Kuleba: Srbi nisu antiukrajinski raspoloženi; bez ZB i Ukrajine - Evropa će ostati nedovršen projekat

Dmitro Kuleba
Izvor: Kosovo Online

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, koji je boravio u zvaničnoj poseti Srbiji, izjavio je u intervjuu za N1 da razume teškoće srpske spoljne politike, ali da Srbi i Ukrajinci, zapravo, imaju mnogo više zajedničke istorije nego Srbija i Ruska Federacija, kao i da Srbi nisu antiukrajinski raspoloženi. Istakao je i da će bez Zapadnog Balkana i Ukrajine, Evropa ostati nedovršen projekat.

"Ne mogu zamisliti šta to Srbija posebno dobija od rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Razumem teškoće srpske spoljne politike, ali činjenica što sam danas ovde u Beogradu, kao i to što je prva dama Ukrajine u Beogradu, gde ima zajedničko dešavanje s vašom prvom damom, govori o tome da smo u dobrim odnosima i da obe naše zemlje traže način da zapravo budemo korisni i saosećajni i da razumemo jedni druge kad su u pitanju naše pozicije", kazao je Kuleba.

Kako navodi, čim je došao u Beograd, odmah je čuo mnogo komentara o proruski orijentisanim Srbima, ali kaže da ne misli da su Srbi antiukrajinski raspoloženi.

"I neki ljudi rekli su mi kako je ovo dobra prilika da Ukrajina bude vidljiva, jer su Srbi proruski orijentisani. Ne mislim da su Srbi antiukrajinski raspoloženi. Mislim da Rusija ulaže ogromne resurse da ubedi Srbe kako moraju biti protiv Ukrajinaca. Ali, ako pogledate istoriju naših nacija, videćete da Srbi i Ukrajinci, zapravo, imaju mnogo više zajedničke istorije nego Srbija i Ruska Federacija. Svi smo Sloveni, svi smo pravoslavci… sve drugo je samo ruska propaganda. Ali razumem vašu politiku. Imate svoje teškoće", rekao je Kuleba.

Ukrajina se, dodaje, trudi da to poštuje, da održi odnos i pronađe ono što može uraditi u datim okolnostima. U tom smislu, podseća da je pokrenut audio-vodič na ukrajinskom jeziku na Beogradskoj tvrđavi, kao i da su ukrajinske knjige donete u Biblioteku grada Beograda.

Dodaje da se radi na razvoju trgovinske razmene i gleda se šta se može učiniti kako bi podstakli i pomogli ekonomski razvoj obe zemlje.

"Mi smo u početnim fazama te inicijative, ali pokušavamo. Da Srbija ima bilo kakve koristi od ovog rata, mislim da bi se drugačije ponašala u datim okolnostima. I želim da ljudi u Srbiji znaju jednu stvar: koliko god da se Rusija trudi da Srbima prikaže Ukrajince kao loše momke, takođe se trudi da Ukrajincima predstavi Srbe kao loše momke, jer je to stara ruska strategija, da se naprave podele i da se iz njih izvuče korist. Ali uveravam vas da mi ne padamo na tu propagandu i zato tražimo od Srba da Ukrajinu posmatraju svojim očima, a ne kroz prizmu ruske propagande", navodi Kuleba.

Na pitanje šta očekuje od posete Beogradu, Kuleba kaže da očekuje da od predstavnika vlade Srbije čuje šta mogu učiniti da pomognu Ukrajini u ovim okolnostima, jer se govori isključivo o osnovnoj humanitarnoj pomoći.

"Ako pomognete Ukrajini da obnovi svoj energetski sistem, jednostavno pomažete školama, bolnicama i stambenim zgradama da obezbede struju, grejanje i toplu vodu tokom zime. To je sve. U tome nema politike. To je čista humanitarna pomoć. Dakle, imamo prilično gust dnevni red za sutra. Sudeći po svim sastancima koji su mi zakazani u Beogradu, vaša vlada posvećuje najviše pažnje ovom razgovoru. Dakle, saznaćemo nakon sastanaka. Mi imamo svoje teme za razgovor, oni imaju svoje. I cenim priliku da u razgovoru s liderima vaše zemlje prođemo kroz sve ove probleme. Ali fokusiraćemo se na humanitarnu saradnju kako bismo bolje razumeli jedni druge i kako bismo se podsetili svega što spaja Ukrajince i Srbe. Bavićemo se razvojem trgovine i, naravno, pitanjem kako nam Srbija može pomoći u prevazilaženju ovih užasnih teškoća s kojima se suočavamo zbog ruskih raketnih napada", naveo je ministar.

Odgovarajući na pitanje da li očekuje da Srbija pruži isti nivo razumevanja za ono što radi Ukrajina, kao što ima Ukrajina za Srbiju, Kuleba navodi da se nada i dodajući da bi se mogao žaliti na ovo ili ono, ističe da to nije ono što unapređuje odnos.

"Ako razgovaramo sa Srbijom i ako se trudimo najviše što možemo i ako nudimo svoja srca i dušu da ostvarimo dobar odnos, a ne bude nam istom merom uzvraćeno, onda, naravno, možemo uraditi još jedan intervju, kad će ton verovatno biti drugačiji. Ali dok god primećujem da Srbija pokušava tu i tamo… ostavljam prostor da rešavamo probleme i izražavamo nezadovoljstvo zbog nečega iza zatvorenih vrata s kolegama u Vladi Srbije. Vidim da je to teško za Srbiju, ali oni pokušavaju. Pokušavaju, a videćemo kako će ići", kazao je.

Navodeći da što duže traje bilo koji rat, to je teže, Kuleba kaže da ne smatra da je Ukrajina jedinstven slučaj kad je u pitanju takva situacija.

"Svaka zemlja na svetu koja je doživela rat može potvrditi ovu činjenicu. Ali kad ste odlučni u nameri da dobijete rat, jer je to rat za vaše postojanje i jer znate da će, ako ga izgubite, vaša zemlja biti sravnjena sa zemljom, a vaš identitet takođe izbrisan, onda ne razmišljate o tome koliko je teško, jer nije važno koliko je teško. Morate pobediti po svaku cenu, morate se zaštititi, jer je to pitanje opstanka", rekao je Kuleba.

Na pitanje o bezbednosnim garancijama koje Ukrajina potpisuje s različitim zemljama, a koje se odnose na buduće napade na Ukrajinu, Kuleba kaže da je korist zapravo višestruka. Bezbednosne garancije, ukazuje, stvaraju određenu arhitekturu jer usled svakodnevnog bombardovanja gradova i sela potrebna je održiva podrška kako bi se to zaustavilo.

"Ne može se to završiti za jedan dan. I da bi se ova podrška učinila održivom, zaključujete ove sporazume", dodao je.

Komentarišući otvaranje pristupnih pregovora EU sa Ukrajinom, Kuleba kaže da je "argument da je Ukrajina dobila brz prolaz" neprimeren.

"Ono što ja važno i nama i vama jeste dan kad će se srpske i ukrajinske zastave podići u Briselu, dok budemo postajali punopravne članice Evropske unije. Onda se možemo osvrnuti i reći je li nešto bilo ubrzano ili nije. Uveren sam da će, bez Zapadnog Balkana i Ukrajine, Evropa ostati nedovršen projekat. Tako da Evropskoj uniji nije u interesu da se igra kad je u pitanju pristupanje zemalja naših regiona, zapadnog dela Balkana i istočne Evrope, Ukrajine i Moldavije, već da to ostvari što je pre moguće. Svi moramo požuriti, ne samo radi naših zemalja već i radi budućnosti Evrope, jer postojanje bilo kakvih sivih zona, kako pokazuje ruska invazija u Ukrajini, dovodi samo do jednog: do sve većih izazova i pretnji Evropi. Ako Evropa želi da bude jaka, ako želi da održi prosperitet i sigurnost, mora nas sve primiti na taj brod što je pre moguće", poručio je Kuleba.