Kamberi: Dobrodošla inicijativa pokretanja dijaloga poslanika, problem u izvršnim vlastima

Poslanici Kosova i Srbije i Evropski parlament mogu da daju doprinos dijalogu Beograda i Prištine, ali najveći problem je u izvršnim vlastima na obe strane i u Evropskoj uniji, rekao je za Kosovo onlajn Beljgzim Kamberi, saradnik Instituta „Musine Kokaljari“, po kome sve ove tri adrese treba da pokažu više političke volje kako bi se dijalog ponovo pokrenuo.

Ideju pokretanja dijaloga između srpskih i kosovskih poslanika, kojim bi posredovao Evropski parlament, izneo je izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Riho Teras, a Kamberi kaže da je u dijalogu Srbije i Kosova problem više u izvršnim vlastima nego kod poslanika. 

„Svaka inicijativa koja bi dala input za dijalog između Kosova i Srbije od strane Evropske unije bila bi dobrodošla, pa i ta preko poslanika. Ali, najveći problem je u vladama i u samoj Evropskoj uniji koja posreduje dijalogom. Najvažnije je da na te tri adrese ima više efikasnosti. Sama EU bi trebalo da bude efikasnija, drugo, potrebno je da imamo novu vladu u Prištini, a nemamo ni nju ni Skupštinu, kao i da u Srbiji ima više političke volje i više legitimiteta vlasti zbog protesta i lokalnih dešavanja“, smatra Kamberi.

On dodaje da bi dijalog poslanika mogao da napravi određen pritisak na izvršne vlasti, ali istovremeno ukazuje da i ova inicijativa dokazuje da je sama Evropska unija u nekakvoj krizi što se tiče dijaloga Kosova i Srbije.

„Izgleda da nisu samo SAD te koje nisu mnogo aktivne na Balkanu, nego i da Evropska unija nema viziju što se tiče dijaloga Kosova i Srbije. Za razliku od Albanije i Crne Gore za koje se najavljuje mogućnost da mogu da se priključe Evropskoj uniji, što se tiče dijaloga Kosova i Srbije izgleda da smo u nekom vakuumu“, ocenjuje Kamberi.

Povodom najave Terasa da bi mogao da započne dijalog sa pet članica EU koje ne priznaju Kosovo, kako bi one počele proces priznavanja, Kamberi kaže da je priznanje Kosova od strane tih država EU stvar bilateralnih odnosa i odluke tih suverenih država.

„Drugo, neke od njih su ovo pitanje povezale sa normalizacijom odnosa Kosova i Srbije preko dijaloga u Briselu. U postojećem geopolitičkom kontekstu bilo bi iznenađenje da imamo nova priznanja Kosova od strane pet država Evropske unije koje nisu priznale Kosovo. Kako bilo, mislim da je vrlo važno da normalizacija odnosa Kosova i Srbije i dijalog u Briselu što više napreduju, a to bi posle moglo da ima efekta na pitanje priznavanja Republike Kosova od strane tih pet država“, kaže Kamberi.