Gogić: Kurti govori o "osnovnom sporazumu" da bi održao u životu ideju o priznanju po modelu dve Nemačke

Politički analitičar Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da kosovski premijer Aljbin Kurti često koristi izraz "osnovni sporazum" držeći se kruto poslednjeg dogovorenog plana za rešavanje kosovskog pitanja, jer na taj način želi da održi u životu ideju o međusobnom priznanju dve Nemačke kao model za Kosovo. 

"Francusko-nemački predlog je osmišljen po analogiji sa osnovnim ugovorom koji su sedamdesetih godina potpisale dve Nemačke, a kojim su se defakto ili implicitno priznale, ali bez de jure, zvaničnog priznanja. Nakon što su se defakto priznale, obe su postale članice UN. Protagonisti ove ideje o francusko-nemačkom predlogu zapravo žele da postignu isti cilj - da Srbija i Kosovo prihvate sporazum koji bi im omogućio da u nekom momentu postanu članice Evropske unije, ali da se pre svega tim sporazumom pošalje poruka da se Srbija i Kosovo defakto priznaju, ako ne i de jure", kaže Gogić.

On ukazuje da se i francusko-nemački predlog u prvom momentu nazivao osnovnim sporazum.

"Koristio se taj izraz. U međuvremenu je preimenovan i zove se Sporazum o putu ka normalizaciji. Smatram da je preimenovan zbog zahteva Srbije, dakle da Srbija nije želela da prihvati bilo kakav sporazum koji bi referisao na sporazum dve Nemačke. Ono što Kurti pokušava korišćenjem sintagme "osnovni sporazum" jeste da zapravo aludira i referiše na to da se radi o sporazumu koji je modelovan prema tom ugovoru dve Nemačke. On želi da održi tu ideju u životu da Srbija i Kosovo treba na isti način da se međusobno priznaju defakto i da tako urede svoje odnose", kaže Gogić za Kosovo onlajn. 

Kako dodaje, Kurti se zato sve vreme poziva na taj osnovni sporazum, jer ima određena očekivanja i planove. 

"Zapravo sve vreme se poziva na taj sporazum i na to da on bude potpisan u nadi da će tako da bude poslata poruka svima u međunarodnoj zajednici da su se Kosovo i Srbija makar defakto, ako ne de jure, priznale i da će onda ove zemlje nepriznavači, pre svega u EU i NATO, takođe u svetlu toga da promene svoju poziciju. To je jedan pokušaj, jedan njegov blef koji međutim ne prolazi zato što ne samo da Srbija ne prihvata tako nešto, nego što se taj sporazum u međunarodnim dokumentima ne zove - osnovni, već Sporazum o putu ka normalizaciji. Mada, više nikome nije jasno ni kako sve te silne sporazume nazivamo. Taj je poznat je i kao briselsko-ohridski tako da tu vlada jedna opšta konfuzija", navodi Gogić.

Kada je reč o ZSO, naš sagovornik kaže da je to obaveza koju je Kosovo preuzelo sporazumom iz 2013. godine, potvrdilo 2015, a onda i sporazumom početkom ove godine, ali da bez obzira na sve te sporazume nema naznaka da bi Kosovo počelo da radi na njenom formiranju. 

"Nakon sastanaka u prethodnom periodu još manje je verovatno da bi Kosovo ušlo u taj proces zato što je Srbija zauzela poziciju: formiralo Kosovo ZSO ili ne, Srbija neće defakto priznati Kosovo. Pozicija Srbije nije: ukoliko Kosovo formira ZSO, mi ćemo onda da prihvatimo defakro nezavisnost Kosova, već da se o defakto priznanju Kosova i članstvu u međunarodnim organizacijama ne razgovara uopšte. To uopšte nije opcija za Srbiju bez obzira na to da li će Kosovo formirati ZSO ili ne", podvlači. 

Gogić dodaje da samim tim Kosovo, koje je inače protiv ZSO, nema apsolutno nikakav motiv da uđe u taj proces formiranja ZSO. 

"Kosovo koje je inače protiv Zajednice nema apsolutno nikakav motiv da uđe u proces formiranja i potroši adut koji se na Kosovu čuva za taj finalni momenat međusobnog priznanja ili prihvatanje tog osnovnog sporazuma kako ga oni zovu. Budući da je pozicija Srbije vrlo jasna, naročito nakon zahteva iz EU, samim tim Kosovo nema nikakav razlog sa stanovištva svojih interesa da krene u proces formiranja ZSO", zaključuje Gogić.