Demokratija na delu: Potrebno pokretanje procesa izbornih reformi

Misija za posmatranje izbora "Demokratija na delu" procenjuje da su izbori održani 14. februara sprovedeni u skladu sa demokratskim standardima za slobodne i poštene izbore, međutim, izuzetak od ove kvalifikacije čine opštine sa srpskom većinom u kojima je identifikovano i potvrđeno orkestrirano glasanje za dva politička subjekta iz reda nevećinskih zajednica, prenosi Koha.

Predstavnik "Demokratije na delu" Eugen Cakoli rekao je, povodom predstavljanja konačnog izveštaja o izborima, da je izborni dan organizovan mirno i bez ozbiljnijih incidenata koji bi mogli da utiču na integritet izbornog procesa.

Cakoli je rekao da su i na poslednje održanim izborima uočeni slični problemi kao i na prethodnim izborima navodeći tu "potpomognuto glasanje koje je zabeleženo prilično visokom stopom, poteškoće za birače da pronađu svoje ime u biračkim spiskovima, kao i neke vrste nepravilanosti prilikom glasanja".

"Demokratija na delu procenjuje da su izbori održani 14. februara sprovedeni u skladu sa demokratskim standardima za slobodne i poštene izbore. Međutim, izuzeci od ove kvalifikacije su opštine sa srpskom većinom u kojima je identifikovano i potvrđeno organizovano glasanje za dva politička subjekta iz zajednice, kao i neobičan odziv birača do 85 procenata, što je dvostruko više od proseka u nivou zemlje. U vezi sa građanskim učešćem, vredi napomenuti da je sa 48,78 odsto izlaznost najveća u istoriji Kosova nakon proglašenja nezavisnosti, dok su sami politički subjekti dodali vrednost procesu prihvatanjem rezultata", rekao je Cakoli.

Kada je u pitanju poštovanje antikovid mera, Cakoli je rekao da je izborni dan praćen nezadovoljavajućim poštovanjem mera od strane poverenika i građana.

Cakoli je rekao da proces prebrojavanja glasova, posebno kandidata za poslanike političkih subjekata, i dalje ostaje jedan od glavnih problema izbornog procesa na Kosovu.

Dodao je da je falsifikovanje i manipulisanje izbornim rezultatima, što je dokazano objavljivanjem audio i video zapisa, značajno oslabilo kredibilitet procesa.

Kada je reč o radu Centra za prebrojavanje glasova, Cakoli kaže da je rad u njemu uglavnom bio uredan, otvoren i transparentan za javnost, ali da ponovno brojanje 700 kutija, što čini oko 30 procenata ukupnog broja, još jednom pokazuje duboku politizaciju i nedostatak integriteta nekih poverenika i osoblja ovog centra.

Demokratija na delu je ocenila rad Centralne izborne komisije kao transparentan, uz naglasak da je njihov rad okarakterisan mešanjem spoljnih aktera, gde se, između ostalog, pominje tadašnji vršilac dužnosti kosovskog predsednika Vjosa Osmani.

"Rad CIK je bio transparentan, ali ono što je netipično za ovaj izborni proces su polarizacija i ekstremni sukobi koji su dosledno karakterisali rad CIK, posebno između članova CIK iz redova Samooopredeljenja i predsedavajuće CIK. Takođe, rad i nezavisnost CIK na ovim izborima odlikovali su se intervencijama spoljnih aktera, posebno tadašnje v.d. predsednice Vjose Osmani, koja je svojim javnim izjavama narušila oblik integriteta i nezavisnosti rada CIK", ocenjuje Cakoli.

On podseća da je predsednica CIK Valjdete Daka, kao nikada pre, bila meta brojnih napada kako političkih subjekata, tako i građana.

Uprkos kratkom vremenu, prema Cakoliju, CIK je uspeo da završi sve izborne operacije, ali se naglašava da glasanje u inostranstvu ostaje jedna od najosetljivijih karika u izbornom procesu.

Izveštaj takođe govori o radu Iizbornog panela za žalbe i predstavke i Vrhovnog suda tokom ovih izbora, gde je Cakoli rekao da su delovali profesionalno i nepristrasno vodili slučajeve koji su im upućeni.

"Izborni panel i Vrhovni sud su poništili glasove političkih subjekata zajednica osvojenih u oblastima sa srpskom većinom, gde nije bilo demografske koncentracije dotičnih zajednica. Ovom akcijom je poštena zastupljenost volje zajednica zagarantovana i na osnovu lokalnih ustavnih normi i dobre međunarodne prakse", ističe Cakoli.

Njegov kolega Visar Džambazi predstavio je izvještaj o praćenju kampanje, gde je rekao da su nadzirali 179 aktivnosti političkih subjekata.

Džambazi je poručio da su politički subjekti imali najviše organizovanih aktivnosti u opštinama Peć i Prizren.

Prema njegovim rečima, Samoopredeljenje je organizovalo najviše izbornih aktivnosti (58), DSK (44), DPK (35), ABK (18), dok ostale stranke imaju manje od 18 organizovanih aktivnosti.

Deo nadzora bilo je i poštovanje anti-kovid mera, za koje je rekao da one uopšte nisu poštovane.

"U zatvorenom je maksimalan broj bio 30, dok je na otvorenom najveći dozvoljeni broj bio 50. Postoji neslaganje u izveštavanju o činjenici da u zatvorenom gotovo 78 aktivnosti od njih 179 nije poštovalo nikakve mere protiv kovida ili upravljanje pandemijom. Dok je, poštujući mere na otvorenim prostorima, ovaj broj mnogo manji odnosno u osam slučajeva nisu poštovane mere", rekao je Džambazi.

Džambazi je naveo da je učešće žena u predizbornoj kampanji i dalje na niskom nivou, iznoseći podatak da taj procenat iznosi 22 odsto, a kada je reč o govornicima, taj procenat žena je 27 odsto u odnosu na muškarce.

Prema navedenim podacima, najviše se govorilo o ekonomskom razvoju, poljoprivredi, zapošljavanju i obrazovanje.

Džambazi je rekao da je tokom predizborne kampanje u 23 odsto slučajeva bilo govora mržnje, gde su se politički rivali nazivali iznuđivačima i izdajnicima.

Izveštaj o praćenju medija predstavila je Medžide Demoli Nimani koja je rekla da su tokom nadgledanja televizija dominirali veliki politički subjekti koji su imali više prostora bilo u izbornim hronikama bilo u televizijskim debatama.

"Monitoring pokazuje da je DSK najviše bio zastupljen na televiziji u predizbornim vestima sa 238 minuta, zatim ABK sa 228 minuta, Samoopredeljenje 223 minuta, NISMA sa 211 minuta, DPK sa 209 minuta, Srpska lista sa 57 minuta i entiteti drugih manjine kao i male albanske stranke predstavljene su u izbornim hronikama sa 49 minuta", zaključila je Demoli Nimani.