Gogić: Borelj ne može da kaže da su ispunjeni uslovi za ukidanje sankcija kada Priština ništa nije uradila

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da pre priče o ukidanju sankcija Evropske unije, uvedenih Kosovu prošlog juna, treba postaviti pitanje da li su one ikada i bile primenjene, ali da svakako Priština nije uradila ništa od onoga što se od nje zahtevalo da bi situacija na severu Kosova deeskalirala, a zbog čega su joj sankcije i uvedene.

Gogić podseća da je EU prošlog juna saopštila da je uvela kaznene mere, a ne sankcije, protiv vlade u Prištini zbog toga što nije preduzela korake ka deeskalaciji situacije na severu Kosova i da su one podrazumevale dve stvari – suspenziju sastanaka na visokom nivou, i bilateralnih i multilateralnih i prekid finansiranja projekata od strane Evropske unije. 

"Ni jedna ni druga stvar nikada nije primenjena. Ne postoji ni jedan primer da je bilo šta suspendovano ili otkazano zbog toga što se neko pozvao na te sankcije i rekao ’zbog ovih sankcija EU, Kurti ili Osmani se ne pozivaju na neki sastanak’. Nema ni primera nekog projekta na Kosovu koji je finansirala EU a koji je ukinut zbog ovih sankcija, meni je poznato da se i dalje projekti koje finansira EU odvijaju i da Kosovo može da aplicira za razne projekte i fondove. To uvođenje sankcija je bila puka formalnost i retorička stvar pa bi i skidanje sankcija bilo samo formalno", ukazuje Gogić.

Vlada u Prištini, kako dodaje, bi svakako volela da može da proglasi da su sankcije ukinute jer bi to za nju bio politički poen. 

"Kosovo ide na izbore i zbog toga bi vladi u Prištini značilo da u kampanji kaže da je dovela do toga da se ukinu te kaznene mere, ali to - da li su sankcije na snazi ili ne, nema nikakav realan značaj", smatra Gogić. 

On ističe da se sankcije odnose na plan EU o deesklaaciji iz juna 2023. koji podrazumeva povlačenje specijalne policije iz zgrada opština, a što se, ukazuje, nije desilo.

"To se videlo sada u vreme glasanja na severu za smene gradonačelnika u četiri opštine, kada su sve te zgrade bile okružene specijalnom policijom. Trebalo je da se građanima omogući da ostvare svoje demokratsko pravo i glasaju a tu je bila specijalna policija koja je zapravo trebalo da ih odvarti da uopšte priđu tim objektima. Bilo je navoda da je Kosovo fazno povlačilo specijalnu policiju, međutim zaista se ne zna u kojim se to procentima realno učinilo i utisak je da je specijalna policija ostala tamo", kaže Gogić.

Što se tiče drugog zahteva koji je se odnosio na to da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija, naš sagovornik konstatuje da ni on nije ispunjen jer su gradonačelnici iz Severne Mitrovice i Leposavića sve vreme radili iz opštinskih zgrada, dok su gradonačelnici iz Zvečana i Zubinog Potoka neko vreme proveli van opštinskih zgrada a da su se posle u njih vratili. 

"Na kraju, najvažniji uslov je bio da se održe izbori na severu Kosova a to se nije desilo. Održani su referendumi ali to nisu izbori. Dakle nijedna stvar nije ostvarena. Prema navodima Petera Stana procedura za ukidanje sankcija bi bila da visoki predstavnik EU Đuzep Borelj podnese izveštaj Evropskom savetu u kom bi konstatovao da li je Kosovo ispunilo ove uslove i onda bi Evropski savet doneo odluku da se one formalno sklone. Međutim, uslovi nisu ispunjeni i Borelj ne može da navede da jesu", ističe Gogić.

On ukazuje i da je EU u kampanji i da su u toku pripreme za izbor za Evropski parlament i Evropski savet, smatra, ima mnogo prečih poslova nego da se bavi "nekim fiktivnim sankcijama". 

"Potpuno je iluzorno očekivati da bi sad neko trošio vreme u Evropskom savetu da se bavi tim pitanjem kada imaju mnogo važnijih i prečih poslova. Drugo, i kada biste pitali neke birokrate u Briselu, oni verovatno ni ne znaju da postoje sankcije za Kosovo. Kosovo je ovde na neki način možda i žrtva nemara i lenjosti u EU", zaključuje Gogić.