Lunić: U pregovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine treba uključiti i bezbednosni faktor

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže za Kosovo onlajn da saradnja Nacionalne garde Ajove sa Kosovskim bezbednosnim snagama nema preveliki doprinos u transformaciji tih snaga u vojsku koja podrazumeva investicije u borbene sisteme. Saradnja sa Nacionalnom gardom Ajove, kako ističe, odnosi se na podizanje interoperabilnosti pripadnika KBS, a ako bi bilo eventualnih donacija iz Amerike, to će biti iz saveznih rezervi.

Lunić ipak upozorava da se Srbija već sada suočava sa bezbednosnim izazovom jer su KBS u toku transformacije i jer je namera da se tokom 2028. predstave oružane snage Kosova, zbog čega smatra da bi u pregovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trebalo da bude uključen i bezbednosni faktor. 

"Nacionalna garda Ajove ne učestvuje direktno u unapređenju operativnih sposobnosti niti u doniranju borbenih sredstava, nego u podizanju interoperabilnosti pripadnika KBS za učešće pre svega u multinacionalnim operacijama širom sveta, bez obzira da li je to pod kišobranom UN, EU ili pak samostalna bilateralna involviranost. Nacionalna garda Ajove može da im pomogne i u izgradnji civilne infrastrukture i u humanitarnim asistencijama u slučaju vanrednih nepogoda, ali se od nje ne mogu očekivati neke velike donacije, za razliku od nekih zemalja poput Turske i potencijalno od drugih koje su ih priznale", kaže Lunić.

On objašnjava da je saradnja KBS sa Nacionalnom gardom Ajove deo programa državnog partnerstava koji je u Americi predstavljen 1993. kao saradnja određenih država i njihovih nacionalnih gardi sa zemljama koji su nastale nakon raspada SSSR-a i da je to podrazumevalo razmenu iskustva, znanja, zajedničke obuke i ponekad tehničke asistencije, čemu su i danas posvećeni programi državnog partnerstva. 

"Program državnog partnerstva Republike Srbije je sa Nacionalnom gardom Ohaja, koji je od 60 programa verovatno najuspešniji i prešao je sve predviđene okvire saradnje. Unapređen je toliko da smo mi sa Nacionalnom gardom Ohaja ne samo imali projekte humanitarne asistencije i zajedničkih projekata inženjerskih jedinica, na primer, nego su nam pomogli i uspostavljaju verske službe. Ukoliko povučamo paralelu sa Nacionalnom gardom Ajove, nema sumnje da će ta Nacionalna garda na isti način, s obzirom na to da SAD priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju, pomagati Kosovske bezbednostne snage, bez obzira što je to protivno Rezoluciji 1244. Na Kosovu i Metohiji bi po rezoluciji UN trebalo da budu isključivo jedne oružane snage, to je Kfor, ali nažalost mnoge zemlje koje su priznale Kosovo toga se ne pridržavaju", napominje Lunić.

Prošle godine, kako ističe, KBS su predstavile osnivanje prvog pešadijskog puka, ove godine sledi drugi pešadijski puk, a osnivanje trećeg pešadijskog puka je po planu 2025. 

"Mi se već sada suočavamo sa bezbednosnim izazovom: kako će te oružane snage da izgledaju. Da li će to biti jednonacionalne ili multinacionalne oružane snage i koje će sposobnosti da poseduju? Da li će razvijati avijaciju ili teške oklopne mehanizovane jedinice ili im to ne treba? Bilo bi logično da se jedna takva zemlja, takve veličine, sa takvim bruto nacionalnim dohotkom usmeri na određene specifične sposobnosti i da njih razvija. Međutim, ne treba zanemariti strani faktor i njihove interese. Zato bi naši politički lideri i donosioci odluka, po mom mišljenju, trebalo da u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uključe i bezbednosni faktor. Mi moramo znati šta se očekuje u bezbednosnom kontekstu i kakve će te snage da budu na Kosovu i Metohiji, da li ćemo dugoročno biti partneri ili stvaramo animozitete i potencijalnu trku u naoružanju i eventualno zamrznuti konflikt?", navodi naš sagovornik. 

U vojnom kontekstu, objašnjava, fraza zamrznutog konflikta ne postoji, već on isključivo predstavlja pripremu celokupnog društva, a posebno vojske za rat. 

"Ako mislimo da na takve bezbednosne izazove odgovorimo isključivo naoružavanjem, mislim da grešimo. Mislim da bi zato trebalo uključiti bezbednosni kontekst u pregovore sa Prištinom. Mislim da bi trebalo da napravimo jednu partnersku vojsku na Kosovu i Metohiji, koja će i u svom komandnom kadru imati pripadnike srpske nacionalnosti, kao što je, na primer, zamenik načelnika Generalštaba. U tom kontekstu bi dugoročno možda mogli da imamo i partnerske pouzdane odnose", ocenjuje Lunić.