Kesić: Možda bi uz lobiranje pismo kongresmenki Trampu bilo dovoljno da on odvoji pažnju za pitanje Kosova

Bivši šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić kaže da za američku administraciju pitanje Kosova u ovom trenutku nije krizno, zbog čega je teško reći da li će predsednik Donald Tramp odvojiti pažnju za tu temu nakon pisma koje su mu uputile kongresmenke iz Republikanske i Demokratske stranke, Klaudija Teni i Krisi Hulahan, u kojem ga pozivaju da pomogne u postizanju sporazuma između Srbije i Kosova, kao i da poseti Beograd i Prištinu.

Kesić objašnjava da su pisma članova Kongresa upućena predsedniku ili državnom sekretaru u vezi sa spoljnom politikom česta jer svaki član Kongresa ima glasače ili finansijere koji su poreklom iz neke zemlje, pa je najjednostavniji način na koji mogu da pokažu da rade u kontekstu njihovih širih interesa da napišu pismo. Takođe, kako kaže, čest je slučaj da pisma pišu predstavnici obe stranke, što je bolje nego da je potpisan samo neko iz jedne partije. 

Imajući u vidu da svake nedelje stigne minimalno desetine pisama, nemoguće je za predsednika, ukazuje, da samo na osnovu njih promeni politiku ili da odvoji pažnju za određeno pitanje.  

„Zbog toga su dve druge stvari mnogo bitne. Prvo, ko piše. Da li je to osoba koja ima ugled u stranci, a ako je tako, onda to ima malo veću težinu. U ovom slučaju, gospođa Teni ima ugled u stranci, zato što je pobedila na izborima u državi Njujork gde nije jednostavno za republikanca da pobedi. To znači da ima možda malo više uticaja nego prosečan član Kongresa. Sa druge strane, sve zavisi i od toga da li neko u administraciji na višoj funkciji ima više pažnje ili više razumevanja za određeno pitanje. U ovom slučaju, ambasador Grenel jeste osoba koja stalno prati šta se dešava na prostoru Kosova i Metohije. Čak je skoro reagovao kad je Osmani objavila neku netačnu informaciju i prozvao ju je zbog toga. Ako oko ove akcije postoji koordinacija sa ambasadorom Grenelom, onda postoji ozbiljna šansa da se nešto preuzme od strane administracije“, kaže Kesić. 

Ističe, međutim, da treba biti realan i prihvatiti da će biti vrlo teško da administracije SAD prema pitanju Kosova odvoji više pažnje. 

„Evropa generalno nije visoki prioritet za ovu administraciju, tako da je nerealno očekivati da će Balkan imati veći prioritet od same Evrope. Pogotovo što za administraciju to pitanje sad nije krizno. Imaju mnogo veća krizna pitanja, poput Bliskog istoka ili rata u Ukrajini, tako da nije najbolji momenat za privlaćenje pažnje predsednika oko pitanja koje nije u fokusu te administracije. Ali, sam predsednik je govoreći u kontekstu svog prvog mandata rekao kako je sprečio novi sukob između Beograda i Prištine. U tom kontekstu možda postoji malo više prostora i možda bi bilo dovoljno da na osnovu ovog pisma i uz neki dodatni rad i lobiranje koje bi došlo od strane ambasade Srbije ili od strane naše zajednice u SAD, predsednik ipak odvoji malo pažnje oko pitanja Kosova i Metohije“, ocenjuje ovaj diplomata.

O mogućnosti Trampove posete Beogradu i Prištine on kaže da bi za to morala da se desi jedna od dve stvari, a prva je da postoji povezanost sa nekim ekonomskim interesom SAD.   

„Morali bi Beograd ili Priština da ponude neki veći dobitak za Ameriku u ekonomskom smislu. Znamo da Srbija ima prirodne resurse i da je ova administracija čak na samom početku izrazila interesovanje za litijum i u tom kontekstu to može da bude nešto što će privući njegovu pažnju i što bi otvorilo mogućnost za neku posetu u budućnosti. Ako to nije dovoljno, onda druga stvar koja može da ga dovede, je da je unapred već sve rešeno i da je za spreman za potpisivanje sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištinea, što bi možda moglo da se stavi u kontekst njegove želje da bude kandidovan za Nobelovu nagradu za mir. Onda bi to takođe povećalo šanse da se poseta ostvari“, mišljenja je Kesić.