General Krga: Vojna diplomatija pokušavala da spreči Nato agresiju, ali nije uspela

Vojna diplomatija je pokušavala da spreči Nato agresiju, ali nije uspela da utiče na događaje, kaže za RTS general u penziji Branko Krga, ratni načelnik Obaveštajne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Ističe da je SR Jugoslavija ušla u rat sa Natoom bez formalnih saveznika, iako je imala simpatija u ruskoj vojsci i javnosti. Navodi i da su u odbrani od Natoa korišćeni satelitski snimci, ali i da je to već tada bilo zastarelo.

General Branko Krga bio je član Štaba Vrhovne komande koji je vodio odbranu zemlje tokom Nato agresije 1999. godine. To telo bilo je predviđeno ratnom formacijom i organizacijom Generalštaba. Početak rata na komandnom mestu, čija je lokacija i dalje tajna, bili su svi generali i predsednici SRJ Slobodan Milošević i Srbije Milan Milutinović.

Ističe da je raspadom SFRJ došlo do toga da nova država od 1992. godine nije imala strateške dokumente. Odbačeni su Strategija opštenarodne odbrane i slični dokumenti, a nije doneta nova strategija nacionalne bezbednosti, ni strategija odbrane, što je, kako kaže, bio problem.

“Međutim, to je na neki način prevaziđeno osloncem na raznorazna iskustva koje smo imali iz ratova u nekim drugim zemljama i krize na prostoru prethodne Jugoslavije, u drugim delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine. I mi smo sva ta iskustva imali u vidu pri koncipiranju naših dokumenta koja su tada važila za početak rata, odnosno za odbranu zemlje u početnom periodu rata”, objasnio je general Krga.

Istakao je da je obaveštajna služba uoči rata i tokom Nato agresije imala četiri nivoa delovanja, što se i poklapa sa teorijskim postavkama rada obaveštajnih službi svuda u svetu.

“Prvo nivo, bio je da dostavljamo informacije o proteklim događajima, šta se dogodilo, sa nekih foruma, zaključci, pomeranja jedinica, promena, raspreda naoružanja i vojne opreme, načela upotrebe. I to smo mi godinama unazad radili i kroz naša dokumenta, biltene i informacije. Sve je to bilo dostupno najodgovornijim ljudima u Generalštabu i državi”, istakao je general.

Drugi nivo delovanja bio je da se dostavljaju informacije u realnom vremenu o tekućim događajima, kako bi državno i vojno rukovodstvo mogli da donesu odluke.

Treći nivo delovanja Obaveštajne službe Vojske Jugoslavije bio je da dostavlja procene o razvoju događaja, opet najvišem vojnom i državnom rukovodstvu.

Procenili smo da će biti rata

“U periodu pre rata bilo je dosta velikih dilema, pregovori su još trajali od Rambujea pa nadalje, pa sve do 22. marta kada je Holbruk (Ričard) bio tu sa ekipom kod predsednika Miloševića, znači pregovori su neki trajali. I sad je bilo dilema, hoće li biti rata, neće biti rata. I naša je uloga bila velika da kažemo – 'biće rata'”, ukazao je ratni načelnik Obaveštajne uprave.

Na osnovu procene da će biti rata Vojska Jugoslavije je izvršila izmeštanje ljudi i tehnike iz kasarni i drugih vojnih objekata i premeštanja jedinica na ratne lokacije. Tako da je, ukazuje, Nato avijacija od 24. marta pogađala prazne vojne objekte.

Krga ističe da u četvrtom nivou delovanja, a to je da se utiče na događaje, vojna obaveštajna služba nije bila uspešna.

“Mi smo davali instrukcije našim vojnim izaslanicama širom sveta da oni u tom smislu deluju, da objašnjavaju, da nema potrebe ni za kakvim oružanim sukobom, da svi problemi mogu da se reše mirnim putem”, kaže general.

Dodaje da je najveću aktivnost vojna obaveštajna služba imala je tokom boravka Verifikacione misije Oebsa koju je predvodio Vilijam Voker i pokušaja te misije da se za incidente na Kosovu optuži jugoslovenska strana.

Navodi da je Vojska Jugoslavije tokom boravka verifikatora samo odgovarala na napade na svoje jedinice.

U martu 1999. godine bilo je kasno

“Na primer, ja sam imao razgovor sa vojnim izaslanikom Amerike i nudio sam mu da se svaka optužba uverljivo proveri na terenu. Da se proveri da li se dogodilo ili se nije dogodilo. I on je rekao da je to dobra ideja. Otišao je, to je bilo negde tako, možda oko 10. marta 1999. Otišao je i vratio se za dva, tri dana, kaže, ocenjeno je, verovatno kod njih u Americi ili u Briselu, da je ideja dobra, ali da je kasno. Znači kasno, oni su već imali sve mehanizme za to”, priseća se general Krga.

Dodaje da je imao kontakt sa nemačkim ambasadorom u Generalštabu, Fon Gruberom.

“Ja sam pokušao da mu objasnim da mi sa Nemačkom imamo razna, kroz istoriju, loša iskustva. I da je sada prilika, da Nemačka deluje da do rata ne dođe, da se na neki način, da kažem, prevaziđe taj istorijski nesporazum sa Nemcima. On je isto rekao da je kasno”, ispričao je Krga.

Od drugih kontakata sa stranim predstavnicima istakao je susret s vojnim atašeom Japana.

"Jedan interesantan kontakt je sa vojnim izaslanikom Japana. On je nekoliko dana ranije došao kod mene i prosto je moleći iznosio svoje, verovatno i mišljenje svojih pretpostavljenih i sugestije da svakako izbegnemo sukob sa Amerikom. Ako ikako možemo da izbegnemo sukob, verovatno je imao vidu njihovo iskustvo iz Drugog svetskog rata i šta ih je snašlo”, ukazao je Krga.

Posebno je zanimljiv način prikupljanja informacija vojne obaveštajne službe, a neke od metoda su po prvi put objavljene u razgovoru za emisiju Dozvolite.

“Obaveštajna uprava i obaveštajna služba je jedan sistem ili podsistem u okviru sistema odbrane koji ima niz elemenata. Ima vojnu diplomatiju, ima trupno izviđanje od kopnene vojske, vazduhoplovstva, mornarice, elektronsko izviđanje, satelitsko izviđanje, kriptoanalizu. Sve smo to imali zadejstvovano znatno ranije i to je funkcionisalo”, objasnio je general.

Kaže da su postojali i obaveštajni centri u zemlji i inostranstvu, odnosno agenturno delovanje i to je sistem koji je veoma aktivno radio, ali nije želeo da otkriva više detalja na tu temu.

Podsetio je da je na osnovu informacija obaveštajne službe osim vojnih jedinica, izvršeno premeštanje najviših državnih i vojnih rukovodilaca.

"Da podsetim da smo mi početak rata dočekali, to sam već rekao, kada se ta disperzija već obavila, ali i svi ostali, uključujući i Generalštab, na svojim mestima, uključujući i predsednike. Dva su bila na komandnom mestu, predsednik SR Jugoslavije i predsednik Srbije. Predsednik Crne Gore nije bio na tom komandnom mestu”, naveo je ratni načelnik Obaveštajne uprave, ali nije želeo da otkrije na kojoj lokaciji ili lokacije komandnog mesta.

Sateliti i bespilotne letelice

Međutim, otkrio je da je satelitsko izviđanje vojna obaveštajna služba koristila još u vreme SFRJ i da je to bilo za sadašnje kriterijume vrlo zastarela metoda prikupljanja informacija.

“Znači, zakupi se satelit, satelitski snimci od neke države koja ima satelite i oni obilaze, kako obilaze oko Zemlje, snimaju pojedine pojase i te informacije nama dostave. Onda naši u tom Centru za satelitsko izviđanje vrše analizu toga, da li su nastupile neke promene u smislu rasporeda jedinica, objekata, infrastrukture. Za sadašnje prilike to je pravaziđeni metod, pogotovo kada ima ovih dronova, bespilotnih letilica”, objasnio je Krga.

Nije naveo koje zemlje su nam slale satelitske snimke.

“Mi smo zaključili već u toku rata je to bilo očigledno, a i posle rata da je to neadekvatno, da to ne daje one brze odgovore koje je situacija zahtevala”, naglasio je Krga.

Dodao i da je već početkom 90-ih Jugoslavija imala bespilotnu letilicu sa velikim procentom završenu na Vojnotehničkom institutu.

“Falilo nam je nešto od elektronske opreme. Međutim u vreme kada su već uvedene sankcije, to je bilo otežano da se nabavi i mi smo insistirali da se ulože napori da se ide u tom pravcu, da se te bespilotne letelice razvijaju. Međutim nismo naišli na dovoljno razumevanja", rekao je Krga.

Traženje saveznika

Branko Krga je u vreme završetka i posle rata u Bosni bio na mestu načelnika Obaveštajne uprave i sa te pozicije i sa još nekoliko generala predlagao je posle Dejtonskog mirovnog sporazuma da se definiše Strategija nacionalne bezbednosti i da jedan od elemenata tog dokumenta bude i stav prema savezništvu.

“I nismo naišli na razumevanje sve do 1999. godine. Ja imam čak i neke papire, gde se vidi kako smo to pokušavali. Pokušavali smo i posle, čak i posle 5. oktobra, i nije to u dovoljnoj meri na nivou države shvaćeno. Tako da smo mi ušli u rat bez saveznika. Bez formalnog saveznika”, ukazao je nekadašnji načelnik ratne Obaveštajne uprave.

Objasnio je da su i pored sankcija, održavani kontakti sa raznim zemljama u okruženju, sa Rusijom, Kinom, pa i sa zapadnim zemljama. Ali da je rat opet dočekan bez saveznika.

"Naravno, bilo je dosta reagovanja, u javnosti je i predstavljeno reagovanje tih stranih zemalja koje su se protivile ratu. Među najaktivnijima u tom smislu bila je Rusija. Njena vojska, njeni mediji, neki ljudi iz politike, naučnici, tako dalje, su ukazivali na štetnost takvih mera koje su preduzimane protiv nas, ali to nisu bili saveznički odnosi, znači na bazi nekog sporazuma gde bi se tačno znalo ko šta čini u smislu pomoći kad nastupi ovakva situacija”, objasnio je Krga.

Ističe da je to opomena i za sadašnje vreme. Kako kaže, pokazalo se da se saveznik ne traži onda kada nastupi nevolja, već da ga treba negovati u kontinuitetu.

U obaveštajnom ratu veoma važnu ulogu imale su i jedinice za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva, koja su se bavila prisluškivanjem i elektronskim ometanjem neprijatelja.

"Naravno, one su bile tehnički inferiorne u odnosu na tog agresora, ali interesantnu ocenu je tu izneo jedan general američki, Mekmaster, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost Trampa. On je u jednom svom istupanju izneo da smo mi, i pored toga što smo bili tehnički inferiorni, u suštini nadmudrili Nato i zaključio je da je ta Nato intervencija, kako je ocenio, bila neuspešna”, naglasio je Krga.

O poverenju u vojni i državni vrh

Rekao je i da je imao poverenje u tadašnji vojni i državni vrh. Smatra da su se svi trudili da rade najbolje što su mogli, posebno generali koji su činili vojni vrh. Posebno jer su generali na putu do najviših činova prošli kroz brojne filtere.

Kada je reč o državnom rukovodstvu Krga naglašava: “Mi iz vojske smo, kako da kažem, se odnosili prema njima na jedan korektan način. Oni su bili izabrani predsednici i mi smo tu okolnost poštovali što je neko predsednik i mi smo dostavljali informacije. Kada je došlo do promene vlasti 5. oktobra, mi smo opet sa drugima, onima koji su bili na čelu države, nastavili saradnju u istoj meri".

Dodaje i da se svakom može naći neka zamerka, i da je mogao više da uradi i da tu misli i na generale.

"Najbolje je da smo mi mogli da odbijemo te sve napade snaga Nato. U prvom danu da smo im oborili 20-30 aviona, rat bi bio drugačiji nego što se odvijao. Tako da je pitanje poverenja, nepoverenja, pogotovo kada nastupi takva jedna okolnost kao što je rat, mislim da je pomalo i štetno da se postavlja, jer to odvlači pažnju, razvlači potencijale koji treba da se svi ujedine u funkciji odbrane zemlje”, smatra general.

Ahtisari, Černomirdin i Kumanovo

Branko Krga je bio prisutan, sa generalom Ojdanićem (tadašnjim načelnikom Generalštaba VJ) i generalom Kovačevićem, kada su Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin 2. juna doneli dokument kojim je trebalo da se završi rat.

“I tu je bila vrlo teška situacija, svi naši predstavnici, političari i predsednik Milošević, predsednik Milutinović i ministar Žika Jovanović, tako da su svi odreagovali da je to za nas nepovoljno, taj dokument koji je doneo, da je to nepovoljno”, prenosi Krga.

Zatim je Ahtisari otišao, a sa jugoslovenskom delegacijom ostao je Viktor Černomirdin sa nekoliko ruskih generala.

“Onda je predsednik Milošević razgovarao sa Černomirdinom detaljnije oko toga. Pitao ga, pošto je dokument za nas nepovoljan, da li Rusija može da nam pomogne da se branimo i da se odbranimo od agresije NATO. Černomirdin je rekao da neće da nam pomognu, da ne mogu da nam pomognu. I onda ga je predsednik pitao, Milošević, da li hoće da nam pomognu da dobijemo dobru rezoluciju u Savetu bezbednosti, u vezi sa krajem rata. On je rekao – 'hoćemo da vam pomognemo'”, priseća se Krga.

Međutim, kaže da se posle ispostavilo da ni tu nisu dali nikakvu instrukciju svom predstavniku.

"Tada je Sergej Lavrov bio ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama, nisu mu dali tu instrukciju, kako treba da nas podrže u tom smislu", istakao je general.

Objasnio i da je posle 25 godina na jednom događaju posvećenom godišnjici bombardovanja saznao od ruskih predstavnika da je Černomirdin delovao mimo instrukcija koja je imao od predsednika Borisa Jeljcina i Vlade Rusije, da je isključivo delovao po nalogu ili po zahtevima Amerikanaca.

Zanimljivo je bilo i reagovanje ruskih generala koji su bili u delegaciji sa Viktorom Černomirdinom.

“Ruski generali bili su izrazito protiv takvog delovanja Černomirdina, čak su tamo za vreme tog sastanka i javno odreagovali, tu je bio general Ivašov na čelu te grupe, da je to kako on predstavlja nepovoljno za našu stranu”, ispričao je Krga.

Dalje navodi da, kada je oko ponoći 2. na 3. jun vojni deo jugoslovenske delegacije (generali Ojdanić, Kovačević i Krga) izašao iz Belog dvora gde su održani pregovori, da su na vratima sreli Miru Marković i Vojislava Šešelja.

“I u toku noći su Narodna skupština Republike Srbije i Vlada Savezne Republike Jugoslavije doneli odluku da se taj dokument prihvati. Zašto se to dogodilo? Verovatno su političari koji donose odluke na tom nivou zaključili da bi nastali veliki problemi u našoj zemlji. Dolazilo je leto, bio je ugrožen sistem EPS-a, bio je nagoveštaj napada na neke fabrike hemijske, prehrambene industrije. Oko 'Vinče' je bilo isto nekih insinuacija. Verovatno su oni to sve izanalizirali i zaključili da se taj dokument prihvati”, kazao je načelnik.

Generali Vojske Jugoslavije su po naređenju predsednika Miloševića 4. juna krenuli prvo na Kosovo, a zatim i u tadašnju BJR Makedoniju da se sastanu sa predstavnicima Kfora i dogovore vojno-tehnički sporazum.

"Nisu pripadnici vojske bili ti koji su donosili odluku da li se da se prihvati dokument ili ne. Ako se istorijski gledano pokaže da je to bilo dobro, to je zasluga političara. Ako se pokaže da je loše, opet je njihova odgovornost za to", smatra Branko Krga.

On je na kraju rekao da je atmosfera u vojnom vrhu, odnosno Štabu Vrhovne komande tokom dogovaranja detalja vojno-tehničkog sporazuma i u vreme potpisivinja dokumenta bila dvojaka.

"S jedne strane, svi smo se naravno radovali da dođe do prekida, do zaustavljanja rata, do prekida stradanja naroda i razaranja zemlje. S druge strane, odmah smo uočili izrazito negativan element toga papira, a to je da se naše jedinice i vojske i policije povuku sa Kosova i Metohije. Znali smo naime, nije bilo ni teško da se zna, da će to izazvati velike probleme za naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji", rekao je ratni načelnik Obaveštajne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Zaključio da je ljudima koji kritikuju tadašnje poteze, lako da budu generali posle bitke. Sa druge strane, da je produžen rat, imali bismo ogromna stradanja kao što imamo i vidimo u ratovima koji se danas vode.