Cakoli: Kosovo na nepoznatoj ustavnoj teritoriji, produženje roka za Skupštinu bio bi opasan presedan

Aljbert Krasnići iz organizacije Demokratija plus, naglasio je da Ustavni sud ima pred sobom istorijsku priliku da ispravi greške koje je sastav ovog suda napravio u presudi iz 2014. godine u vezi sa tumačenjem parlamentarne grupe, dok je Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta ocenio da se Kosovo nalazi na nepoznatoj ustavnoj teritoriji, prenosi Telegrafi.

Prema rečima Krasnićija, da bi se sprečile blokade političkog subjekta koji je pobedio na izborima i kako bi se otvorio put konstituisanju Skupštine, on mora da odgovori na nekoliko suštinskih pitanja.

„Da li je Avni Dehari zloupotrebio svoju dužnost predsednika konstitutivne sednice i kakva je procedura za zamenu predsednika koji je zloupotrebljavaju? Da li je Samoopredeljenje zloupotrebilo pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine kroz namerne blokade koje je nametnulo, i da li se ovo pravo gubi ako se zloupotrebi i ne iskoristi? Ako jeste, ko prati korišćenje ovog prava?“, upitao je Krasnići.

Takođe je rekao da sud treba da razjasni posledice prekoračenja roka od 30 dana koji je odredio za konstituisanje Skupštine.

„Ali, ni pod kojim uslovima, ovo ne bi trebalo da bude oduzimanje mandata sadašnjim poslanicima ili raspuštanje Skupštine radi vanrednih izbora, bez pružanja prilike da se dokaže da li postoji parlamentarna većina u aktuelnom sazivu“, rekao je on.

Eugen Cakoli takođe je ocenio da se Kosovo nalazi na nepoznatoj ustavnoj teritoriji.

Naglasio je da je nedostatak jasnih pravnih posledica od strane Suda u prošlosti stvorio kulturu političke neodgovornosti.

„Prekoračen je ustavni rok, što je po mom mišljenju najozbiljnije kršenje ustavnog poretka koje se može napraviti u procesu formiranja institucija“, naveo je on.

Prema rečima Cakolija, produžavanje roka ili njegovo opravdavanje neustavnim ponašanjem, rizikuje da se pretvori u opasan presedan, gde političke blokade postaju legitimno sredstvo za ometanje funkcionisanja države.

Oba stručnjaka se slažu da je Ustavni sud u poziciji da izgradi novi ustavni presedan i uspostavi jasan standard koji zabranjuje zloupotrebu pravnih vakuuma.

Cakoli je naglasio da „Sud ne mora da raspusti Skupštinu, jer nije konstituisana. Dovoljno je utvrditi neustavnost trenutnog mandata i otvoriti put predsedniku da raspiše nove izbore“.

Prema njegovim rečima, Sud bi trebalo da bude garant funkcionisanja institucija i da ojača princip pravne sigurnosti, isključujući mogućnost povratka poslanika iz prethodnog saziva, kao i da uspostavi jasna ograničenja političkog ponašanja koje krši demokratski poredak.

Neuspeh u konstituisanju Skupštine Kosova nakon izbora 2025. godine istakao je ozbiljnu političku i institucionalnu krizu.

Kosovo je održalo parlamentarne izbore 9. februara, a nakon polaganja zakletve poslanika, proces je ostao na glasanju za predsednika Skupštine Kosova.

Pokret Samoopredeljenja, kao stranka sa najvećim procentom glasova koje je dobila, predložio je Aljbuljenu Hadžiju za predsednicu Skupštine i ne odustaje od ovog imena.

Druge stranke, DPK, DSK, ABK, izjavile su da je Hadžiju neprihvatljiva za predsednicu Skupštine.

DPK i ABK su zatražile da Samoopredeljenje promeni kandidata i stavi prihvatljivo ime.

Nakon neslaganja, predsednik Avni Dehari je stavio na glasanje formiranje Komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika Skupštine, ali zbog nedostatka kvoruma, to nije usvojeno.