Đurić: Vojni savez Albanije i Hrvatske sa Prištinom krši dogovor iz Dejtona o kontroli naoružanja

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da vojni savez Hrvatske i Albanije sa vlastima u Prištini narušava ravnotežu, snagu i bezbednosnu arhitekturu u regionu i krši postojeći sporazum iz 1996. o kontroli naoružanja koji je deo Dejtonskog sporazuma.

Đurić je za K1 rekao da je velika vest to što su u Briselu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta priredili večeru u čast predsednika Vučića.

„Dakle - ljudi koji vode najvažnije evropske institucije. To je nešto što se ne dešava, ne zemlji ove veličine. To da ova dva ključna evropska lidera prirede večeru u nečiju čast... Ne radi se samo o odnosu prema predsedniku Vučiću lično, za koga je očigledno da ga poštuju, jer ga ne bi na ovaj način tretirali da to nije tako, već je reč o autentičnoj želji da se Srbiji i vladi Srbije pruži podrška u nastojanjima da se ubrza evropski put Srbije, da se ubrzaju reforme i da se zemlja modernizuje“, ukazao je Đurić.

On je naglasio da su forma večere i davanje obroka u diplomatiji jedan veoma prijateljski gest, pogotovo što to dolazi u trenutku, kako je naveo, kada je deo političara iz regiona po svaku cenu želeo da spreči taj susret.

„Podeliti obrok sa nekim, generalno u životu, je jedan dosta intiman i prijateljski čin. Tako se i u diplomatiji ukazivanje ove vrste pažnje smatra jednom vrstom počasti. A s obzirom na činjenicu da je do tog susreta, do te večere, ipak došlo, uprkos višenedeljne kampanje i lobiranja dela političara iz regiona koji su po svaku cenu želeli da spreče održavanje ovog susreta, smatram to uspehom za Srbiju“, naglasio je ministar.

Đurić je naglasio da predsednik Vučić ume da bude bez dlake na jeziku i da postavlja pitanja o odnosu prema Srbima na Kosovu.

„Zašto se njihova prava krše, zašto se ZSO ne formira duže od jedne decenije, kada će Srbija da bude tretirana ravnopravno i jednako u procesu pregovora sa EU, iako znamo da je dostigla veći ekonomski razvoj, veći institucionalni razvoj, nego mnoge zemlje koje su čak u momentima kada su postajale deo EU imale niži standard nego Srbija“, ukazao je ministar Đurić.

Govoreći o vojnom savezu Albanije i Hrvatske sa vlastima u Prištini, ministar spoljnih poslova ponovio je da je Srbija postavila pitanje kako je moguće da se u jednoj postkonfliktnoj zoni pravi savez bez dogovora sa svim akterima u regionu i to, kako je naveo, novi dogovor koji utiče na bezbednostnu arhitekturu celog regiona. On je ukazao na Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine koji je deo Dejtonskog sporazuma.

„Vi ste uradili to, a čak niste obavestili kurtoazno vaše najbliže komšije i susede da se tako nešto dešava. Mi smo to pitanje postavili našim partnerima u Albaniji, Hrvatskoj i svim sredinama. Predsednik Vučić je prošle nedelje, prilikom sastanka sa gospodinom Ruteom, generalnim sekretarom Natoa, pokrenuo ovo pitanje zbog toga što mi imamo Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja koji je deo Dejtonskog sporazuma. Dakle, ulazak u ovakvu vrstu sporazuma vojnih saveza narušava ravnotežu, snagu i bezbednosnu arhitekturu u regionu i krši postojeće sporazume“, istakao je Đurić.

Govoreći o Jeleni Milić, koja je opozvana sa mesta ambasadorke Srbije u Hrvatskoj, šef srpske diplomatije je ukazao da nije uvek ideološki saglasan sa njom, ali da je kampanja protiv nje neprimerena i da nikad nije voleo takvu vrstu linča.

„Kada vidim da su se ujedinili u napadima i hrvatski radikalni mediji i deo domaćih medija... Nisam siguran da je sve tako crno-belo i siguran sam da ona nije zaslužila takvu vrstu ocrnjivanja. Mi naša kadrovska rešenja u diplomatiji uvek tempiramo prema onome što je interes i pozicija Srbije u datom trenutku. Niko od nas se nije rodio u ambasadorskoj, ministarskoj ili bilo kakvoj drugoj fotelji i to ne znači da neće sutra raditi nešto drugo. Ali ono što ne volim, ne volim ovu vrstu linča. A ljude uvek raspoređujemo naspram potreba službe“, naveo je Đurić.

Ministar Đurić je pružio podršku i novom ambasadoru Srbije u SAD Draganu Šutanovcu i istakao da je pred njim jedan veliki i važan posao da nastavi izgradnju srpske infrastrukture u SAD. On je naveo da Srbija sa Amerikom može mnogo toga da postigne i u ekonomiji i u spoljnoj politici i zaključio da je bitno da sa sa novom administracijom imamo dobre odnose.