Korkodelović: Turska odigrala glavnu ulogu da Sudan prizna nezavisnost Kosova

Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović smatra da su okolnosti priznanja nezavinosti Kosova od strane Sudana neuobičajne i veruje da je u tome Turska odigrala glavnu ulogu. Ocenjuje da jedan ovakav diplomatski uspeh znači dosta i predsedniku Tajipu Erdoganu kod njegovih slebdenika, naročito kod islamista.

Korkodelović objašnjava da je Sudan jedan od najvećih afričkih zemalja, treća po veličini, i da iduće godine slavi 70 godina nezavisnosti. Ono što je ironija, dodaje, to je da je Sudan doživeo cepanje 2011. godine kada se veliki deo zemlje, Južni Sudan, odvojio posle decenija ustanka.

Korkodelović napominje da u Sudanu besni građanski rat i da se ne zna njegov ishod, kao i da se postavlja pitanje da li će nova vlada nastaviti politiku aktuelne.

„Postoji vlada koju predvodi nekadašnji šef države, on je i sada šef države, ta država ima svog predstavnika u Ujedinjenim nacijama, ali građanski rat besni i mi ne znamo kakav će biti njegov ishod. Veoma je moguće, da će posle eventualnog okončanja, doći do daljeg cepanja Sudana, i ne znamo na čemu to može da se završi. Bar pet secesionističkih pokreta tu postoji pored građanskog rata. To je jedan veliki haos, kako je to nazvao jedan arapski novinar. Pitanje je šta će biti, ministar spoljnih poslova je kao i čitava vlada, u ostavci i da li će doći do formiranje neke nove vlade, privremene vlade. I ta privremena vlada, pitanja je da li će nastaviti takvu politiku. Pitanje je sada tu, zemlja je sklona razilaženjima”, kaže Krokodelović.

Ističe da se priznanje Sudana dogodilo u Antaliji na Međunarodnom diplomatskom skupu, ali da sam ambijent, ne priliči nekom međudržavnom sporazumu koji je bi bio postignut na takvom skupu, i zbog toga bio validan ili ne.

Korkodelović napominje da su okolnosti priznanja nezavinosti Kosova od strane Sudana neuobičajne.

„Ne znam da li je sa legalističkog stanovišta sporna, ali okolnosti su dosta neuobičajne. Oni su napustili svoju dugogodišnju politiku, koja je bila diktirana time da su oni imali svoja gorka iskustva i to u nedavnoj prošlosti 2011. godine. Posle jednostranog proglašanjena nezavisnosti Kosova, usledilo je to cepanje, odnosno odlazak Južnog Sudana. Interesantno je tu uloga koju je odgirala Turska kao domaćin tog skupa, i zato što je ministar spoljnih poslova u svojoj izjavi zahvalio Erdoganu zbog toga što je došlo do jednog takvog potpisivanja sporazuma sa privremenim kosovskim institucijama“, rekao je on.

Korkodelović smatra da se oko Sudana prepliću interesi velikih sila, dodajući da je Turska odigrala glavnu ulogu u krajnjoj liniji i u priznavanju nezavisnosti Kosova, što može da ojača i ide u prilog predsedniku Erdoganu.

„Pozadina svega je sve slabija pozicija centralne vlade generala Burhana. Nedavno su se vodile teške bitke za pojedine delove Kartuma, glavnog grada. To je desetomilionski grad koji je posle dve godine građanskog rata razoren. Burah u ovom ternutku ima određene vojne uspehe, ali to ne znači ništa. Njega podržava Egipat, a pobunjenike podržavaju Emirati. Veliki uticaj ima Saudijska Arbija sa jedne strane. Ima i Turska velike interese, jer je Turska vladala Egiptom u 19. veku, a to znači da je vlada i Sudanom.  Rusija želi da ima pomorsku bazu u Sudanu. Sudan ima izuzetan strateški značaj jer je na Crvenom moru. Prepliću se intersi svih velikih sila, SAD, Rusija, Kina i tih regionalnih sila Iran, Turska, Saudijska Arabija“, kaže analitičar.

Dodaje da posle dve godine građanskog rata, centralna vlada u Sudanu mora da čine određene ustupke.

„Turska kao zemlja koja ima uticaja, mislim da je odigrala glavnu ulogu u krajnjoj liniji. To po meni može da ojača i ide u prilog predsedniku Erdoganu koji je suočen sa unutrašnjim nemirima, ali jedan ovakav diplomatski uspeh koji može da se prepiše i Turskoj, on znači dosta kod Erdoganovih slebdenika, naročito islamista. Sudan je dominantno islamska država, i to može da znači nešto“, zaključio je on.