Đurić sa Odobesku: Potrebna nam je podrška EU da zaštitimo prava Srba na KiM

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji boravi u zvaničnoj poseti Bukureštu, poručio je danas da je rumunske prijatelje upoznao sa izazovima sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu, kao rezultat jednostranih i nekoordinisanih poteza režima kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Đurić je izrazio zahvalnost na principijelnoj podršci Rumunije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije i na razumevanju za težinu položaja srpskog naroda na Kosovu. 

„Ja sam danas iskoristio priliku da upoznam naše rumunske prijatelje sa izazovima sa kojima se suočava srpska zajednica na KiM, kao rezultat jednostranih i nekoordinisanih poteza Kurtijevog režima. U tom smislu preneo sam potpunu posvećenost Beograda rešavanju ovog problema putem dijaloga, primenom postojećih dogovora koji su postignuti pod okriljem EU. Potrebna nam je podrška evropskih partnera među kojima je i Rumunija u tome da zaštitimo nešto što su zajedničke vrednosti, a to su ljudska, politička i druga prava našeg naroda“, poručio je Đurić.

Đurić je na zajedničkoj konferenciji sa ministarkom spoljnih poslova Rumunije Luminicom-Teodorom Odobesku izrazio zahvalnost na iskazanoj podršci i solidarnosti u vezi sa tragedijom u Novom Sadu.

„Hvala i za saučešće u vezi tragedije koja je zadesila našu zemlju i iskazanu solidarnost u teškim trenucima za naš narod. To je uvek u istoriji i bio slučaj kao što znate istorija rumunsko-srpskih odnosa je izuzetno duga. Ponosni smo na 145 godina diplomatskih odnosa sa Rumunijom“, poručio je Đurić.

Naveo je da su Srbija i Rumunija danas dogovorile seriju konkretnih koraka na unapređenju njihovih bilateralnih odnosa i mapu puta koja će omogućiti da intenziviraju politički dijalog, kao i da pojačaju saobraćajnu, energetsku, infrastrukturnu i ekonomsku povezanost.

Prema Đurićevim rečima cilj je da dve zemlje ojačaju veze između ljudi i osnaže položaj svojih nacionalnih zajednica pružajući jedni drugima podršku kada je reč o regionalnim pitanjima.

„Za Srbiju je veoma značajno što dobija i dobila je još jedan dodatni impuls podršci evropskim integracijama sa rumunske strane na čemu sam posebno zahvalan. Posebno hoću da kažem da sam zadovoljan zbog činjenice da smo se dogovorili da na ministarskom nivou najmanje dva puta godišnje ostvarujemo ovakve ekstenzivne konsultacije i sastanke, ali i da uz sastanke na ministarskom nivou i naša ministarstva održavaju redovne političke i konzularne konsultacije, razgovore o našim nacionalnim zajednicama kojima želimo da unapredimo položaj“, naveo je šef srpske diplomatije.

Ocenio je da je ključni prioritet izgradnja i završetak autoputa koji će povezati Srbiju, preko Vršca, sa Rumunijom, što će, kako ocenjuje, omogućiti da se od Beograda do Temišvara stigne za toliko kratko vremena da će dva društva postati mnogo bolje integrisana sa boljim ekonomskim šansama i prilikama u oblasti obrazovanja, privrede i ljudske razmene.

To će učiniti da se sadašnji nivo odnosa Srbije i Rumunije dodatno unapredi, konstatovao je Đurić.

„Sa naše strane mogu da kažem da u ovom i sledećem mesecu predstoje prvi ozbiljni i proceduralni koraci kada je u pitanju projektna dokumentacija i da smo veoma ozbiljni u nameri da se ovaj auto put izgradi. To je deo ukupnog povezivanja naše zemlje sa nama prijateljskom i bratskom Rumunijom, ali i otvaranje prema širem regionu“, istakao je on.

Đurić je još jednom podvukao da je Srbija zahvalna na podršci Rumunije evropskom putu Srbije.

„Srbija će do 2027. godine i formalno završiti sve reforme koje su potrebne za članstvo u Evropskoj uniji. Ovo članstvo za nas ostaje ključni prioritet, međutim, i bez toga, mi sprovodimo reforme zbog toga da bismo ojačali naše institucije. Sa ponosom mogu da kažem da je srpska ekonomija danas u takvom rastu i razvoju da smo za manje od decenije više nego udvostručili naš BDP, da smo dobili, zahvaljujući merama koje je preduzimao predsednik Vučić u prethodnim godinama, investicioni rejting zbog čega je Srbija privukla 65 odsto direktnih stranih investicija iz regiona Zapadnog Balkana“, rekao je on.

Đurić je izrazio uverenje da bi, ukoliko bi se spojile ekonomije Srbije i Rumunije, to donelo prosperitet.

„Možemo da donesemo veći prosperitet našim građanima, kako u Rumuniji i Srbiji, tako i zajedničkim nastupima na trećim tržištima, da damo dodatni impuls našoj međunarodnoj ekonomskoj saradnji i u tom smislu mi smo razgovarali i o održavanju srpsko-rumunskog, rumunsko-srpskog ekonomskog foruma u narednim mesecima“, rekao je on, dodajući da će to sigurno biti realizovano.

Takođe, istakao je da je bilo reči i o situaciji u širem regionu u kontekstu kriznih žarišta.

„Ponovio sam našim rumunskim prijateljima da Srbija najiskrenije žali zbog tragičnog rata i invazije Ukrajine i od početka konflikta sa posebnom pažnjom pratimo posledice, pre svega po civilno stanovništvo, i Republika Srbija će nastaviti da pomaže narodu u Ukrajini, nastaviti da se angažuje na ovom planu. Mi poštujemo Međunarodno pravo, i u tom smislu nastavićemo da podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Istovremeno smatramo da bi povelju UN i Međunarodno pravo trebalo da poštuju svi akteri u međunarodnoj zajednici na način na koji to čine Rumunija i Srbija“, rekao je Đurić.

Đurić je sa Odabesku razgovarao i o nizu drugih infrastrukturnih projekata od strateškog interesa.

„Pomenuli smo i ponovno uspostavljanje železničkog putničkog saobraćaja i revitalizaciju železničke infrastrukture. Takođe, razgovarali smo o projektima u oblasti energetike, poput gasnog interkonektora Mokrin-Arad, izgradnje interkonektivnog dalekovoda Rešica-Pančevo itd. Preneo sam interesovanje srpske strane za uključivanje rumunskih partnera u neke naše projekte, poput Ekspa 27 gde će Beograd biti domaćin jedne velike izložbe i voleli bismo da vidimo rumunske kompanije zastupljene u izgradnji različitih segmenata tog projekta koji će zaista promeniti sliku ovog dela naše zemlje“, rekao je Đurić.

On je istakao da je prisutno već više od 750 srpskih firmi koje posluju na teritoriji Rumunije i nekoliko stotina rumunskih u Srbiji, ali da taj broj mora da poveća.

„Mi smo zainteresovani i za jačanje saradnje u oblasti turizma. Želimo da što više naših građana poseti prelep grad Bukurešt, prelepi Temišvar i lepe banje u Rumuniji“, rekao je Đurić.

Pozvao je Srbe da posete Rumuniju i Rumune da posete Srbiju, gde će, kako je istakao, naići na toplinu gostoprimstva.

Napomenuo je da su između dva naroda zajedničke stvari gostoprimstvo, temperament, ljubav prema hrani i životu.

„Zato su Srbija i Rumunija idealni partneri, a u narednom periodu biće još bolji na međudržavnom nivou“, zaključio je Đurić.

Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku na početku je u ime rumunskih vlasti izjavila saučešće povodom nesreće u Novom Sadu. Potom je navela da se poseta Đurića odvija u posebnom kontekstu jer se ove godine proslavlja 145 godina od uspostavljanja bilateralnih odnosa između Rumunije i Srbije.

„To je brojka koja mnogo govori o našoj dugoj i bogatoj zajedničkoj istoriji“, rekla je ona.

Istakla je da je sa Đurićem razgovarala o prioritetima bilateralne saradnje, procesu pridruživanja Srbije EU, kao i bezbednosnoj situaciji u regionu.

„Rumunija i Srbija su susedne zemlje sa čvrstim istorijskim i kulturnim vezama, ali i sa sličnim projekcijama za budućnost s obzirom na status Rumunije kao članice EU i Nato saveznika, kao i na cilj Srbije da se pridruži EU. Time imamo solidnu osnovu za unapređenje bilateralne saradnje“, rekla je ona.

Cilj današnjih razgovora bio je, kako je istakla, dogovor o dinamičnijem i pragmatičnijem pristupu političko-diplomatskom i ekonomskom dijalogu Rumunije i Srbije.

„Dogovorila sam se sa gospodinom ministrom da se vidimo dva puta godišnje kako u Bukureštu tako i u Beogradu. Dogovorili smo se u vezi sa dijalogom između naših ministarstava. Konkretan primer je Memorandum o razumevanju koji smo upravo potpisali, a koji daje konkretnu saradnju na nivou naših diplomatskih instituta. Na ekonomskom planu pozdravila sam povećanje bilateralne trgovine za više od tri puta u poslednjih deset godina, na 2.67 milijardi evra u 2023. godine što je zadovoljavajući aspekt“, rekla je ona.

Ponovljena je, kako ističe, zajednička volja za jačanjem bilateralne i ekonomske saradnje.

„Dogovorili smo i ubrzanu realizaciju projekata koji se odnose na međusobno povezivanje naših zemlja i implicitno povezivanje Srbije sa EU. Jedan pozitivan primer u oblasti energetske infrastrukture je potpisivanje Memoranduma o realizaciji projekta prirodnog gasa Arad-Mokrin. Što se saobraćaja tiče, želimo da imamo rezultate i kada je reč o drumskoj i železničkoj komponenti“, rekla je Odobesku.

Kad je reč o izgradnji auto-puta Temišvar-Beograd dogovoreno je da treba učiniti značajne pomake, poručila je Odobesku.

„Brojni građani Srbije koriste aerodrom u Temišvaru s obzirom na veze sa raznim evropskim gradovima koje nudi naš aerodrom, a za njih bi postojanje auto-puta bilo od velike pomoći, što je najvažnije, to bi olakšalo prekogranične poslovne inicijative generišući ekonomski rast u ovoj oblasti“, rekla je on.

Odobesku je rekla da je ponovljena važnost revitalizacije direktnih železničkih veza između Srbije i Rumunije, Temišvar-Vršac i Temišvar-Kikinda.

„Dobro sarađujemo i želimo da nastavimo na ovaj načinu u oblasti zaštite zajedničkih granica i migracija, postoje i projekti za intenziviranje saradnje u oblasti vanrednih situacija“, rekla je ona.

Istakla je da otvaranje Kulturnog instituta u Beogradu i Bukureštu sa ograncima u Vršcu i Temišvaru predstavlja važan cilj dijaloga.

„Pregovori u vezi sa bilateralnim sporazumom su zvanično počeli nakon što je rumunska strana nedavno završila interne procedure odobravanja. To je projekat sa važnim prednostima za međuljudske kontakte i doprineće preko potrebnom boljem upoznavanju naših građana“, rekla je Odobesku.

Ona je dodala da rumunska zajednica u Srbiji i srpska zajednica u Rumunija predstavljaju čvrst most između dve zemlje i vlasti i da moraju da deluju na jačanju uloge dve manjine u ukupnom bilaterlanom odnosu.

„U tom smislu istakla sam ulogu mešovite rumunsko-srpske međuvladine komisije za nacionalne manjine koja predstavlja optimalni format dijaloga za pronalaženje praktičnih rešenja za postojaće probleme čija aktivnost, složili smo se, mora biti nastavljena što je pre moguće“, rekla je ona.

Ministarka je ponovila da Rumunija pruža podršku Srbiji kada je reč o evropskom putu.

„Razgovarali smo i o Evropskom putu, ponovila sam stalnu podršku Rumunije procesu pridruživanja Srbije i istakla značaj održivog tempa reformi i procesa pridruživanja Srbije EU. Naglasili smo da ćemo u tom pogledu raditi zajedno, naglasili smo proaktivno obaveštavanje građana o konkretnim prednostima i odgovornošću procesa Evropskih integracija i promovisanju Evrospke podrške kako bi dobila vidljivost kakvu zaslužuje.  Iskreno posmatrajući napredak Rumunije tokom poslednjih godina možemo reći da je Evropski put vredan svakog truda. Prelazak na sledeće faze zahtevaće ozbiljne napore u pogledu političkih i ljudskih resursa kao i adekvatnih i administrativnih kapaciteta. Zbog toga smo ponovili punu podršku Srbiji u oblastima gde je to potrebno. Ta podrška je sa naše strane upućena svim građanima Srbije“, poručila je ona.

Prema njenim rečima sa Đurićem je razgovarala i o posledicama rata između Rusije i Ukrajine.

„Podsetila sam na napore Rumunije u podršci Ukrajini i ponovila čvrstu posvećenost nastavku podrške. Zajedno sa našim partnerima, nastavićemo da pružamo podršku Ukrajini u njenoj borbi za nezavisnost, teritorijalni integritet i suverenitet“, istakla je.

Ocenila je da Zapadni Balkan predstavlja region od strateškog značaja za Rumuniju. 

Što se tiče bezbednosti, navela je  činjenicu da Rumunija daje značajan doprinos u regionu sa vojnim prisustvom u operacijama Eufor Altea u BiH i Kfora na Kosovu.

Tema sastanka, napominje, bila je i pobeda predsednika Donalda Trampa. 

„Rumunija je bila i ostaće strateški partner SAD, Evropa i SAD su prirodni partneri i sada je najvažnije da sarađujemo tako da ćemo mi dati sve od sebe da odnosi ostanu na istom nivou“, zaključila je šefica rumunske diplomatije.