Evropska inicijativa za stabilnost: Vraćanje zemlje Visokim Dečanima bila bi pobeda za sve građane Kosova

Manastir Visoki Dečani
Izvor: Kosovo Online

Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) objavila je izveštaj grupe eksperata profilisanih u jugoistočnoj Evropi, u kojem se ocenjuje da je imovinski spor manastira Visoki Dečani među problemima zbog kojih je Kosovo zastalo na putu ka članstvu u Savetu Evrope i da bi rešenje tog spora bila pobeda vladavine prava.

ESI u izveštaju ističe da bi to bila pobeda za vladavinu prava i za sve građane Kosova, koji bi takođe imali koristi od sistema zaštite lјudskih prava Saveta Evrope, pobeda za manastir Visoki Dečani i srpsku manjinu na Kosovu, pobeda za Savet Evrope, posebno za njegovu Parlamentarnu skupštinu (PSSE), čiji su izvestioci ovo stavili u centar pažnje.

"Vlada Kosova mora, sa svim instrumentima i ovlašćenjima koji su joj na raspolaganju, da obezbedi da se presude iz 2012. i 2016. godine sprovedu odmah, kako bi Katastarska agencija mogla da promeni svoju evidenciju, uz nekoliko klikova na kompjuteru, i ustupi manastiru vlasništvo nad 20 parcela u skladu sa dogovorom sa Unmikom. Agencija, kao i svaka javna uprava, zakonski je obavezna da bez odlaganja sprovodi sudske odluke. To je izvršna agencija pod kontrolom vlade. Nesprovođenje pravosnažnih sudskih odluka je neprihvatlјivo. Nikada ne bi trebalo da zavisi od toga šta drugi akteri rade ili ne rade. Pa ipak, postoji dodatni razlog da kosovska vlada danas postupi po ovome, a da reši nešto što sve prethodne vlade nisu uspele da reše. Ovo pitanje je nedavno postalo uslov sine kua non da Kosovo napreduje na putu ka članstvu u Savetu Evrope“, navodi se izveštaju ove Inicijative.

Podseća se da je Kosovo 2022. godine podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, a da je Komitet ministara zahtev uputio Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u aprilu 2023. koja je novembra prošle godine napravila detaljan izveštaj o kandidaturi u kome je naglašeno da je pitanje dečanskog zemlјišta i nesprovođenje sudskih odluka u ovom slučaju zabrinjavajuće.

Zbog toga, ESI precizira da pitanje 24 hektara zemljišta manastira Visoki Dečani preti da se pretvori u nepremostivu prepreku za pozitivnu procenu APKE-a.

"Istovremeno, to je prepreka koja se brzo može prevazići. Pravna situacija je jasna. Jasno je šta treba da se uradi. Takav je i politički slučaj za njega. Pogledajmo o kojima je 24 ha zemlјišta reč. Polјoprivredno zemlјište manastir već koristi, decenijama. Ovde je potrebno administrativno priznanje pravne i praktične realnosti. Isto važi i za parcele u šumi. U šumi ima mnogo ruševina. Pošto se nalazi u zoni posebne zaštite, zatvoren je za svaki razvoj koji dovodi u opasnost ‘monaški život’”, navodi se u izveštaju ESI.

Uz hronologiju problema, ESI navodi da je manastir Visoki Dečani iz 14. veka podigao jedan od najznačajnijih srednjovekovnih srpskih kralјeva Stefan Dečanski, a da je Unesto 2004. ovaj manastir priznao kao deo svetske baštine.

U članku se govori i o periodu nakon završetka rata na Kosovu i početku pravnog spora oko 24 parcele u Dečanima 2000. godine.

"Radnici i menadžeri koji su tvrdili da predstavlјaju dva društvena preduzeća u Dečanima sada su se zalagali da im se ove parcele vrate. U junu 2002. godine, opštinski sud u Dečanima je presudio da je donacija 24 parcele od strane srpske države manastiru predstavlјala povredu imovinskih prava. Naložio je da se ove parcele preknjiže u katastar na ime društvenih preduzeća“, kaže se u članku.

Okružni sud je 2005. godine poništio odluku opštinskog suda iz 2002. po formalnim osnovama. U maju 2008. godine, izvršna odluka UNMIK-a je navela da će manastir Dečani nastaviti da uživa u „neometanom posedu“ ove 24 parcele i da ih treba ponovo upisati u katastar na ime manastira. U maju 2009. Unmik, zadužen za sva društvena preduzeća i njihovu imovinu, predložio je Vrhovnom sudu Kosova rešenje za manastir Dečane. Ideja rešenja: Unmik bi 20 od ove 24 sporne parcele zemlјišta preneo nazad manastiru (polјe A i šuma B). Manastir će se odreći prava na četiri parcele u gradu Dečanima.

U ovom tekstu, pored razjašnjenja istorije imanja u Dečanima, postavlјeno je i pitanje da li je Unmik imao pravo da sklapa takve sporazume sa manastirom.

"U martu 2009. Vrhovni sud Kosova je presudio da Unmik/KPA ima „isklјučivo pravo da zastupa interese [društvenih] preduzeća“. U julu 2010. godine, Žalbeno veće Vrhovnog suda Kosova je ponovo potvrdilo da Unmik/KPA ima „jedini pravni status“ po ovom pitanju. U decembru 2011. Vrhovni sud je još jednom proglasio da je odluka o pravnom položaju Unmik/KPA „konačna i stoga obavezujuća i da više nije diskutabilna”. On je naglasio da to treba smatrati res judicata, obavezujućom za sve stranke i za sve sudove. Vrhovni sud je 27. decembra 2012. godine ponovo odlučio da je ovaj slučaj rešen i da se više ne može osporiti. Predvidlјivost i pravna sigurnost zahtevale su da se konačne odluke više ne osporavaju, bez obzira da li su „ispravne ili ne“, stoji u izveštaju.

Navodi se i odluka Ustavnog suda iz 2016. godine, za koju ESI kaže da je nejasna. Pa ipak, tokom narednih dvanaest godina ništa nije urađeno da se te odluke sprovedu. Konačno, slučaj je stigao do Ustavnog suda Kosova, koji je sada pozvan da reši slučaj 2016. godine.

"Pravo na pravično suđenje prema članu 6. EKLjP i članu 31. Ustava uklјučuje princip pravne sigurnosti, koji uklјučuje princip da se pravosnažne sudske odluke koje su postale res judicata moraju poštovati i da se ne mogu ponovo otvarati ili da budu predmet žalbe“, navodi se u odluci Ustavnog suda iz 2016. godine.

Sud je ponovo potvrdio da je odluka Vrhovnog suda iz decembra 2012. „konačna i obavezujuća i kao takva res judicata”. Više nije bilo mogućeg sudskog osporavanja. To je samo trebalo da se primeni. To je bilo pre osam godina. Katastarski podaci ostaju nepromenjeni.

Evropska inicijativa za stabilnost navodi da su 2023. godine svi izvestioci i pravni eksperti potrebni Savetu Evrope da procene spremnost Kosova da pristupi ovoj organizaciji fokusirali na ovo pitanje.

"I svi su postavlјali isto pitanje: kada će te presude biti sprovedene?”, stoji u izveštaju EIS.

Suština ovog slučaja prema Evropskoj inicijativi za stabilnost je pitanje pravne sigurnosti.

Kako je navedeno u odluci Ustavnog suda iz 2016. godine, vladavina prava „bila bi iluzorna, kada bi pravni sistem Kosova dozvolio da konačna, obavezujuća sudska odluka ostane neefikasna na štetu jedne stranke“. On je to ponovio na jednoj od svojih redovnih sednica za razmatranje sprovođenja odluka u septembru 2021:

"Ustavni sud ponavlјa da je sprovođenje njegovih odluka obaveza svih lica i institucija Republike Kosovo na osnovu člana 116. Ustava. Štaviše, izvršenje pravosnažnih presuda je osnovni princip vladavine prava…”, stoji u izveštaju Evropske inicijative za stabilnost.