Lika o izostanku priznanja i drugim "manjkavostima" sporazuma

Logika specijalnog izaslanika Ričarda Grenela, "arhitekte" sporazuma iz Vašingtona - prvo ekonomija, pa politika - manjkava je, ocenjuje turski analitičar Idlir Lika u autorskom tekstu za agenciju Anadolija i ističe da politička normalizacija može dovesti do ekonomske, a ne obrnuto, prenosi Tanjug.

Ocenom da je primarna prepreka ekonomskom napretku i na Kosovu i u Srbiji, ali posebno na Kosovu, nedostatak međusobnog diplomatskog priznavanja, turski analitičar pridružio se kritičarima sporazuma koji pre svega zameraju vašingtonskom sporazumu to što nije uključio međusobno priznavanje Srbije i Kosova.

Lika, međutim, primedbu stavlja i na deo sporazuma koji se tiče jezera Gazivode.

Posvećenost obe strane saradnji sa Ministarstvom energetike SAD na studiji izvodljivosti u svrhu „deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom“ u najboljem je slučaju nejasna i nije kompatibilna sa suverenitetom Kosova.

U tekstu se navodi da sporazum o deljenju ovog jezera može samo ići na štetu krajnjem cilju Kosova da ga Srbija prizna, narušavajući teritorijalni / energetski suverenitet Prištine i da ga je kao takav oštro osudila ne samo opoziciono Samoopredeljenje, već i koalicioni partner Avdulaha Hotija, Alijansa za budućnost Kosova (AAK), koju predvodi Ramuš Haradinaj.

Treća krupna primedba turskog analitičara tiče se pristanka prištinske delegacije da se pridruži „mini-Šengenskoj zoni“, što, po njemu, nema praktičnu vrednost.

"Formalno, ne postoji entitet ''mini-Šengenska zona'' - to je nešto fiktivno. Ono što se naziva ''mini-Šengenska zona'' ne znači ništa drugo osim retoričke podrške lidera Albanije, Severne Makedonije i Srbije da razviju planove koji bi olakšali prekogranično putovanje i kretanje robe među uključenim zemljama", stav je autora.

Otuda, ukoliko se ne preduzmu konkretni koraci za formalizovanje takvih planova saradnje, posvećenost Prištine pridruživanju „mini-Šengenskoj zoni“ ne nosi mnogo težine u smislu normalizacije ekonomskih veza sa Srbijom, ocenjuje se u tekstu.

Na kraju, čak i ako se američki planovi za razvoj ekonomskih veza između Kosova i Srbije ipak isplate, upitno je da li će povećana trgovina sa "majušnom kosovskom ekonomijom ikada biti od velikog interesa za dominantnu ekonomiju na zapadnom Balkanu", odnosno povećanje trgovine sa Srbijom samo će pogoršati trgovinski deficit takozvanog Kosova.

Turskom analitičaru zasmetala je i interpretacija američkog predsednika Donalda Trampa tačke sporazuma koja se odnosi na Hezbilah, odnosno Trampov tvit u kojem govori o Kosovu kao o "većinski muslimanskoj zajednici":

Ovaj tvit je, navodi autor, razbesneo Samoopredeljenje i druge kosovske grupe koje su brzo prigovorile da „Kosovo nije islamska ili arapska nacija, već strogo evropska i sekularna nacija “.

Ovaj potez takođe može oštetiti kosovske odnose sa Turskom, koja je, podseća Lika, dosledno zagovarala nezavisnost Kosova na raznim međunarodnim forumima, i što je najvažnije sa EU.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova u pisanoj izjavi izrazilo je „ozbiljnu zabrinutost“ zbog potencijalne odluke Kosova da otvori svoju ambasadu u Jerusalimu i pozvalo kosovsko rukovodstvo da se uzdrži od akcija koje bi sprečila da ga ubuduće priznaju druge države.

"Ako je Vašington zaista posvećen unapređenju dijaloga između Beograda i Prištine, trebalo bi da radi u bliskoj koordinaciji sa EU i izvrši pritisak na četiri NATO i EU članice koje ne priznaju Kosovo da to učine", zaključuje turski analitičar.