Milović: Predsednici privremenih organa opština pozvani na saslušanje u policiju

Izvor: Skrinšot RTS

Potpredsednik Srpske liste Dragiša Milović preneo je večeras da su predsednici privremenih organa opština na severu pozvani na saslušanje u policiju 5.septembra pod optužbom da su falsifikovali dokumenta.

Reč je o predsednicima Privremenih organa Kosovske Mitrovice, Zvečana, Leposavića – Ivanu Zaporošcu, Ivanu Todosijeviću i Zoranu Todiću, direktoru PIO Fonda za Kosovo, Igoru Simiću, kao i direktoru Direkcije PIO Fonda za Kosovsku Mitrovicu Milanu Radojeviću.

On je ukazao na izuzetno tešku situaciju u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu posle poslednje akcije kosovskih vlasti, upada u srpske institucije i njihovog zatvaranja, navodeći da je 5.000 ljudi ostalo na ulici.

Milović je, za RTS, naveo da među Srbima na Kosovu vlada velika napetost i neizvesnost, zabrinutost šta sutrašnji dan nosi i šta će Priština i Aljbin Kurti uraditi kao sledeći potez.

"Pet dana naši sugrađani poksusavaju da dođu do svojih radnih mesta koje je Kosovska policija zauzela, srpske institucije kao što su PIO fond, Javno komunalno preduzeće, Privremeni organi opština. Kada uzmemo u obzir da su već godinu dana na severu radnici van svojih radnih meseca oko 5.000 ljudi ne može da ostvaruje svoje osnovno pravo na rad i nalazi se na ulici. Kako će da oebzbede egzistenciju za sebe i porodicu ? Očigledno je da Kurti planira, upravo u ovom periodu kada je počela školska godina, odradi ovakav potez kako bi ionako težak život otežao dodatno i naterao Srbe da sami napuste ovaj prostor“, objasnio je on.

Milović je istakao da su Srbi uskraćeni za sve.

Podsetio je da je usluge PIO fonda koristilo oko 30.000 penzionera, od čega 4.600 Albanaca, te upitao kako će oni ostvarivati sada svoja zakonom osigurana prava.

Ukazao je da su privremeni organi isplaćivali socijalnu pomoć, dečiji dodatak, vršili prijavu rođenih i umrlih.

"To su problemi sa kojima ćemo se sve više suočavati. Strepimo šta je sledeće. Uskraćeni smo robe i hrane, dinara, zatvorene su pošte, banke, nemamo slobodu kretanja, institucije su zatvorene. Da li će sledeće biti obrazovanje i zdravstvo?“, upitao je.

Istakao je da se Srbi plaše šta ih čeka sledeće.

"Vidimo da se hapse Srbi na osnovu izjava dva svedoka, zbog objava na društvenih mrežama, zbog pevanja pesama. Apelujemo da nas država zaštiti i pomogne, kao i na sve institucije koje imaju tu odgovornost na osnovu Rezolucije UN 1244“, podvukao je Miović.

Preneo je da je sa kolegama iz Srpske liste razgovarao sa predstavnicima Kvinte i Kfora i da je preneo da je stanje na terenu teže nego 17.marta 2004., kada su Albanci izvršili pogrom nad Srbima na Kosovu.

"Rekli smo predstavnicima Kfora i Kvinte da nam omoguće miran, bezbedan život. Želimo da u miru živmo na našoj zemlji i da naše porodice vide ovde perspektivu“, naglasio je.

Milović je rekao da je poznato da je oko 80 viđenijih Srba na spisku za hapšenje i da je sve to psihički pritisak koji se vrši na Srbe.

Rekao je da sve ima za cilj da se pošalje poruka Srbima da nisu sigurni i da nemaju perspektivu na Kosovu.

"Mi smo rešili da ostanemo, ali potrebna nam je sveobuhvatna podrška Srbije. Imamo je već i potrebna je još veća. Dobro je što je krenulo otvaranje radnih mesta i zapošljavanje jer je to jedini način da se zadrže mladi. Ali moramo imati i zaštitu. Albanci kreću na sever. Provokacije su usmerene prema deci i ženama. Vidimo da se pokušava promena etničke strukture Severne Mitrovice. Izdaju se lokali Albancima bez mogućnosti da Srbi učestvuju na konkursima. U planu je gradnja 200 kuća za Albance. Neko mora da stane na put ovom teroru, jer ako se ovako nastavi naš tihi egzodus je neminovan“, poručio je Milović.

On je rekao i da je poruka Srbima da budu jedinstveni, složni i trpeljivi.

"Proćiće i ovo. Za svaku vlast koja pribegne ovakvom nasilju zna se da joj je kraj. Mi smo Srbi na svom ognjištu ovde. Dok smo mi Srbi na Kosovu i Metohiji, vrata Kosova za Srbiju nisu zatvorena. Ali nemoguće je 25 godina izdržati ovo što je naš narod izdržao. Potrebna nam je odlučna pomoć države Srbije i onih koji prema Rezoluciji 1244 snose odgovornost za našu bezbednost“, istakao je Milović.

Odalović: Da Nemačka i SAD hoće, imali bismo i dijalog i ZSO umesto provokacija

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je večeras da Aljbin Kurti, i pored osuda iz međunarodne zajednice, nijedan potez nije povukao bez prećutne ili direktne saglasnosti, pre svega SAD, ističući da bi, ukoliko bi Vašington i Berlin to hteli, bilo i dijaloga u Briselu i Zajednice srpskih opština, bez incidenata i provokacija.

Poslednji upad Kosovske policije u srpske institucije na severu, neposredno nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu verovatno je, kaže Odalović, rekacija nekih koji su podržali Kurtija da to učini, upravo kako bi probao da obesmisli i posetu i sve što se dešavalo u Beogradu.

"Nijedan potez Kurti nije uradio, bez obzira na osude, a da nije imao prećutnu ili ili direktnu saglasnost, čini se - jednog odlučujućeg centra. On bez SAD ne radi ništa“, rekao je Odalović.

Ukazao je i da je pitanje da li je Makron svoj dolazak u Beogradu usaglasio sa drugim partnerima.

"U nečemu što bi trebalo da bude vodilja, francusko-nemački plan, čiji su Makron i Olaf Šolc nosioci, Francuska je bila ta koja je u dobroj meri zaustavila put Kosova u Savet Evrope i najglasnije je poslala poruke da ZSO nema alternativu. To nije govorio Šolc, niti Amerikanci. Oni rade sve da to obesmisle, jer da oni hoće - bilo bi dijaloga u Briselu i ZSO i ne bismo imali ni incidente, ni provokacije“, naglasio je Odalović.

Surlić: Kurtijev gest kompenzacija za bezuspešno otvaranje mosta na Ibru

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ukazao je da gest Aljbina Kurtija predstavlja jednu vrstu kompenzacije za ono što nije uspelo, a predstavljeno je kao veliko dostignuće, a to je otvaranje mosta na Ibru.

"Moralo je nešto u domaćoj političkoj javnosti da se predstavi kao mali korak ka velikoj pobedi“, naveo je Surlić.

Dodao je da su za vlasti u Prištini sve mere u odnosu na sever Kosova, malo u odnosu na taj simbol, most koji je zatvoren do 1999. i čije bi otvaranje značilo krunisanje agresivne politike prema Srbima na Kosovu.

Surlić je naveo da su međunarodni akteri zapravo saglasni sa svim što Kurti čini, dok im smeta samo tajming.

"Sami kažu da žele sve ove ishode – ukidanje dinara, registarskih tablica, paralelnih institucija, ali u okviru dijaloga. Za njih je problem samo tajming. U trenutku kada nema poverenja i podrške srpske zajednice, ovakvi jednostrani potezi ne dovode do njihovog cilja - da na miran način dođe do dogovora Beograda i Prištine“, rekao je Surlić.

Velika bojazan da će Kurti krenuti u obračun sa Univerzitetom

Surlić je ukazao da je velika bojazan da bi sledeći korak Prištine, do izbora, mogao da bude obračun sa Univerzitetom u Prištini, izmeštenim u Severnu Mitrovicu.

"U strategiji njihovog Ministarstva prosvete stoji da je taj Univerzitet nelegalna institucija na Kosovu, a računaju da bi tu bila manja šteta u odnosu na osnovnei srednje škole“ rekao je Surlić.

Dodao je da je velika šteta već naneta tom Univerzitetu, koji je bio središte koje je okupljalo i studente van Kosova, budući da mnogi razmišljaju da li da studiraju tamo u ovakvim bezbednosnim uslovima.

Pojasnio je da se na Kosovu mnogima ne priznaju diplome Prištinskog Univerziteta izmeštenog u Severnu Mitrovicu, kao falsifikati.

"Da bi farmaceut vidio apoteku u Severnoj Mitrovici, ne priznaje mu se diploma Farmaceutskog fakulteta tog Univerziteta, već mora da ima neku osobu koja ima diplomu institucije u Prišini. To je situacija koja dovodi u pitanje egzistenciju ljudi. Univerzitet im je trn u oku i nešto sa čim će se obračunavati", rekao je Surlić.