Pravni eksperti: Nedostatak kvalitetnog prevoda na suđenjima prepreka pravdi

U sistemu u kojem se suđenja odvijaju na više zvaničnih jezika, nedostatak kvalitetnog prevoda nije samo tehnička prepreka, već i prepreka ka ostvarivanju pravde, upozoravaju advokati, sudije i pravni eksperti, prenosi Telegrafi.

Ustav Kosova priznaje i albanski i srpski kao zvanične jezike na svim nivoima uprave i pravosuđa. Međutim, postoje slučajevi kada se ročišta ne mogu održati zbog nedostatka prevodilaca ili zbog kašnjenja u prevođenju sudskih dokumenata. To dovodi do odugovlačenja postupaka i smanjuje efikasnost sudova u daljem procesuiranju predmeta.

Advokat Negovan Šaranović kaže da se u svojoj advokatskoj praksi više puta susreo sa situacijama u kojima je zbog kašnjenja u prevođenju ili dostavljanju prevedenih dokumenata dolazilo do nepotrebnog odugovlačenja postupka.

„To kod stranaka izaziva nezadovoljstvo, a u krajnjoj liniji im se narušava pravo na suđenje u razumnom roku, koje je zagarantovano i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda“, rekao je on.

Ardita Reznići, viša istraživačica u Demokratskom institutu Kosova istakla je da Ustav Kosova garantuje pravo na pravično suđenje i priznaje albanski i srpski kao zvanične jezike na svim nivoima uprave i pravosuđa.

„Tačan i blagovremen prevod sudskih akata i postupaka je od suštinske važnosti za ostvarivanje osnovnih prava građana. S druge strane, loš kvalitet prevoda sudskih spisa može imati konkretne pravne i proceduralne posledice“, rekla je ona.

Demokratski institut Kosova je 4. juna objavio izveštaj pod nazivom „Sudska efikasnost u praksi i jezička prava u pravosudnom sistemu“. Ovaj izveštaj osvetljava probleme sa kojima se sudovi suočavaju zbog malog broja prevodilaca i lošeg kvaliteta prevoda.

Magdalena Dimitrijević, posmatrač u KDI kaže da su sistematski pratili, a i dalje prate sudska ročišta, uključujući i novinu – sistematski monitoring ročišta u odeljenju u Gračanici, pored već ustaljenog monitoringa u Osnovnom sudu u Prištini. Prema njenim rečima, poseban fokus je stavljen na slučajeve u kojima su uključene stranke iz nevećinskih zajednica, posebno Srbi koji su učesnici u sudskim postupcima u Specijalnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini i u Osnovnom sudu u Prištini – Odeljenje u Gračanici.

„Tokom sedmomesečnog perioda, ukupno je praćeno 226 sudskih ročišta, čime je omogućeno identifikovanje proceduralnih praksi koje se primenjuju u tim slučajevima, kao i izazova koji utiču na efikasnost sudskih postupaka“, rekla je ona.

Prema podacima iz monitoringa Specijalnog odeljenja i odeljenja u Gračanici, najčešći razlozi za odlaganje ročišta bili su upravo nedostatak ili kašnjenje u prevodu.

„U Specijalnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini, tokom perioda praćenja, nadgledano je ukupno 97 sudskih ročišta. Od tog broja, oko 16,5 odsto ročišta je odloženo“, navela je Dimitrijević.

Ostali razlozi za odlaganje ročišta uključuju odsustvo branilaca, a u nekim slučajevima i izostanak oštećenih strana.

„Tokom višemesečnog praćenja u Osnovnom sudu u Prištini – Odeljenje u Gračanici, ukupno su praćena 129 ročišta u Opštem odeljenju, od kojih je oko 14 odsto odloženo. U Krivičnom odeljenju, najčešći razlog za odlaganje bio je neredovno uručivanje poziva strankama. Pored toga, razlozi su bili i kašnjenje tužilaštva u dostavljanju spisa predmeta, odnosno nedostatak dokumentacije, dok je u pojedinim slučajevima razlog bio izostanak okrivljenih“, izjavila je ona.

U Građanskom odeljenju, razlozi za odlaganja su bili raznovrsniji – od nedostatka prevodilaca, preko odsustva veštaka, do izostanka dokaza. Ipak, najčešći razlog odlaganja u ovom odeljenju bile su razne okolnosti vezane za veštačenja.

Siniša Borisavljević, nadzorni sudija Osnovnog suda u Prištini – Odeljenje u Gračanici, rekao je na okruglom stolu KDI da se stalno trude da očuvaju i povećaju poverenje građana.

„Svi koji rade u sudu ili u njegovoj blizini znaju kolika je odgovornost, pa čak i koliko je težak posao sudija i drugih predstavnika suda. Transparentnost i odgovornost su temelj demokratskog pravosudnog sistema. To nisu samo opšti principi pravde, već su i neophodni za očuvanje poverenja u rad sudova – posebno na Kosovu, gde postoji mnogo zajednica i mnogo ljudi koji na neki način ne veruju u pravosudni sistem“, izjavio je Borisavljević.

Ipak, dodaje da se, uz pomoć KDI i Sudskog saveta, trude da opravdaju to poverenje i da sistem funkcioniše na najbolji mogući način. Prema njegovim rečima, uvek će biti nezadovoljnih ljudi, ali da se pravda nalazi negde na sredini, dok je rad Suda u Gračanici specifičan.

„Uz pomoć predsednice suda, kolega iz Prištine i ljudi iz Sudskog saveta, smatram – i nadam se da to pokazuje i izveštaj – da odeljenje funkcioniše vrlo uspešno. Trudimo se da bude još bolje, uvek ima prostora za unapređenje. Sastav je mešovit – Opština Gračanica obuhvata i naselja sa većinskim albanskim stanovništvom, ali i manjinske zajednice, pa samim tim i specifične slučajeve. U takvom okruženju, čovek mora biti posebno pažljiv i posvećen. Nadam se da će mladi ljudi moći da steknu poverenje u ono što radimo“, rekao je on.

Sudija Perparim Zeka iz Osnovnog suda u Prištini istakao je da je pravo na prevod osnovno ljudsko pravo.

„Pravo na prevođenje i tumačenje – pravo da budete razumljeni i da razumete šta se dešava u sudnici – zagarantovano je Ustavom, procesnim zakonima i međunarodnim standardima o ljudskim pravima. To nije puka administrativna formalnost, već suštinska garancija za pravično suđenje, ravnopravno zastupanje i izgradnju poverenja građana u pravosudni sistem“, naglasio je Zeka.

Po njegovim rečima, nedostatak prevoda i kašnjenje u prevođenju direktno utiču na kvalitet i legitimitet postupka.

„Ako neka strana ne razume šta se dešava u sudu ili ne dobije dokumente na jeziku koji razume, tada ne možemo govoriti o pravičnom postupku“, zaključio je sudija Zeka.