Izveštaj Stejt departmenta: Kosovu se preporučuje uvođenje kazne za trgovinu ljudima

Američki Stejt department objavio je godišnji izveštaj o trgovini ljudima širom sveta, u kojem se Kosovu preporučuje uvođenje odgovarajuće kazne za trgovinu ljudima.

Prilikom objavljivanja, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da dokument daje najsveobuhvatniju procenu ovog fenomena i napora vlada u borbi protiv njega.

Blinken je dodao da merenjem napretka ostvarenog u 188 zemalja – uključujući SAD – Vašington ima za cilj da sprovede posvećenost američkog predsednika Džoa Bajdena da spreči trgovinu ljudima, da krivično goni počinioce ovog zločina, kao i da zaštiti njegove žrtve.

Blinken je rekao da je oko 27 miliona pojedinaca širom sveta eksploatisano za rad, usluge i seks.

Izveštaj deli zemlje na tri nivoa - prvi nivo obuhvata zemlje čije vlade u potpunosti poštuju minimalne standarde, drugi nivo obuhvata one zemlje čiji napori ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde, ali čije vlade ulažu značajne napore da to postignu, a treći zemlje čiji napori ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde i čije vlade ne čine napore u tom pravcu.

I Albanija i Kosovo su ove godine, kao i prošle godine, rangirani u kategoriji zemalja drugog reda.

U izveštaju se navodi da je Vlada Kosova pokazala sveukupno povećane napore u odnosu na prethodni period.

Oni su uključivali kažnjavanje svih trgovaca ljudima kaznom zatvora, gde je to prikladno, i ne izricanje bilo kakve kazne osim novčane.

U izveštaju se dodaje da je Vlada povećala ukupne napore u prevenciji, uključujući povećanje sredstava za kampanje podizanja svesti i distribuciju priručnika za prevenciju trgovine decom.

Međutim, u izveštaju se ukazuje da, ipak, Vlada nije ispunila minimalne standarde u nekim ključnim oblastima.

„Vlada je istražila i procesuirala manje osumnjičenih i identifikovala manje žrtava. „Iako su sudije izrekle strože kazne, kazne su i dalje bile ispod minimalne kazne predviđene Zakonom o borbi protiv trgovine ljudima“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj sa zabrinutošću konstatuje činjenicu da Krivični zakon Kosova prinudno prosjačenje dece od strane njihovih roditelja klasifikuje kao zanemarivanje, ili roditeljsko zlostavljanje, a ne trgovinu ljudima, što otežava identifikaciju ovog dela, kao i upućivanje potencijalnih žrtava odgovarajućim službama.

U dokumentu se preporučuje energična istraga i krivično gonjenje krivičnih dela trgovine ljudima i odgovarajuće kazne za trgovce ljudima, uključujući zvaničnike koji sa njima sarađuju.

Takođe je potrebno proaktivno identifikovati žrtve trgovine ljudima provjeravanjem indikatora trgovine ljudima među ranjivom populacijom, uključujući pojedince uključene u seksualnu eksploataciju deca, Roma, Aškalija i Egipćana.

Izveštaj predlaže da se obezbedi napredna obuka za sudije, tužioce i organe za sprovođenje zakona o istrazi i krivičnom gonjenju slučajeva trgovine ljudima.

Takođe je potrebno pojačati mere zaštite privatnosti žrtve kako se njihove informacije ne bi distribuirale.

Izveštaj takođe predlaže povećanje podrške Vlade za sveobuhvatne usluge stručnog osposobljavanja, kao i za reintegraciju žrtava.

Što se tiče Albanije, u izveštaju navodi da je Vlada pokazala sveukupno povećane napore u odnosu na pre godinu dana.

Napori su uključivali istraživanje trgovaca seksom, identifikovanje više potencijalnih žrtava u saradnji sa nevladinim organizacijama i pružanje usluga većem broju žrtava.

Međutim, u izveštaju se dodaje da Vlada nije ispunila minimalne standarde u nekim ključnim oblastima.

„Vlada je istražila znatno manji broj krivičnih dela u vezi sa trgovinom ljudima, procesuirala manje osumnjičenih i nije osudila nijednog trgovca ljudima drugu godinu zaredom“, navodi se u izveštaju.

Takođe je utvrđeno da policija i okružni tužioci nemaju odgovarajuće iskustvo i specijalizaciju da istražuju i krivično gone slučajeve trgovine ljudima i da su osumnjičeni počinioci osuđeni za lakša krivična dela, kao što je „eksploatacija prostitucije“, umesto za trgovinu ljudima.

U izveštaju se navodi da Vlada nije dosledno kontrolisala onaj deo zajednice koji bi potencijalno mogao da bude žrtva trgovine ljudima, kao što su imigranti, tražioci azila, romska i egipćanska zajednica, kao i deca.

U izveštaju se navodi da su neki napori albanske vlade u borbi protiv trgovine ljudima opali.

Krivični zakonik predviđa kaznu od osam do 15 godina zatvora za krivično delo trgovine ljudima u koje je umešana punoletna žrtva i od 10 do 20 godina kada je žrtva dete.

U izveštaju se navodi da je državna policija istražila 26 slučajeva, u poređenju sa 85 slučajeva 2022. godine.

Tužilaštvo je procesuiralo osam novih predmeta (sedam za seksualnu trgovinu i jedan za neutvrđeni oblik trgovine ljudima), u poređenju sa 17 novih predmeta u 2022. Takođe je nastavilo da procesuira 42 predmeta pokrenuta prethodnih godina. Odvojeno, Specijalna struktura tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) pokrenula je novu istragu (dva u 2022.) i nastavila krivično gonjenje u dva slučaja pokrenuta u izveštajnim periodima.

Međutim, u izveštaju se navodi da sudovi drugu godinu zaredom nisu osudili nijednog trgovca ljudima, u poređenju sa 11 osuđujućih presuda u 2021. godini.

Proteklih godina sudije su osuđivale neke trgovce ljudima na blage kazne, kao što je uslovna kazna, što je smanjilo napore da se trgovci smatraju odgovornim, oslabilo mehanizme odvraćanja i stvorilo zabrinutost za bezbednost žrtava.

U izveštaju se navodi da Vlada nije najavila nove istrage, krivično gonjenje ili kažnjavanje državnih službenika saučesnika u krivičnim delima trgovine ljudima, dodajući da korupcija i saradnja službenika u krivičnim delima trgovine ljudima i dalje izaziva zabrinutost.

Izveštaj preporučuje energičnu istragu i krivično gonjenje krivičnih dela trgovine ljudima i kažnjavanje trgovaca ljudima – uključujući zvaničnike saučesnike.

Takođe su potrebne značajne zatvorske kazne za počinioce i obuka sudija na svim nivoima da uzmu u obzir težinu trgovine ljudima za izricanje kazni.

Takođe je potrebno da postoje specijalizovana policija i tužioci za istragu i krivično gonjenje ovih krivičnih dela.

Kao što je objavljeno u proteklih pet godina, trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane žrtve u Albaniji, kao i inostranstvu.

Trgovci ljudima koriste albanske žene i decu za seksualnu esksploataciju i prinudni rad, posebno tokom turističke sezone.

Oni koriste lažna obećanja, kao što su ponude za brak ili posao, da namame svoje žrtve.

Trgovci ljudima obično teraju decu da prose ili obavljaju druge oblike prinudnog rada, a takođe teraju decu na krivična dela, uključujući krađu i distribuciju droge. Trgovci ljudima koriste albansku decu, uglavnom iz romske i egipćanske zajednice, za sezonske poslove i prisilno prosjačenje.

Nevladine organizacije objavile su da trgovci teraju decu da prodaju narkotike uglavnom u školama.

Trgovci ljudima koriste albanske žrtve u seksualne svrhe širom Evrope, posebno u Belgiji, Grčkoj, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu i Francuskoj.