podršku učešću kosovskih Srba u javnim institucijama, kao i na rešavanje zabrinutosti zajednica koje čine manjinu.

„Odluke koje utiču na ove zajednice, uključujući one koje se tiču imovinskih pitanja, rušenja objekata i iseljavanja, treba donositi nakon sadržajnih razgovora. Navodi o nedoličnom ponašanju policije moraju biti nepristrasno istraženi, a obezbeđivanje delotvorne zastupljenosti manjinskih zajednica u pravosudnim institucijama od posebnog je značaja za jačanje poverenja javnosti u vladavinu prava. Očuvanje mira takođe je od suštinskog značaja“, podvukla je ona.

Pozvala je obe strane na uzdržanost i izbegavanje jednostranih poteza koji bi mogli da pojačaju tenzije ili potkopaju dijalog.

Takođe Danaska je pozvala na uzdržanost i puno poštovanje nezavisnosti pravosuđa u okviru Specijalizovanih veća Kosova.

„Svako osporavanje presude mora se odvijati kroz utvrđeni postupak žalbe pred sudom. Sve inicijative usmerene ka budućnosti, koje se tiču relevantne zakonske regulative, moraju biti u skladu sa međunarodnim obavezama Kosova“, pdosetila je ona.

Ukazala je da Savet bezbednosti mora razmotriti na koji način Unmik može najbolje odgovoriti na trenutne potrebe.

„S obzirom na to da je mandat misije uspostavljen još 1999. godine, strateška revizija bi mogla pomoći da se osigura da on odražava stvarnu situaciju na terenu“, istakla je ona.

Ambasador Liberije pri UN ocenio je da relativno zatišje opisano u izveštaju, pruža priliku za dalji politički napredak, dodajući da je sada zadatak pretočiti postojeće obaveze u veću bezbednost, čvršće poverenje i konkretna poboljšanja u životima ljudi.

Izrazio je žaljenje što tokom izveštajnog perioda nije održan nijedan sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga kojim posreduje EU, uz napomenu da „kada dijalog stagnira, nepoverenje ne miruje“.

„Stoga pozivamo obe strane da obnove suštinski angažman i uzdrže se od jednostranih poteza ili retorike koji bi mogli dovesti do porasta tenzija“, kazao je diplomatski predstavnik Liberije.

Napomenuo je da odluke koje utiču na zajednice moraju poštovati propisane procedure i uključivati suštinske konsultacije.

„Institucije stiču poverenje kada svaka zajednica može da vidi da je one štite“, naveo je i dodao da Liberija poziva Beograd i Prištinu na uzdržanost, ispunjavanje preuzetih obaveza i stavljanje dobrobiti i bezbednosti svog stanovništva u središte svojih odluka.

„Spremni smo da podržimo konstruktivne napore usmerene ka ovim ciljevima“, kazao je on.

Predstavnik Somalije pri Ujedinjenim nacijama izjavio je da ta zemlja podržava dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije, uz ocenu da je to glavni okvir za rešavanje otvorenih pitanja.

„Podstičemo Beograd i Prištinu da ostanu posvećeni dijalogu uz posredovanje EU i da, kroz angažovanje u dobroj veri, traže praktična i obostrano prihvatljiva rešenja. Naša delegacija smatra da trajna stabilnost zahteva uzdržanost, poštovanje prava svih zajednica i dosledno sprovođenje preuzetih obaveza. Ostajemo posvećeni podršci diplomatskim naporima koji unapređuju pomirenje, jačaju regionalnu saradnju i osiguravaju mirnu i inkluzivnu budućnost za sve“, rekao je on.

Dodao je da Somalija potvrđuje podršku Unmiku i njegovom mandatu koji ima za cilj promovisanje mira, stabilnosti i poverenja među svim zajednicama.