Ferguson: Berlinski proces pozitivan za sve u regionu; Konrad: Smanjene razlike između zemalja

Berlinski proces vidimo kao važan proces koji pomaže zemljama koje su se opredelile da postanu članice Evropske unije. Iako povodom filozofije Berlinskog procesa postoji osećanje da je to "čekaonica za Evropsku uniju", to nije tačno, izjavila je danas ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad na okruglom stolu "Osvrt na dostignuća i perspektive Berlinskog procesa" u organizaciji Centra za spoljnu politiku.

"Prva glavna ideja bila je zajednički ekonomski prostor, ali u okviru procesa imamo i susrete naučnika, tešnju saradnju između zemalja Zapadnog Balkana u oblasti poljoprivrede, transporta, klimatskih promena... Taj pristup podrazumeva čitav spektar pitanja, a sve u cilju da se pruži podrška da zemlje Zapadnog Balkana ostvare cilj ulaska u EU", navela je Konrad.

Ona je istakla i da je Berlinski proces pomogao da se umanje razlike koje postoje između zemalja koje su bile podeljene prošlošću i različitim interesima.

"Plan rasta će omogućiti lakše usaglašavanje sa standardima EU, jer postati član EU nije lak proces i zato ga olakšavamo i želimo da Zapadni Balkan uđe u EU mnogo brže. Nadamo se da će to desiti u periodu od narednih deset godina", navela je ambasadorka Nemačke. 

Govoreći o pitanjima iz prošlosti koja opterećuju odnose zemalja Zapadnog Balkana, Konrad je dala primer procesa pomirenja između Nemačke i Francuske posle Drugog svetskog rata i navela da je potrebno da društvo sazri za tako nešto i da postoji spremnost da se oprosti.

"Mi smo priznali šta se desilo, videli smo da imamo zajedničku budućnost. Ne kažemo da prošlost treba da bude izbrisana ili da se stavlja pod tepih, već da se ide zajedno dalje jer imamo zajednički postavljen cilj", navela je Konrad.

Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji Edvard Ferguson rekao je na ovom skupu da Berlinski proces omogućava zemljama da se okupe i postignu konsenzus i da on jeste postignut po više pitanja.

"To je proces veoma pozitivan za sve zemlje u regionu. Neko je rekao da regionu Zapadnog Balkana treba više ekonomije a manje politike, i ja to podržavam. Nadamo se da će zemlje Zapadnog Balkana brzo ući u jedinstevni platni sistem. Podržavamo pristupanje Evropskoj uniji zemalja ovog regiona iako nismo članica EU", naveo je Ferguson.

On je podsetio da su se 2018. zemlje članice dogovorile da nerešena pitanja zajedničkog nasleđa neće biti prepreka ekonomskoj saradnji i u tom kontekstu pomenuo pitanja nestalih osoba i ratnih zločina. 

"Prepreke i dalje postoje. Sledeće godine će biti nekoliko značajnih godišnjica Dejtona, Srebrenice, Oluje i oslobođenja logora Jasenovac, potrebno je da zemlje u regionu nađu zajednički jezik kako bi mogle da napreduju", istakao je ambasador Velike Britanije. 

Naslov konferencije, održane u Beogradu, bio je "Proširenje EU: novi modeli, novi takmaci", a ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre ukazao je da iako postoje novi kandidati za ulazak u EU sa istoka, kojima EU želi da pruži mogućnost i priliku, da istovremeno Zapadni Balkan ne sme biti zaboravljen. 

"Potrebne su sveobuhvatne mere u pravcu istoka i Zapadnog Balkana. EU je u vrlo kratkom roku razradila Plan rasta za Moldaviju i Ukrajinu ali i za Zapadni Balkan da bi se dala veća dinamika procesu pristupanja. Dali smo šest milijardi za Zapadni Balkan i vrlo intezivno radimo na tome da Zapadni Balkan dođe na zajedničko tržište i pre pristupanja EU. Ove zemlje veruju u EU. Srbija je više puta potvrdila da je njeno strateško opredeljenje da postane članica EU i tu politiku ne potcenjujemo i pozdravljamo sve ono što je Srbija uradila. Treba da pojačamo reforme i da mobilišemo političku volju da bi se ubrzale reforme. Sada je vreme da se posvetite reformama. Postati član EU znači imati svoju stolicu i mogućnost da odlučite kako se dodeljuju sredstva EU. Proces se ubrzava i želimo da Srbija bude deo nas", rekao je Žiofre.

Prema njegovim rečima, države članice ozbiljno shvataju proširenje EU na Zapadni Balkan i institucije su spremne da stvore uslove.

"Brod kada zauzme jasan pravac onda ide punom parom", izrazio se on slikovito, ali i istakao da normalizacija odnosa sa Prištinom postaje ključni aspekt u kontekstu pristupanja Srbije EU.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ukazala je da EU treba da pokaže da su zemlje regiona dobrodošle. Prema njenim rečima, bez obzira na stepenice koje je region do sada prošao nije mnogo odmakao u odnosu na prethodni period, ali, kako je primetila, postoje jasni signali da uz političku volju proces može da se ubrza.

"Evropska unija mora da pokaže da su zemlje regiona dobrodošle, da su partneri i da ih želi unutar svojih granica. Severna Makedonija je žrtvovala čak i svoje ime a zauzvrat je dobila novu blokadu. Takvi primeri su obeshrabrili države regiona", poručila je Joksimović. 

Regionalni direktor Hans Šidel fondacije za Jugoistočnu Evropu i rukovodilac projekata u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bugarskoj i Albaniji Klaus Fizinger naveo je da je 2022. bila godina novih geopolitičkih okolnosti koje su obnovile fokus na proširenje EU na Zapadni Balkan.

"Sa druge strane postoji opasnost ako ti novi takmaci Ukrajina, Moldavija i Gruzija preteknu zajedničke napore Zapadnog Balkana u smislu pristupanju EU. Nadam se da će Zapadni Balkan, a posebno Srbija nastaviti dalje i napredovati u procesu pristupanja EU sa nesmanjenom snagom, možda i sa više snage jer nam najnoviji izveštaj EK o napretku Srbije uliva nadu", naveo je Fizinger.