Tramp uzastopno pominje Srbiju i Kosovo - šta se valja iza brega?

U vreme kada je pažnja Vašingtona na spoljnom planu usmerena na Bliski istok, Rusiju i Ukrajinu, Indiju i Pakistan, američki predsednik Donald Tramp u nizu izjava apostrofira i odnose Srbije i Kosova. Šef Bele kuće tokom pet meseci svog mandata preduzimljivo je ušao u ulogu medijatora između sukobljenih strana u svetu, a sagovornici Kosovo onlajna veruju da je moguće da se Tramp još jednom posveti dijalogu Beograda i Prištine iako je naš region poprilično miran u odnosu na dešavanja u svetu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Na konferenciji za novinare u Beloj kući Tramp je 27. juna rekao da je uradio mnoge stvari, pominjući među njima odnose Srbije i Kosova.

„Srbija i Kosovo su bili na ivici sukoba. Išli su ka velikom ratu. Rekao sam im, ako se sukobite nema više trgovine sa SAD, a oni su mi rekli da se možda neće sukobiti“, preneo je američki predsednik.

Pre toga, u intervjuu za Foks njuz, takođe se dotakao Srbije i Kosova u kontekstu problema u čijem je rešavanju učestvovao i za šta je mogao da dobije i Nobelovu nagradu. 

Polovinom juna na društvenoj mreži Trut soušl naveo je da je tokom prvog mandata zaustavio sukob Srbije i Kosova „koji je pretio da preraste u rat“. Džozef Bajden je posle, kako je rekao, nekim „veoma glupim odlukama“ narušio dugoročnu perspektivu. Ali, poručio je Tramp, on će to „opet popraviti“.

Kada će ova „popravka“ stići na krcat dnevni red prvog čoveka SAD još nije poznato.

Na osnovu izjava Trampa datih u svega dve nedelje, direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović veruje da će američki predsednik u narednom periodu pokušati da se uhvati u koštac sa pitanjem odnosa Beograda i Prištine, ali napominje da najpre treba videti da li će američka administracija imati kapaciteta da se tome u potpunosti posveti. 

Prema oceni Joksimović, Trampu je izuzetno stalo da rešava neka važna pitanja. 

„Pokušao je da reši pitanje rata u Ukrajini, što mu za sada nije pošlo za rukom, a kada govorimo o Izraelu i Gazi, a potom i Izraelu i Iranu, takođe je napravio nekakve pokušaje pre svega kroz pregovore sa Iranom koji takođe nisu uspeli pa su se okončali sukobom u kojem su učestvovale i SAD. Pitanje nuklearnog sporazuma je, čini se, sad mimo pregovaračkog stola, a da nije sigurno da li je napadom uništen sav potencijal Irana za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Postavlja se pitanje da li Amerika u ovom trenutku, pored toliko globalnih problema gde je njihova pažnja i na Indo-Pacifiku, ima kapacitete da se bavi i drugim temama i u kom trenutku. Moguće je da će izostankom nekih drugih uspešnih pregovaračkih procesa ponovo da se okrene dijalogu Beograda i Prištine“, navela je Joksimović za Kosovo onlajn. 

Takve procene, ukazuje, iznose i neki analitičari, poput Čarlsa Kapčana, koji je član Saveta za međunarodne odnose SAD i koji je učestvovao u nekim prethodnim administracijama. 

Vašingtonski sporazum, podseća naša sagovornica, bio je jedan od poslednjih poteza Trampa u prvom mandatu i sada je veliko pitanje na koji način bi on nastavio da se bavi ovom temom - da li bi to bilo insistiranje na primeni Vašingtonskog sporazuma u potpunosti ili bi se na stolu našla nekakva inovativna rešenja.  

„Ono što pretpostavljam da bi ostao kao manir, u odnosu na ono što smo videli kao primere u nedavnoj prošlosti, je da bi izostala koordinacija sa Evropskom unijom. I po pitanju Ukrajine i po pitanju Izrela, Irana, SAD su naprosto ostavile Evropsku uniju i evropske partnere po strani. Ali, podsetila bih da su pre potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, postojale i neke druge ideje na koji način bi dijalog Beograda i Prištine mogao da se reši, a upravo su evropske zemlje svojim uticajem zaustavile razvoj nekih ideja na način kako je to Tramp u tom trenutku video“, ističe Joksimović.

Da nije isključeno da će Amerika ukazati određenu pažnju našem regionu i dijalogu Beograda i Prištine u narednom periodu mišljenja je i saradnik Novog trećeg puta Petar Donić jer, kako napominje, analize su pokazale da kada administracija američkog predsednika Donalda Trampa ističe neku temu, veća je tendencija da će se njom i baviti.

Donić istovremeno kaže da da sve izjave Trampa uvek treba posmatati „kroz vizir Trampa“, koji ima liberalan stil komunikacije gde izjave mogu da budu balansirane na različitom nivou težišta. 

„On je rekao da su strane bile spremne na sukob i da je on posredovao da se eskalacije smanje, a mi koji ovde živimo znamo da je to možda izgledalo malo drugačije. Svakako, uopšte nije isključeno da se našem regionu u nekom narednom periodu ukaže određena pažnja, iako su spekulacije i izjave raznih zvaničnika tvrdile drugačije, da region trenutno nije u fokusu američke administracije zbog relevantnosti pacifičkog pitanja i pitanja sa Ukrajinom i Natom“, naveo je Donić za Kosovo onlajn. 

U trenutnoj situaciji, kako kaže, američki predsednik ima potrebu da dodatno pojača retoriku i rezultate na osnovu kojih sebe može da prikaže kao mirotvorca.

„Tramp je dobio izbore na toj platformi i njegova republikanska MAGA baza, koja mu je najviše odana, od njega očekuje rezultate u tom smislu. On jeste intervenisao u Iranu, ali to je rezultovalo fragilnim i sve stabilnijem primirjem. Sve to znači da imaju veliku potrebu da izađu sa nekim rezultatom“, ističe Donić. 

Ukoliko bi se Tramp i njegova administracija aktivno vratili u proces dijaloga Beograda i Prištine, prema mišljenju našeg sagovornika, moguće bi bilo da se kao i tokom njegovog prvog mandata imenuje specijalni izaslanik. 

„To može da bude modus, mada Tramp trenutno ima i kadrovski izazov. Određeni saradnici koji su u prvom prvom mahu bili uz njega polako se osipaju. To je tendencija koju vidimo i od prošlog mandata, da saradnici nemaju veliki rok trajanja u okviru Trampove administracije. Očekivanja su visoka, a politika vrlo kompleksna, pogotovo danas. Ne znamo ko bi mogao da bude izaslanik. Spekulisalo se da to može biti Grenel, ali on je trenutno raspoređen na neke važnije zadatke pošto je situacija globalno vrlo nestabilna, a naš region je poprilično miran u odnosu na ono šta se sve dešava u svetu danas“, kaže Donić. 

Nastavak pažnje koju Amerika poklanja regionu, prema tendencijama koje su vidljive, kako ocenjuje, i ovog puta biće kroz ekonomski ugao. U prilog tome govore, dodaje, neki investicioni projekti u regionu, što kroz Trampove lične kanale, što kroz zvanične kanale države.

„Tako je bilo i u prošlom mandatu, kada je agenda bila ekonomsko spajanje regiona, a opklada: ako je region ekonomski bliži da će biti i politički bliži. Ako pogledamo ko je odabran u Stejt departmentu i ko je odabran na ambasadorske pozicije i na pozicije izaslanika, vidimo da će to biti tendencija i sada, da se priča nastavlja kroz ekonomski ugao“, zaključuje Donić. 

Izjave američkog predsednika, u kojima pominje svoj doprinos sprečavanju sukoba između Kosova i Srbije, prema oceni stručnjaka za bezbednost iz Prištine Hisena Gecaja govore da je on zainteresovan za Balkan i za mir koji treba da prevlada u ovom regionu.

„Te izjave govore o tome da će u bliskoj budućnosti ponovo doći do sastanka između Kosova i Srbije s ciljem da se nađe neko povoljno rešenje“, naveo je Gecaj za Kosovo onlajn.