Grdžaljiu: Dijaspora čini za Kosovo daleko više nego Kosovo za dijasporu

Safet Grdžaljiu
Izvor: Kosovo Online

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu ističe za Kosovo onlajn da je dijaspora jedan od ključnih faktora političke i socijalne stabilnosti na Kosovu, te da je ne bi trebalo posmatrati samo iz finansijske perspektive. S druge strane, dodaje da se mnogo više radi na politizaciji i podeli dijaspore, nego da ta dijaspora ima svoj glas i viziju.

On ističe da su u poslednje vreme najveće prednosti za Kosovo privatni sektor i dijaspora, koja, po njegovoj oceni, čini sve što može da podrži Kosovo. Smatra da je jedna od najvećih nepravdi to što se prenaglašava cifra od 1.300.000 evra doznaka koje su tokom 2023. stigle na Kosovo.

"Mislim da je to najveća nepravda kada se predstavlja naša dijaspora, jer je podrška dijaspore Kosovu mnogo veća od tog budžeta koji se glasa u Skupštini Kosova. Postoje dva načina kako dijaspora šalje taj novac. Prvo su finansijske transakcije preko banaka i drugih institucija, a drugo, oni najviše troše kad su na Kosovu. Mi smo napravili neke analize, jedna četvoročlana porodica koja bude na Kosovu tri ili četiri nedelje, troši od pet do 18 hiljada evra. Prema tome, mislim da je taj nezvanični doprinos dijaspori daleko veći od zvaničnog", navodi Grdžaljiu.

Prema njegovoj oceni, dijaspora je glavni akter funkcionisanja Kosova, privrede, političke i socijalne stabilnosti.

"Sad je treća generacija dijaspore Kosova. Samo u Švajcarskoj ih ima oko 400 hiljada prema nekim podacima. Priča se da u Nemačkoj ima više od 350 hiljada. Tako da možemo da kažemo da samo u Evropi ima do 800-900 hiljada, ali je problem što to nije ona klasična dijaspora iz 70-ih godina, gde su bili samo oni koji su radili fizičke poslove. Treća generacija je napravila pozitivan korak", podseća naš sagovornik. 

Kako kaže, pripadnici dijaspore danas u Švajcarskoj, Nemačkoj ili u Austriji rade fine poslove u bankama, osiguravajućim društvima itd. pa se profil dijaspore menja i obrazovanje postaje prioritet, što ranije nije bio slučaj. 

"Dijaspora ne bi trebalo da se gleda samo sa finansijske perspektive, ona imalo daleko više vrednosti nego što je novac: obrazovanje, radnu kulturu, oni su ambasadori Kosova i u tom smislu mislim da bi trebalo da postoji jedan paket olakšavajućih mera koje bi motivisale dijasporu da ulaže u proizvodnju, novu tehnologiju, obrazovanje, da se tom novcu doda neka vrednost, od koje bi dobili i građani i Kosovo i svi ostali", kaže Grdžaljiu.

Problem je, dodaje, što dijaspora čini za Kosovo daleko više nego što Kosovo čini za dijasporu.

"Sa strane kosovskih institucija, mnogo više se radi na politizaciji i podeli dijaspore, nego da ta dijaspora ima svoj glas i svoju viziju. Mislim da i dijaspora mora da ima svoj glas i u skupštini i u drugim institucijama, što za sada nema, ali se nadam da će biti", smatra Grdžaljiu.

Kada je u pianju vizna liberalizacija, on navodi da kombinacija iskustva dijaspore i želje mladih da studiraju, uče, vide, analiziraju Evropu iz raznih uglova daje jednu dobru perspektivu, ali upozorava da Evropa nije više ono što je bila nekada.

"Sama činjenica da su tri glavne države bile u recesiji, da samo u Nemačkoj imate oko šest miliona socijalnih slučajeva... zar nije to dokaz da stvari ne idu onim tokom koji su želeli i da će se u tom smislu otvoriti nova perspektiva da oni koji imaju novca ostanu tamo ili da naprave neku kombinaciju da investiraju u Kosovo, ali od liberalizacije ne treba niko da ima strah. Pogotovu što mi kao vlada ne treba da trošimo vreme da brojimo koliko ljudi dolazi i odlazi, nego šta mi činimo da oni ne odlaze", zaključuje Grdžaljiu.