KDI: Blokada Skupštine ozbiljno narušila funkcionisanje institucija i ustavni poredak

Blokada Skupštine Kosova, koja je ušla u četvrti mesec, ne predstavlja samo postizbornu političku krizu, već ozbiljan institucionalni poremećaj, sa direktnim posledicama po funkcionalnu demokratiju i poštovanje Ustava, konstatuje se u izveštaju Kosovskog demokratskog instituta.

Predstavljajući izveštaj, Eugen Cakoli iz KDI je naglasio da je neuspeh u konstituisanju Skupštine stvorio institucionalni vakuum, u kojem građani ostaju bez političke zastupljenosti, vlada u ostavci deluje bez parlamentarnog nadzora, a nezavisne institucije ostaju izvan demokratske kontrole.

„Skupština nije samo zakonodavna institucija. Ona je temelj ustavnog poretka Kosova. Bez funkcionalne Skupštine, građani su isključeni iz donošenja odluka, a država je u fazi pauze“, rekao je Cakoli.

Prema analizi KDI, posledice činjenice da Skupština nije konstituisana su višestruke.

Pre svega, nije poštovan ustavni rok od 30 dana za njeno konstituisanje, kako je Ustavni sud odredio, to nepoštovanje predstavlja jasno kršenje ustavnog poretka i potkopava princip po kojem su odluke suda konačne i obavezujuće. Iznad svega, ovo je dovelo Kosovo na „nepoznatu ustavnu teritoriju“, sa nepredvidivim posledicama, koje bi Ustavni sud trebalo da razjasni.

U ovom periodu vakuuma, Vlada u tehničkom mandatu je donosila odluke sa velikim političkim i finansijskim uticajem - uključujući više od 70 miliona evra budžetskih obaveza - u odsustvu parlamentarne kontrole i izvan ograničenog mandata utvrđenog Zakonom o Vladi.

„Odluke o dodeli subvencija, osnivanju stalnih odbora ili kadrovskim promenama u javnim odborima donete su bez ikakvog filtera nadzora ili institucionalne diskusije“, dodaje se u izveštaju.

Prema analizi, ključne najavljene i dogovorene reforme, poput Građanskog zakonika, ostale su na čekanju.

„Pet nacrta zakona o reformi pravosuđa je blokirano. Takođe, proces ratifikacije međunarodnih sporazuma je potpuno poremećen – uključujući one koji se odnose na Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku i Plan rasta Evropske unije, za koji se očekuje da će Kosovu doneti više od 800 miliona evra. Bez funkcionalne Skupštine, sva ova partnerstva su izložena neuspehu, jer svako od njih mora proći kroz parlamentarnu proceduru ispočetka – proces koji u proseku traje tri do šest meseci“, navodi se u saopštenju, piše Telegrafi.

Prema izveštaju situacija nije ograničena samo na zakonodavni aspekt.

„Više od 20 nezavisnih institucija, sa godišnjim budžetom od 59 miliona evra, ostalo je bez nadzora. Njihovi izveštaji za 2024. godinu nisu razmotreni, dok neki od odbora i dalje ne funkcionišu. To otvara put političkom uplitanju, nedostatku transparentnosti i zloupotrebi javnih sredstava“, upozorava KDI.

Navode da je još jedno područje uticaja institucionalne blokade isključenje građana iz demokratskog predstavljanja.

„Skoro godinu dana, a posebno u poslednja tri meseca, Kosovo efektivno funkcioniše bez Skupštine – bez predstavljanja, bez kontrole i bez glasa građana u institucijama. Ova situacija potkopava institucionalni legitimitet i nepovratno šteti poverenju javnosti u demokratski sistem“, ističe se izveštaju KDI.

Na kraju konferencije, KDI je pozvao sve institucije i političke aktere da deluju bez odlaganja i u skladu sa principima kompromisa i političkog konsenzusa, kako ih je definisao Ustavni sud. Takođe je zatražena potpuna revizija donošenja odluka Vlade u ostavci tokom perioda skupštinske blokade.