Lajčak najverovatnije dobija novi mandat specijalnog izaslanika za dijalog

Miroslav Lajčak
Izvor: Twitter

Mandat specijalnog izaslanika EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka najverovatnije je biti obnovljen za još godinu dana, rekli su evropski izvori za Radio Slobodna Evropa.

Lajčak, koji je u aprilu ove godine imenovan za vođenje dijaloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, ima jednogodišnji mandat koji ističe aprila 2021.

Prema nekim evropskim izvorima, koji su želeli da ostanu anonimni, sasvim je sigurno pretpostaviti da će mu se mandat produžiti za još godinu dana, naravno ako uzmemo u obzir da do kraja tekućeg mandata između Prištine i Beograda ne bude postignut sporazum.

U vezi sa procedurama za imenovanje i ponovno imenovanje specijalnih izaslanika, portparol EU Peter Stano pojasnio je da je to u nadležnosti država članica Evropske unije.

"Mandati svih specijalnih izaslanika postavljeni su u načelu na godinu dana, ali se obnavljaju ili redovno obnavljaju sve dok se države članice EU saglase da su pitanja za rešavanje zbog kojih je radno mesto i dalje u toku i zahtevaju stalnu pažnja i napor ove osobe. Dakle, u slučaju da je g. Lajčak pri kraju službenog mandata, to ne znači da će dijalog ili olakšavanje EU prestati", rekao je Stano za Radio Slobodna Evropa.

Stano: Ne postavljamo veštačke rokove

U aprilu ove godine, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosovo i Srbija, Miroslav Lajčak, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je njegov zadatak da uspešno završi ovaj dijalog i obezbedi da Kosovo i Srbija ponovo trajno reše sva nerešena pitanja.

U oktobru ove godine, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj naglasio je da je dijalog između Kosova i Srbije složen proces, ali je rekao da je postizanje konačnog sporazuma pitanje meseci, a ne godine.

Međutim, otkako je u aprilu preuzeo dužnost, Lajčak je uspeo da oživi dijalog u julu, ali se na sastanku sastao samo tri puta sa liderima, iako je insistirao da se politički sastanak na najvišem nivou održava svake tri nedelje.

Poslednji put kosovski premijer Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastali su se 7. septembra, kada je otvorena tema Zajednice srpskih opština.

Sastanci na nivou stručnjaka održavaju se kako bi se postigao konsenzus o temama koje su otvorili lideri. Takvi sastanci održani su sedam puta zaredom, postigavši načelni dogovor o samo dve teme, onima vezanim za nestale i raseljene, kao i ekonomskoj saradnji.

Trenutno se na stručnom nivou razgovara o finansijskim potraživanjima i imovini strana, a do sada nije bilo približavanja stavova u vezi sa pitanjima koja se rešavaju.

Poslednji put, u četvrtak, 10. decembra, sastanak se završio čak i ranije nego što je bilo planirano. Prema rečima šefa kosovske delegacije Skendera Hisenija, na ovom sastanku bilo je planirano da se razgovara o katastru i penzijama, ali stranke nisu uspele ni da dotaknu drugo pitanje.

Ovim tempom, malo je verovatno da se govori o „pitanju meseci“ kada je reč o zaključenju procesa, iako EU i dalje veruje da su rokovi mogući ako postoji volja strana.

„EU nije ta koja određuje rokove, jer oni zavise od sposobnosti obe strane da nastave i pronađu potreban konsenzus. Međutim, mi (Borelj i Lajčak) smo nekoliko puta izjavili da, iako ne postavljamo veštačke rokove, radimo na tome da ovaj proces traje mesecima, a ne godinama“, izjavio je portparol EU Peter Stano.

Vlada Kosova: Stavovi su još uvek jedan od drugog

Zvaničnici kosovske vlade kažu da ne mogu da odgovore na pitanje koliko će trajati proces dijaloga sa Srbijom u Briselu, dok se ne postigne konačni sporazum kojim se rešava spor dve zemlje, kažu kosovski izvršni zvaničnici.

Portparol kosovske vlade Antigona Baaku rekla je za Radio Slobodna Evropa da, uprkos tome što su zvaničnici Evropske unije prethodno izjavili da konačni sporazum između Kosova i Srbije može biti pitanje meseci, a ne godina, u ovom trenutku to ne može biti biti predrasuda.

"U ovom trenutku ne možemo da prejudiciramo da li će biti postignut mirovni sporazum sa Srbijom ili ne. Ostaje da se vidi kako će se proces dalje odvijati. Mnogo zavisi od situacije sa pandemijom Kovid -19. Premijer Hoti je nekoliko puta rekao da se u Briselu vode razgovori između Kosova i Srbije radi postizanja konačnog sporazuma uz uzajamno priznavanje i da delimičnog sporazuma neće biti. Zbog toga još jednom ponavljamo ono što je premijer rekao, u slučaju da se ne postigne dogovor ,Proces se može zaključiti bez sporazuma, a Kosovo i njegov severni sused Srbija mogu da nastave put ka Evropskoj uniji, a da se ne poznaju", rekao je Bedžaku.

Objašnjavajući trenutnu dinamiku procesa dijaloga, Bedžaku naglašava da je nakon 20 meseci obustave dijaloga, 16. jula ove godine, prvi sastanak održan u Briselu.

Kako naglašava, na tom sastanku je određeno da će se raditi na izradi konačnog sporazuma o međusobnom priznavanju i normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Prema njenim rečima, prve dve teme od tada identifikovane su: nestale osobe i ekonomska pitanja. Trenutno, kako kaže Bedžaku, kosovska i srpska strana još uvek razgovaraju o ovim temama.

„Na osnovu saopštenja koja smo distribuirali medijima i javnom mnjenju, poznato je da su stavovi još uvek daleko jedan od drugog. Dakle, ne želim da prejudiciram bilo šta. Proces je u toku. Videćemo koliko će trajati, kada će se završiti i da li će biti postignut sporazum ili ne", naglasio je Baaku.

Janjić: Birokratske ratne igre za mandate

Ekspert za politička pitanja iz Prištine, Artan Muhairi, smatra da trenutna dinamika razvoja kosovsko-srpskog dijaloga u Briselu ne daje nikakvu stvarnu nadu u brzo rešenje čvora kosovsko-srpskih odnosa.

On kaže za Radio Slobodna Evropa da uprkos optimističnim izjavama iz Brisela, nema naznaka da bi proces dijaloga između Kosova i Srbije mogao biti ubrzan.

„Bez konsolidacije kosovskih institucija, odnosno nakon izbora predsednika i redefinisanja pozicija u parlamentu, što bi omogućilo pravilno jačanje i donošenje odluka, ne vidi se napredak. S druge strane, bez dolaska Džoa Bajdena u američko predsedavanje i stabilizacije njegovog upravljačkog tima, ne vidim da će biti pojačanih aktivnosti dijaloga“, naglasio je Muhairi.

On je istakao da politička moć Lajčaka „nije sjajna, ali se pokazao kao korektab posrednik“.

"Ipak, nije bilo značajnijih događaja koji bi u osnovi osporili njegov pristup posredovanju. Dakle, očekuje se da će EU poveriti novi mandat Lajcaku, tako da će i dalje biti posrednik u dijalogu", dodaje Muhairi.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u Beogradu, govoreći za RSE, izrazio je mišljenje da se postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije ne može dogoditi u roku od nekoliko meseci.

"Prva Lajčakova izjava bila je da će se to desiti tokom njegovog mandata. Zatim, produžavaju rokove. To su birokratske ratne igre za mandate. Stvarnost je takva da sa dosadašnjim principima (za dijalog) nije da to nije učinilo, već je otežalo situaciju. Usvajanjem principa (nijedan sporazum ne važi bez sporazuma o svima) i sve dok traju, verovatno se ništa neće učiniti. "Princip pregovora mora da se promeni, mora se promeniti format i onda moramo da mislimo da će dogovor biti postignut za godinu ili godinu i po dana", rekao je Janjić.

Izrazio je mišljenje da Evropska komisija hitno treba da preispita rad Borelja i Lajčaka. Za potonje, Janjić naglašava da je jedan mandat bio dovoljan da pokaže šta može da uradi u procesu dijaloga između Kosova i Srbije, u kojem „nije mnogo učinio“.

Dodaje da bi Evropska unija trebalo da razjasni situaciju i pokaže da li želi da ovaj format dijaloga ostane nepromenjen ili želi da format koji su najavili od 2016. vodi politički dijalog o političkim pitanjima i sprovodi kontrolisan kroz vladine mehanizme i napredak u procesu evropskih integracija.

"Lajčak će na ovaj način imati svoju mapu puta, kao i Evropska komisija - ko god da je tamo, Lajčak ili neko drugi - tako da Beograd i Priština u razgovorima imaju jasnu mapu puta i videće se koliko će to trajati to. Generalno, za sada nema razloga za bilo kakvu pozitivnu ocenu, jer nema argumenata", rekao je Janjić.

U martu sledeće godine navršiće se 10 godina od početka dijaloga u Briselu, između Kosova i Srbije, koji je vodila Evropska unija. Ovaj dijalog je u početku započeo o tehničkim pitanjima, da bi se kasnije razvio u politički dijalog na visokom nivou.