"Mali Šengen" na Balkanu, ali i za treće zemlje

Jarinje, prilaz iz Srbije, tabla Raška
Izvor: Kosovo Online

Šest zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da potpiše sporazum kojim će biti dozvoljen slobodan ulazak građana tih država koji imaju biometrijske lične karte u bilo kojoj od ovih zemalja, prenosi Blic.

Problem za Srbiju je što se sporazumom u okviru Berlinskog procesa predviđa da se to odnosi i na građane trećih zemalja, odnosno da svako ko uđe u BiH ili u Albaniju, na primer, potom može slobodno da dođe i u Srbiju.

Ovaj sporazum bi trebalo da bude potpisan ovog leta u prestonici Nemačke, kao deo Berlinskog procesa, tvrdi prištinski list "Koha ditore", koji je objavio i nacrt sporazuma bez otkrivanja ko je njegov autor.

Potpisnice će, kako tvrdi ovaj list, biti Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija I Kosovo.

Kako je navedeno u nacrtu, Kosovo će biti označeno fus notom: "Ova beleška ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 SB UN i mišljenjem MSP – a o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova".

Sporazum bi, tvrdi „Koha“, trebalo da bude potpisan tokom sledećeg samita u okviru Berlinskog procesa, ovog leta u Berlinu, a trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2022. godine. Berlinski proces je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel.

Praktično, ovo je nova verzija "mini Šengena", a prema njoj nesmetan prolazak kroz granice šest zemalja Zapadnog Balkana podrazumeva i kratak boravak, ne duži od 90 dana tokom perioda od 180 dana.

Građanin je, kako piše, u nacrtu na koji se poziva „Koha“, lice koje ima državljanstvo jedne od strana i koje svoje državljanstvo potvrđuje važećom biometrijskom ličnom kartom.

"Građanin jedne od strana može ući na teritoriju druge strane, u skladu sa ovim sporazumom, pod uslovom da: poseduje važeću biometrijsku ličnu kartu koja važi najmanje tri meseca, nema zabranu ulaska i boravka na teritoriji druge strane, ne predstavlja pretnju po bezbednost ili javno zdravlje druge strane, verifikovane objektivnim, konkretnim i relevantvnim informacijama i podacima, kao i podacima nadležnih organa", navedeno je u nacrtu sporazuma.

Deo sporazuma, i taj deo može biti problematičan za Srbiju, odnosi se i na kretanje državljanja trećih država, van Zapadnog Balkana, a kojima je jedna od potpisnica izdala vizu.

"Državljani trećih strana od kojih se zahteva da imaju vizu za ulazak na teritoriju svih ugovornoh strana mogu ući na teritoriju svake ugovorne strane na osnovu važeće vize koju je izdala jedna od strana u sporazumu. ’U skladu sa domaćim zakonodavstvom", deo je nacrta.

Ipak, svaka strana sporazuma zadržava pravo, kako objavljuje „Koha“ da u skladu sa svojim domaćim zakonom otkaže boravak na svojoj teritoriji.

Zemlje Zapadnog Balkana, svaka iz svojih važnih unutrašnjih razloga, nemaju ujednačeni viznu politiku, a nacrt ovog dokumenta izražava posvećenost ujednačavanju politika u vezi sa izdavanjem viza.

"Izražavajuči spremnost da ojačaju regionalnu saradnju i uzajamno razumevanje čiji je cilj doprinos ekonomskoj razvoju i ekonomskom rastu i investicijama, strane u sporazumu slažu se da će uložiti buduće napore na usklađivanju svoje vizne politike prema strankama, gde je krajnji cilj njihovo potpuno usklađivanje", stoji u nacrtu.

Stanovnici Zapadnog Balkana prelaze granice bez viza, uz lične karte. Srbija je priznaje vize koje je izdalo Kosovo, kao što ne priznaje ni njegovu nezavisnost. Stanovnici Kosova u Srbiju ulaze samo uz ličnu kartu, a na prelazu im se radi dodatni dokument. Taj papir onda moraju da čuvaju i sa njim mogu da budu u Srbiji tri meseca, a kada se vraćaju moraju da ga pokažu na granici. Takođe, na aerodromu prvo mogu da pokažu samo ličnu kartu, a tek kada uđu u međunarodne vode, na narednom aerodromskom punktu – pokazuju pasoš Kosova.

Oni koji imaju pasoš Kosova mogu da putuju bez viza u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru. Najvažniji deo izdavanja viza je bezbednosni aspekt, njima se kontroliše ko od stranaca ulazu u zemlju.

Baza podataka i Veće za regionalnu saradnju

Nacrtom sporazuma se podrazumeva i uspostavljanje baze podataka.

"Ovaj sporazum takođe predviđa uspostavljanje regionalnog informacionog sistema/sigurne baze podataka, koja će se sastojati od svih informacija i baza podataka relevantnih za pravilno sprovođenje ovog sporazuma, a to su: Spisak trećih zemalja, građana kojima je potrebna viza za ulazak na teritoriju, sve strane ovog sporazuma; Spisak trećih zemalja, čiji državljani ne trebaju vize i mogu ući na teritoriju svih strana ovog sporazuma sa biometrijskim dokumentima (pasoš i lična karta)", navodi se u dokumentu.

Za sprovođenje sporazuma biće uspostavljeno regionalno telo, a postojaće komisija koja će biti zadužena za organizaciju, koordinaciju i nadgledanje aktivnosti u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma. Komisiju će činiti po dva predstavnika iz svake zemlje, a njenim radim koordiniraće Veće za regionalnu saradnju.

Teška pozicija Srbije

Pozicija Srbije po ovom sporazumu, objašnjava odlično upućen izvor Blica, jako je teška.

"Vrlo je nezgodna situacija Srbije po ovom pitanju. Uskoro će biti jasno i zašto", kaže izvor Blica.