Lunić: Da bi Hrvatska, Albanija i Kosovo bili u vojnom savezu sa tim bi trebalo da se saglase Nato, EU i Oebs

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže za Kosovo onlajn da je svaki memorandum o saradnji u oblasti odbrane u principu besadržajan dokument i predstavlja samo pravni osnov za početak neke ozbiljnije vojne saradnje, pa da je tako i trilateralni memorandum o saradnji koji su potpisali ministri odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova besadržajan dokument koji samo nagoveštava veću saradnju. Naglašava i da on ne predstavlja vojni savez.

„Bez obzira na to što ovaj sporazum neki nazivaju vojnim savezom, on to ne predstavlja. Da bi bio vojni savez, sa tim bi trebalo da se saglase i Nato i Evropska unija. Osim toga, za to bi dozvolu ili saglasnost trebalo da da i Oebs koji je zadužen za kontrolu naoružanja u regionu, a nismo svedoci toga“, ističe Lunić.

Kako objašnjava, svaki državni entitet može drugom entitetu da prodaje oružje, a u kontekstu izvoza naoružanja i vojne opreme, Hrvatska i Albanija priznaju Kosovo kao nezavisni državni subjektivitet.

„Za to može, a i ne mora da služi ovaj dokument, nego može i bilo kakav međudržavni bilateralni sporazum. Važniji od toga je kontekst vojne industrije. EU i Nato su odlučili, a videli smo i na poslednjem samitu Natoa, da se naglo povećava nivo proizvodnje naoružanja i vojne opreme. U tom kontekstu bi jedna simbioza sve tri industrije predstavljala značajan interes i za Evropsku uniju i za Nato. Srbija o tome mora da vodi računa i sada je pravi trenutak jer teške geopolitičke situacije upravo kreiraju takav trenutak, da u kontekstu vojne industrije napravimo saveznički odnos i sa Evropskom unijom i sa Natom. Kapaciteti srpske odbrambene industrije su strateškog nivoa, a ne operativnog ili taktičkog, kakav namerava da izgradi Priština“, kaže naš sagovornik.

Istovremeno ukazuje da treba biti pripremljen za novu bezbednosnu situaciju na Balkanu, ukoliko se zna da se Kosovske snage bezbednosti pripremaju za transformaciju u kosovske oružane snage, što će, kako se planira, formalno postati 2028. godine.

„I to sasvim sigurno neće doneti stabilnost u bezbednosnom kontekstu našeg regiona, ukoliko nastavimo sa virtuelnom trkom u naoružanju, ukoliko nastavimo da kupujemo svi, bez ikakve kontrole naoružanje, a znamo da naša društva i naše države u regionu nisu sposobne niti imaju finansijskog osnova za jednu takvu trku naoružanja“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da smo svedoci da u regionu imamo nezavršenu istoriju i veoma visoko nepoverenje između zemalja regiona.

„Ukoliko se setimo koliko je egzaltirano u Srbiji dočekana vest da smo prva vojna sila u regionu po istraživanju Global Fajer-pauera, onda vidimo da ostale zemlje ne mogu da imaju poverenja u jednu, da kažemo takozvanu vojnu neutralnu zemlju. Vojna neutralnost je kod nas deklarisana, a paradoks je da nikada nismo tražili da neko prizna tu vojnu neutralnost i onda vidimo da bi trebalo da se zabrinemo oko bezbednosti i stabilnosti ovog regiona“, navodi Lunić.

Rute i Vučić sigurno razgovarali o BiH i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Kfor saveznik

Komentarišući jučerašnji razgovor u Briselu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Natoa Marka Rutea, Lunić kaže da s obzirom na dužinu sastanka, više od dva i po sata, da se sasvim sigurno razgovaralo o svim taktičkim i operativnim aspektima mira i bezbednosti u celom regionu.

„Siguran sam da se razgovaralo i o BiH, možda čak i o Crnoj Gori, ali naravno i o Kosovu, odnosno o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nato je sa svojom misijom Kfor sasvim sigurno saveznik Srbije. Bivši generalni sekretar Stoltenberg naglasio je da se protivi transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u kosovske oružane snage. To je naglašeno. Međutim, na bilateralne odluke pojedinih zemalja Nato sigurno ne može da utiče, posebno na odluke najmoćnijih zemalja u svetu. U tom kontekstu i u kontekstu sveukupnih odnosa Srbije i Natoa, a na kraju krajeva i stabilnosti u regionu, Srbija mora da razmišlja o održivosti ovakvog sistema bezbednosti i ne sme da ugrožava ni srpske nacionalne interese, niti srpsku populaciju na Kosovu, na kraju krajeva, i u BiH. Vojna neutralnost koja je deklarisana je neodrživa. I to ne samo u bezbednosnom kontekstu, odnosno vojnom, nego je neodrživa i u spoljnopolitičkom kontekstu“, ocenjuje Lunić.