Jovanović: Poziv na rušenje srpskih spomenika pripremanje albanskog javnog mnjenja na sukob

Istoričar Luka Jovanović upozorava da je pozivanje Albanaca preko društvenih mreža da oskrnave spomenik Milošu Obiliću u centru Gračanice i knezu Lazaru u Severnoj Mitrovici veoma opasna poruka mržnje prema Srbima i na neki način predstavlja pripremanje albanskog javnog mnjenja, naročito mladih, za određene sukobe. Skrnavljenje tih spomenika treba, kako ukazuje, da pošalje jasnu poruku srpskom narodu kako se Albanci obračunavaju sa Srbima.

Jovanović podseća da su se takve poruke širile među Albancima i uoči Martovskog pogroma 2004. godine. 

„Takvi narativi na društvenim mrežama plasiraju se najmlađoj ultradesničarski nastrojenoj populaciji, koja jedini cilj ima ispoljavanje mržnje prema Srbima. Ja bih to nazvao i kuvanjem javnog mnjenja, odnosno, krčkanjem i pripremanjem za određene sukobe. Ako se samo vratimo 20 godina u prošlost mi ćemo videti da je i Martovski pogrom na sličan način počeo, odnosno pripremom albanskog javnog mnjenja i tih najekstremnijih grupa omladine, navijača, na obračun, konkretno sa Srbima“, rekao je Jovanović za Kosovo onlajn.

Primećuje da je ovoga puta preko društvenih mreža plasirano šta bi trebalo da budu prve mete - dva spomenika koji se nalaze u dve najkompaktnije srpske sredine na Kosovu.

Skrnavljenje tih spomenika treba, kako kaže, da pošalje jasnu poruku srpskom narodu kako se Albanci obračunavaju sa Srbima.

Spomenik Knezu Lazaru u Severnoj Mirtovici, napominje, svakodnevno je meta Albanaca sa južnog dela grada.

„Dolaze i fotografišu se sa prikazima dvoglavog orla na rukama. Pre par dana meta vandala bio je mural Herojima sa Košara, koji se nalazi samo par metara od spomenika Knezu Lazaru“, istakao je on.

Sve se to dešava, dodaje, naočigled Kosovske policije, koja, ističe, navodno patrolira i čuva stanovništvo i kapitalne objekte grada.

Podsetio je da je i spomenik Milošu Obiliću u Gračanici, takođe, skoro bio meta albanskih ekstremista.

„Paljena je više puta zastava Srbije ispred spomenika, a možemo videti da je pre par dana tokom proslave tzv. Dana albanske zastave došlo do onog vandalizma i orgijanja kroz Gračanicu gde je demonstrirana sila gračaničkim Srbima i da oni u jednom trenutku mogu poći, ne samo na njihove spomenike, nego i na njihove domove, što je i bio primer marta 2004. godine“, konstatovao je istoričar.

Jedini element delovanja protiv takvih ekstremnih poteza Prištine i albanskih nacionalista je međunarodna zajednica, ukazuje Jovanović.

Ističe da se očekuje od Euleksa i Kfora da zaštite Srbe, ali i da sama društvena mreža Tik Tok svojim mehanizmima i politikom treba da sprovede restriktivne mere prema onima koji šire poruke mržnje.

„Mi tu moramo pre svega očekivati od Euleksa i Kfora da zaštite Srbe, a sa druge strane tu se očekuje ujedno da i društvene mreže sprovedu svoje mehanizme brisanja sadržaja koji pozivaju na rat, sukob i međuetničku mržnju. Tako da je tu odgovornost višeslojna. Moramo očekivati i od društvenih mreža da sankcionišu takve stranice koje pozivaju na takve poteze. Kfor i Euleks u svakom trenutku moraju da budu spremni da je vrlo moguće da se scene od pre 20 godina ponove“, poručio je Jovanović.

Istoričar primećuje da Albanci, sa druge strane, na sve načine pokušavaju da izmene i iskarikiraju istoriju i da prisvoje i proglase svojim srpsko i drugo nealbansko kulturno nasleđe na Kosovu, naročito kada je reč o spomenicima, crkvama i manastirima, koji su pod zaštitom Uneska.

Međutim, kako kaže i na tom putu mogu se uočiti brojne kontradiktornosti, kao što je, na primer, slučaj sa likom Miloša Obilića.

„Među njihovim istoričarima i političarima i svih javnih delatnika može se vrlo često čuti da je Miloš Obilić Albanac. Pre mesec dana izašao je jedan članak koji je bio vrlo dobro propraćen i primljen u Prištini i Albaniji, koji govori o tome da je Miloš Obilić Albanac. Oni su naglasili da je on bio poslednji na Kosovu 1389. koji je iz prkosa izvadio nož i usmrtio turskog sultana nakon bitke. Na tom primeru vidite kakav paradoks vlada među albanskim javnim mnjenjem. Oni prvo Miloša Obilića svojataju kao Albanca, pa onda pozivaju na uništavanje njegovog spomenika, što dokazuje činjenicu da je to narod i paradoksa, ali i da je narod koji nema jasnu istorijsku sliku o svom postojanju“, naveo je Jovanović.

Pored toga što žele da promene istorijski narativ i prisvoje srpsku kulturnu baštinu, Albanci, ističe,  određene spomenike žele da potpuno unište i razore.

To je najuočljivije, kaže, kada je reč o srpskim spomen-obeležijima i grobljima.

„Mnoga su sravnjena sa zemljom. Imali smo vesti da gledaju da se uklone mnogi spomenici srpskim vojnicima iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kakav je bio slučaj u Prištini. Mnoga srpska groblja, ali i saveznička su uništena. Tako su saveznička groblja u Đakovici polivena cementom i tu se sada nalazi parking, dok su groblja Srba sa KiM sravnjena i uništena da više ne postoje, mnoga groblja su pretvorena u oranice“, zapaža Jovanović.

On kaže da poslednja poruka poslata preko Tik Toka zaslužuje i jednu dublju analizu, sa istorijskog aspekta.

Sama stranica, sa koje je poslata poruka, „Kraljevina Dardanija“ je izuzetno zanimljiva za razmatranje, ocenjuje istoričar.

Sam naziv stranice je, ističe, dosta sporan i sam po sebi šalje određene poruke.

Pojašnjava da Albanci imaju dugoročni narativ u svojoj javnosti da se pozivaju na antička plemena, odnosno na Dardance i Ilire i da svoje istorijsko pravo na Kosovu potkrepljuju narativima da su potomci tih antičkih naroda.

„Kao što je potvrđeno, oni su još u antici izgubili svoju državnost i sve segmente posebnosti jednog naroda i utopili se u rimski svet. Tako da je samo vezivanje za antičke narode apsolutno nemoguće, odnosno ne postoji ta spona između novovekovnih savremenih naroda i većine antičkih naroda, koji su dobrim delom postali podanici Rimskog carstva i postali romanizovani izgubivši jezik i kulturu, a i državnost“, zaključio je Jovanović.