Marinković: Potrebno veće prisustvo Kfora na severu da bi Srbi dobili neku vrstu zaštite

Sve što se događa na severu Kosova iziskuje da Kfor izađe iz svoje trenutne pasivne uloge kako bi srpska zajednica dobila neku vrstu zaštite, ukazuje izvršni direktor nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) Miodrag Marinković i napominje da je Kfor, u tom smislu, jedina snaga sa oružjem u koju srpska zajednica ima poverenje.

Organizacija CASA je jedna od nekoliko NVO koje su uputile javni apel Kforu da hitno uspostavi kontrolne punktove ispred institucija koje pružaju usluge većinskom stanovništvu na severu, a Marinković navodi da je stav tih organizacija da Kfor u većem obimu treba da bude raspoređen na ulicama na severu Kosova.

"Da bude pored nekih ključnih institucija, ne i škola, zato što ne želimo vojnike pored škola, ali nekih ključnih lokacija na severu, bolnica, u glavnoj ulici u Kosovskoj Mitrovici, uz, recimo, povećani broj patrola po srpskim sredinama. Imamo dramatične snimke hapšenja četvoro mladih ljudi od pre nekoliko noći, gde je upotreba prekomerne sile bila očigledna. Da je Kfor bio tu negde u blizini, tako nešto su mogli da spreče, da prisustvuju tome", kaže Marinković za Kosovo onlajn.

On podseća da Kfor deluje kao treća instanca odgovora na bezbednosne pretnje, da je prva Kosovska policija, a drugi Euleks, ali istovremeno ističe da je ta prva instanca, Kosovska policija, u stvari je uzrok bezbednosnih pretnji za srpsku zajednicu na severu Kosova.

“Tako da se čitava ta nomenklatura delovanja baca u vodu u situaciji kada su oni koji su neposredno odgovorni za bezbednost srpske zajednice na Kosovu, u stvari oni koji je ugrožavaju. Imali smo jako puno primera upotrebe prekomene sile, slučajeve pucanja na prolaznike, imamo svakodnevne izveštaje o tome da se policija na severu ponaša osiono i bahato i u takvoj situaciji je neophodno da srpska zajednica dobije neku vrstu zaštite. Kfor je trenutno jedina snaga u koju srpska zajednica ima poverenje za takvo nešto i to je bila osnova našeg zahteva”, objašnjava naš sagovornik.

Kaže da je od 1999. godine Kfor jedina formacija sa oružjem u koju srpska zajednica ima kakvu-takvu vrstu poverenja.

"Situacija se drastično menja u poslednjih godinu, dve, posebno na severu jer imamo bestijanje Kurtijevih policajaca, policije koja je pod direktnom kontrolom vlade Kosova i s druge strane potpunu nemoć Beograda da tako nešto spreči. U takvoj situaciji srpska zajednica se još više okreće prema Kforu kao oružanoj snazi koja je već dokazala da može da bude neka vrsta garancije za bezbednost za srpsku zajednicu na Kosovu, posebno na severu, jer je zahvaljujući Kforu srpska zajednica 1999. godine tamo opstala”, navodi Marinković.

Na pitanje da li očekuje da se Kfor odazove njihovom apelu, kaže da stvari ne funkcionišu tako, i da je, da bi do toga došlo,  potreban čitav sistem donošenja odluka u kojem civilno društvo nema nikakvu ulogu, ali da je na njima da traže i da nominuju rešenja koja su funkcionalna i koja na terenu omogućavaju opstanak srpske zajednice

"To je bilo osnovni motiv našeg saopštenja i to je osnovni motiv našeg delovanja na bezbroj sastanaka na kojima se susrećemo sa međunarodnom zajednicom da nominujemo ideju da Kfor mora da preuzme veće ingerencije na severu Kosova”, kaže on.

Tako nešto kako dodaje ne može da se očekuje od Euleksa, iako on po mandatu treba da obavlja monitoring Kosovske policije.

"Njihova uloga je trenutno potpuno nedefinisana. Jako su pasivni, boje se Prištine, boje se Kurtija, boje se da ne naruše odnose koji postoje među njima, tako da su u tom smislu potpuno neupotrebljivi za normalan život na severu Kosova. A čak mislim i da više nema potrebe da imamo Euleks u ovakvom formatu na Kosovu”, navodi Marinković.