EK: Kosovo da primeni sporazum o osnivanju ZSO

Evropska komisija
Izvor: Tanjug

Evropska komisija podseća Kosovo da mora u potpunosti da primeni sporazume koji su potpisani sa Srbijom, uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština, navodi se u Izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova, prenosi Gazeta ekspres.

„Tokom izveštajnog perioda nije bilo napretka u primeni Sporazuma od 25. avgusta 2015. Nije postignut napredak u pogledu Zajednice srpskih opština, Kosovo nije konstruktivno angažovano na njenom uspostavljanju“, navodi se u Izveštaju.

U ovom dokumentu se kaže i da Kosovo treba da doprinese postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom, koji je opisan kao hitan.

„Početni napredak postignut je 2020. godine, kada su se strane saglasile da reše pitanja nestalih i raseljenih osoba, da ekonomski sarađuju i da se bave imovinskim pitanjima i finansijskim potraživanjima. Nova kosovska vlada se ohrabruje da se konstruktivno angažuje i nastavi pregovore o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji", navodi se u izveštaju.

Takođe se pominje nedavni sporazum postignut između Kosova i Srbije po pitanju registarskih oznaka vozila i ističe se da "EU očekuje od strana da se konstruktivno uključe u taj proces kako bi se građanima obezbedila sloboda kretanja".

Evropska komisija takođe pominje sporazume o tehničkom dijalogu (2011-2012), od kojih se neki ne sprovode ili se delimično sprovode. 

„Obe strane moraju da ostanu privržene nastavku primene sporazuma o predstavljanju Kosova i učešću u regionalnim forumima. Sprovođenje priznavanja katastara i univerzitetskih diploma je u toku”, navodi se između ostalog u izveštaju.

Kosovo se, prenosi Gazeta ekspres, indirektno kritikuje zbog pitanja poseta srpskih zvaničnika kao i zbog "jednostranih akcija".

Kosovo mora redovno da poštuje aranžmane za zvanične posete. Vlada Kosova treba da se posveti punoj primeni prošlih sporazuma. Napredujući, Kosovo takođe mora da uloži dalje značajne napore da se uzdrži od bilo koje jednostrane akcije", navodi se u izveštaju.

Dokument EK konstatuje i da su politička nestabilnost i pandemija uticali na napredak u sprovođenju programa evropskih reformi Kosova koji je ograničen, piše Ljajmi. Evropska komisija stoga poziva kosovske institucije da daju prioritet implementaciji evropske agende.

Izveštaj o napretku Kosova ističe političku nestabilnost na Kosovu. Takođe se spominju februarski parlamentarni izbori i formiranje Vlade Kosova u martu, ali se naglašava da je veći deo perioda koji pokriva ovaj izveštaj postojala “politička polarizirajuća atmosfera“.

EK takođe naglašava situaciju na severu Kosova, u smislu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja, i kaže da je situacija u ovom delu i dalje izazovna. Navodi se da Kosovo ima određeni nivo pripreme u borbi protiv korupcije, ali da je to u ranoj fazi.

"Tokom izveštajnog perioda postignut je ograničen napredak, uključujući istragu i presuđivanje predmeta na visokom nivou", saopštila je EK. 

Takođe, ograničen napredak je postignut u borbi protiv organizovanog kriminala. Evropska komisija je, međutim, navela da je Kosovo postiglo napredak u borbi protiv terorizma, "posebno u rehabilitaciji i reintegraciji stranih boraca i njihovih porodica".

EK kritikuje pravosuđe, jer se procenjuje da je sprovođenje pravde i dalje "sporo, neefikasno i osetljivo na političke uticaje". Strategija vladavine prava i Akcioni plan, usvojeni u avgustu 2021. godine, vide se kao pozitivna tačka. 

Izveštaj takođe govori o napretku koji je Kosovo postiglo u pogledu poboljšanja putne infrastrukture i povećanja ulaganja u obnovljive izvore energije, ali navodi da "izvori energije zasnovani na uglju i dalje predstavljaju zabrinutost".

EK je ponovila da je reforma javne uprave hitna.