Kabašić: Učešće Srba u protestu protiv nezakonitih odluka vlade, na Kosovu se proglašava za napad na ustavni poredak

Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić kaže da niko ne zna koliko je Srba na spisku kosovskih vlasti za hapšenje za krivično delo "napad na ustavni poredak Kosova", jer je svako učešće Srba u bilo kakvom protestu protiv neke odluke vlade Kosova automatski proglašavano za napad na ustavni poredak.

"Da mi imamo posla sa nekom razvijenom evropskom demokratijom i razvijenim pravosuđem znali bismo da će na kraju ovakve optužbe biti odbačene jer se na kraju krajeva to kosi sa našim pravom na okupljanje i na javno izražavanje mišljenja. To su evropski standardi, ali nažalost na Kosovu je sve ispolitizovano", kaže Kabašić za Kosovo onlajn.

On podseća da je, kada su Srbi izražavali svoje nezadovoljstvo blokadom puteva 2022. godine, ministar unutrašnjih poslova Dželjaj Svečlja izlazio sa optužbama da je reč o napadu na ustavni poredak.

"Jedan od uslova ljudi na barikadama bio je da se stave van snage sve eventualne skrivene optužnice o kojima se pričalo da ih Kosovo ima. Čak su i pet zemalja Kvinte garantovale predsedniku Vučiću da niko od učesnika nenasilnog otpora neće biti procesuiran, ali kao što vidite u slučaju Srećka Sofronijevića, to nije tačno i nisu se držali toga. Da je reč o političkoj instrumentalizaciji jasno je, jer je Srećko ranjeni civil, ranjen u grudni koš s leđa dok je bio u svom dvorištu. Nije se krio, bio je sve vreme dostupan pravosudnim organima i mogli su svakog trenutka da sa njim obave razgovor. Malo je čudno što ga nakon dve i po godine od tog događaja spektakularno hapse i kreću sa ovom istragom", kaže Kabašić.

Veliki broj Srba, kako navodi, uhapšen je na protestima maja prošle godine u Zvečanu kada su albanski gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade na severu i kada je došlo do konfrotacije građana sa policijom i Kforom. 

"Tada je veliki broj Srba bio uhapšen ili zbog napada na novinare ili zbog kršenja ustavnog poretka, držani su u pritvoru po nekoliko meseci pa pušteni da se brane sa slobode uz visoke iznose jemstva koje su morale da plate njihove porodice. Ti procesi su i dalje aktivni i u fazi su istrage, a optužnica ni presuda nema", kaže naš sagovornik. 

Članom 114 Krivičnog zakonika Kosova, kako objašnjava, određeno je krivično delo "napad na ustavno uređenje Republike Kosovo" i ima tri oblika. 

"Najblaži oblik, za koji je propisana kazna do pet godina zatvora je kada neko nasiljem ili pretnjom da će primeniti nasilje ugrozi ustavni poredak tzv. Republike Kosovo. Pod teže oblike spada kada neko primenom nasilja ili pretnjom da će primenti neku silu pruži aktivan otpor uspostavljanju poretka Republike Kosova i tu je kazna najmanje pet godina, a najveća kazna od 10 godina zatvora je za onoga ko na nasilan način ili pretnjom da će primeniti nasilje ugrozi nezavisnost Kosova. Znači, sve je vezano za teritorijalni integritet, suverenitet i na kraju nezavisnost Kosova, ali iz ove formulacije vi ne znate koje su to radnje koje neko može da izvrši da bi potpao pod udar zakona po pitanju ovih normi. Tako da se svako delovanje Srba - aktivan i pasivan otpor kroz demonstracije, pravljenje barikada, podvodi pod član 2 ili 3, pa i protesti protiv odluka Vlade, iako su one i same nezakonite kao što je eksproprijacija, mogu da se smatraju ugrožavanjem ustavnog poretka", ističe Kabašić. 

O napadu na ustavni poredak Kosova, ukazuje naš sagovornik, moglo bi da se govori i u slučaju visokih predstavnika vlade ili ministara. 

"Kada kažu da je Kosovo međufaza u krajnjem cilju ujedinjenja Kosova i Albanije, da budem ironičan, šta je to nego napad na ustavni poredak Kosova? Onda bi oni trebalo da odgovaraju jer negiraju državnost Kosova i granice. Ako zaista specijalni tužilac želi da sprovodi zakon jednako prema svima, trebalo bi da pokrene postupak i prema njima. Napad na poredak bi bio i kada se razara multietničnost Kosova kao što poslednjih godina radi vlada Aljbina Kurtija. Tu je primer izgradnja 13 do 15 policijskih punktova i baza na severu Kosova, jer Zakon o policiji Kosova kaže da policijske stanice moraju da odražavaju nacionalnu strukturu stanovništva koje je tu. Izgradnjom tih parapolicijskih stanica Kurti i njegova vlada su izigrali postojeće zakone i Ustav Kosova, koji kaže da se u svim službama mora voditi računa o jednakoj zastupljenosti svih građana, a toga nema", ukazuje Kabašić.

Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle hapšenja Sofronijevića, da će svi koji krše ustavni poredak Srbije biti hapšeni i procesuirani, Kabašić kaže da treba napraviti granicu šta je podložno procesuiranju.

"Ako ne volimo ono što se prema nama radi, ako nam se guši sloboda govora i pravo okupljanja, pitanje je da li mi možemo da postupamo kao nedemokratska zemlja. S tim što, opreza radi, ima i te kako velikih napada na ustavni poredak Srbije, ali mi moramo da napravimo tu granicu koja je vrlo tanka između prava na slobodu izražavanja i načina procesuiranja. Nekada su jednostavno u pitanju samo političke izjave koje ne treba da budu procesuirane nego su deo demokratskog miljea i procesa kojem svi težimo", kaže Kabašić.

Po zakonu, za krivični progon na Kosovu nadležno je tužilaštvo kao nezavisan organ, ali je, kako ističe naš sagovornik, unazad nekoliko godina tužilaštvo postalo servis policije. 

"Sve vreme policija, odnosno ministar policije rukovodi tužilaštvom. Tu ima mnogo kršenja zakona Kosova i međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava, ali nikoga nije briga za to. Svi znaju da je policija instrumentalizovana, da tužilaštvo ne radi svoj posao i da je to nacionalni projekat Albanaca u sadejstvu - vlada, policija i na kraju pravosuđe", zaključuje Kabašić.

On dodaje da se poslednjih nekoliko godina vidi da pravosuđe na Kosovu ima jednu strategiju prema severu, drugu prema jugu, a što je sve deo jedne iste strategije - institucionalnog pritiska prema Srbima.

"Za sever se kaže da je kriminalizovan, da tamo žive teroristi, šverceri.., i onda je svaki Srbin sa severa potencijalno odgovran ili za šverc, za napad na policiju, ugrožavanje ustavog poretka, učestvovanje u gomili koja vrši nasilje ili za huliganizam. Na taj način se vrši pritisak da mladi ljudi beže sa Kosova jer je praksa takva da se prvo neko liši slobode, pa se nakon toga krene u istragu. A na jugu je strategija drugačija, tamo se ide na to da svaki Srbin koji je 1980. godište ili stariji može da bude optužen za ratni zločin“, navodi Kabašić.