Đorović: Srbima fale elementarni uslovi, treba voditi računa o onima koji žive na Kosovu

Dušanka Đorović iz Udruženja ujedinjenih penzionera kaže za Kosovo onlajn da će najava o proglašenju Kosova za područje posebne socijalne zaštite malo uticati na život ljudi, zato što je na Kosovu ostao mali broj Srba, a njima fale elementarni uslovi za život.

Ona ističe da u te elementarne uslove spadaju "sloboda, pravo, svoja valuta, svoj doktor, svoja škola i sve što pripada tvom govornom području".

"Kako sam ja lično razumela dodelu statusa posebne socijalne zaštite za Kosovo, to je predviđeno za porodice koje nemaju nikakva primanja. Lično mislim da je bolje da se provere porodice koje imaju po dva, tri, četiri primanja, ne žive na prostoru KiM i da se onda taj novac ubaci u kasu sa ovim socijalnim programom za Kosovo i Metohiju. Što se tiće ovog našeg severnog dela, lično mislim da je više zbrinut nego što se tiče dole juga", navodi naša sagovornica.

Podseća da na Kosovu postoji problem zapošljavanja jer nema posla "što se tiče marketa, otvaranja fabrika, znači, elementarni uslovi na Kosovu ne postoje, pogotovo za omladinu".

"To se tiče i Albanaca, samo što to oni drugačije doživljavaju od nas. Oni idu u stvaranju svoje države, a mi mislimo da smo u svojoj državi, što je jako velika razlika", objašnjava.

Ona dodaje da mnogo treba i za decu, pogotovu kada krenu u škole, vrtiće ili na ekskurzije, a da omladina od 20, pa čak i deo onih od 30-40 godina nemaju uslova da se zaposle, jer "ne mogu svi da rade u državnim institucijama".

Dodaje da bi u program socijalne zaštite trebalo ubaciti penzionere Trepče, Luksa i Mitrovčanke, "koji 20 godina borave na minimalcu, ne svojom greškom, nego greškom države, dok je u međuvremenu državni organ svo vreme od rata država plaćala 60-70 odsto bez obzira na mesto boravka".

"Treba voditi računa o ljudima koji su na Kosovu. To je moj stav od samog starta posle rata bio. Da onim ljudima koji žive na Kosovu i borave na Kosovu treba dati puno novca. Boraviš u Srbiji, radiš ovde, velika plata ti omogućila da kupiš stan, kasnije ćeš obezbediti sebi i radno mesto, što znači potencijalni kandidat za odlazak, što se i dešava. A to je trebalo mnogo ranije da se odradi", smatra Đorović.

Ona, ipak, dodaje da je "i sto dinara puno kada ti neko da, ako nemaš, a puno je tih koji nemaju ništa", te je zato odliv i Albanaca i Srba jako veliki.

"Ja nemam pregled i sliku tih najugroženijih porodica. To bi trebalo lokalna samouprava da ima i da je sreće i da se vodilo do sad računa da se tačno napravi spisak kome je stvarno potrebna pomoć i ranije da se odradi. Tako da to je stvar lokalne samouprave, oni valjda znaju koje su im najugroženije porodice koje treba da imaju prioritet. Na kraju krajeva i da dostave spiskove ko je za socijalnu zaštitu. A koliko je to efikasno ako nemaš slobodu, mir, svoj dinar, imaš 20.000, trebaš tih 20.000 da ideš da podigneš u Rašku, Bujanovac, gde se već podiže, dole na teritoriji Srbije. Ti ćeš jedan deo novca da potrošiš za put", upozorava Đorović.

Podseća i na visoke cene na Kosovu.

"Ovde je kod nas velika skupoća, pogotovo posle zabrane ulazka srpske robe na ovim prostorima: 1,45 litara jogurta, 2,45 evra. A to je 300 dinara, je li tako? Pa vidite šta se može uraditi. Jednostavno, ovde je jako, jako teško. Činiće ovih 20.000 i koliko sam razumela, po 5.000 po članu porodice, odnosno detetu, činiće, kako da neće. Kamo sreće da je to bilo mnogo ranije, ali opet, ako ti nemaš slobodu da se krećeš, nemaš svoj proizvod, nemaš svoju školu, sutradan ne znamo dokle ćemo da stignemo. Ovo sve vodi u neizvesnost", upozorava i dodaje da kod starijih i bolesnih nema ko ni da ode da podigne novac, te da ima među njima onih čije su penzije 14-15 hiljada. 

Ona navodi da je od prošle godine, od kada je osnovano Udruženje, urađeno mnogo toga, uz pomoć privremenog organa.

"Dobili smo kancelariju koja je bila adekvatna za klub penzionera i za naš rad. Međutim, jako ubrzo su došle ove kosovske institucije i zatvorile", podseća Đorović.

Napominje da je udruženje multietničko. 

"Ovde imamo i drage volje zovemo i pozivamo i Albance koji primaju srpske penzije i imamo ih. Imamo i Bošnjake, i Rome, zato se zove Udruženje ujedinjenih penzionera. I kad putujemo sve ih zovemo i svi se odazivaju. Imali smo tri putovanja do sada, lokalna samouprava nam je obezbedila, izvanrednu saradnju sa lokalnom samoupravom smo imali i nama će mnogo, mnogo nedostajati postajanje naše lokalne samouprave ovde. A ja se nadam da će to da se vrati, jer ako ne postoji lokalna samouprava, nema ni nas", zaključuje.