Gogić: Samoopredeljenje želi da polazna osnova dijaloga bude priznanje Kosova od strane Srbije

Politikolog Ognjen Gogić kaže da Pokret Samoopredeljenje ne želi da učestvuje u dijalogu koji ne vodi međusobnom priznanju, već želi da formalno priznanje Kosova od strane Srbije nametne kao polaznu osnovu. Zbog tog pristupa, Gogić kaže da ga ne čude poruke iz Samoopredeljenja da pregovarački proces treba da bude revidiran.

"Kada je Samoopredeljenje preuzelo vladu 2021. već tada su promovisali princip reciprociteta kao novu polaznu osnovu za dijalog i oni jesu uspeli da promene format dijaloga, odnosno, uspeli su da potpuno unište dijalog koji je vođen pod okriljem EU. Želeli su da dijalog vodi ka defakto ili dejure priznanju Kosova od strane Srbije, po mogućstvu dejure, i da to bude polazna osnova, znači da prvo Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu a da se onda otvorena pitanja rešavaju u bilateralnom dijalogu dve države koje jedna drugoj priznaju suverenitet i teritorijalni integritet. To je sve vreme politika Samoopredeljenja", kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Kao primer gde je ovaj pristup bio očit, on navodi krizu oko dinara, povodom koje je kosovski premijer Aljbin Kurti rekao da može da bude rešena tako što će Narodna banka Srbije priznati Centralnu banku Kosova i da onda to pitanje urede banke "dve suverene države". Kao drugi primer Gogić ističe situaciju oko organizacije srpskih izbora na Kosovu u srpskim sredinama, kada je Kurti rekao da to može da se reši uz međudržavni sporazum. 

"On sve vreme, svako pitanje, bilo ono i tehničko, pokušava da veže za pitanje međusobnog priznanja, koji za njega treba da bude prvi korak u dijalogu, a ne neki 'možda ishod', čemu su se nadali njegovi prethodnici u Prištini. Oni se i neće vraćati u ovaj dijalog koji i nema smisla jer Kosovo donosi jednostrane odluke. Kosovo će ostati van briselskog dijaloga koji je mrtav kao format, odnosno, forma bez suštine. Bilo je pokušaja prethodnih meseci da se on reanimira sastancima koje je sazivao Lajčak ali to je samo istrajavanje na formi, jer se u dijalogu nije rešio nijedan problem i samo je pitanje kada će neko u EU da konstatuje smrt dijaloga. To je i pitanje hrabrosti, da se konstatuje da je neki proces doživeo neuspeh", kaže Gogić. 

O tome kako vidi dalji proces pregovora, naš sagovornik kaže da se eventulano može očekivati da po završetku izbora za Evropski parlament i konstituisanju nove Evropske komisije, ona ponudi novu platformu za dijalog, jer, kako ističe, sam glavni pregovarač, bio to i Borut Pahor, ne znači puno. 

"Glavni pregovarač treba da ima diplomatske veštine, ali su države članice i Evropska komisija te koji definišu format i koji mogu da utiču na strane. Pahor, kao i bilo koji posrednik, to ne može. Drugi momenat su američki izbori posle kojih ćemo videti da li će nova američka administracija imati novi pristup dijalogu, ako se njime uopšte bude bavila. Čini mi se da su i Beograd i Priština zagledani u novembar i da gledaju kako će ti izbori proći i da se onda prema tome postave, ako ostanu demokrate ili ako dođu republikanci. Pre nego što se to završi i ne treba očekivati da će iko imati veću inicijativu vezanu za dijalog", zaključuje Gogić.