Miškeljin: Trampu nisu u interesu rast tenzija i novi sukobi u Evropi

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin ocenio je da Donaldu Trampu i njegovoj novoj administraciji nisu u interesu rast tenzija i potencijalni novi sukobi u Evropi, ali da će imati mnogo veći fokus na pitanje dijaloga Beograda i Prištine nego njegovi prethodnici.

„Mislim da će svakako biti u većem fokusu nego što je bilo kod prethodnih administracija, a u zavisnosti od ponašanja aktera, prvenstveno od ponašanja prištinske administracije. Od toga ko će formirati tu administraciju nakon izbora koji se očekuju početkom naredne godine će zavisiti nivo posvećenosti same Trampove administracije. Naravno da rast tenzije i bilo kakvih potencijalnih novih sukuba u Evropi nije u interesu Donalda Trampa i njegove republikanske administracije bez obzira što znamo da istorijski Republikanci uvek imaju veći fokus na Bliski Istok i na Aziju nego što imaju na Evropu“, izjavio je Miškeljin za Kosovo onlajn.

Kao ključan problem navodi pitanje budućih odnosa Vašingtona i Brisela, a posebno u svetlu ponašanja ključnih članica EU pred američke izbore.

„Videćemo kako će se uopšte ta saradnja odvijati, na koji način. Opet, odlično je da postoje lideri u Evropi koji imaju dobru komunikaciju sa Donaldom Trumpom. Postoji taj blok predvođen Viktorom Orbanom koji je otvoreno podržao Donalda Trampa u kampanji, čiji primer je Tramp često koristio na svojim skupovima kao primer dobre prakse. Tu je naravno i primer premijera slovačke Fica, tu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Govorimo o liderima koji su se u prvim danima čuli sa Donaldom Trampom i koji će sasvim sigurno imati mnogo boljih izgleda za pregovore i razgovore i izvlačenje benefita za sopstvene države i sopstveni narod što svakom lideru i jeste cilj, nego li neki drugi lideri u Evropi“, smatra Miškeljin.

Napominje da dosadašnje nominacije za ključne pozicije u Stejt departmentu ne treba posmatrati „kroz navijačke naočare“ jer on svoj kabinet ne formira ad hok i mnogi članovi su odbrani pre više godina.

„Kada govorimo o načinu na koji Tramp formira sadašnji svoj kabinet, on se dosta razlikuje od prethodnog, prvenstveno iz razloga što ima to iskustvo četiri godine u Vašingtonu i ima na osnovu čega da proceni kakvi kadrovi su mu potrebni. Ovaj kabinet nije formiran ad hok i naverovatnije neki članovi su odabrani godinama unazad, naročito ako govorimo o Suzi Vajs, ako govorimo o ljudima koji će voditi operativno njegov kabinet“, smatra Miškeljin.

Podseća da je u direktnoj nadležnosti predsednika SAD ne samo imenovanje kabineta i ključnih ljudi oko sebe, već imenovanje oko 10.000 državnih službenika.

„Kada govorimo o onim najbitnijim funkcijama i one koje najviše interesuju naravno i same građane Srbije, svakako se tu najviše očekivala uloga Ričarda Grenela i neke najave da će biti ili savetnik za nacionalnu bezbednost ili državni sekretar. Međutim, treba imati u vidu da, iako je nama ovaj region najbitniji, on trenutno nije najbitniji za same SAD“, naglašava Miškeljin.

Komentarišući dosadašnje nominacije i činjenicu da se među kandidatima nalaze i oni političari koji su blagonaklono gledali na Prištinu, a kritično prema Beogradu, poput ovaj Metjua Vitekera ili Marka Rubia, ovaj analitičar kaže da Srbija ne bi trebalo da troši previše vremena na to i da jedini koji bi trebalo da se ozbiljnu zamisle jesu predstavnici Prištine zbog otvorene podrške koju su davali Trampovom protivkandidatu - Kamali Haris.

„Zbog same činjenice da je neko možda u mladosti ili u ranijoj političkoj karijeri imao stavove koji su bliže Prištini nego Beogradu ili zato što su isplivale neke fotografije, ne trebamo previše vremena trošiti na to. Mislim da treba samo nastaviti ono što je srpska diplomatija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali i sa zaista kompletnim diplomatskim korom, kada govorimo o toj saradnji i produbljivaju saradnje sa SAD, treba nastaviti na taj način i ne obazirati se previše na neke takve kolokvijalne stvari ili ako govorimo više o fotografijama koje imaju veze sa ljudima sa ovih prostora. Mnogo veće posledice može imati konkretno selfi Aljbina Kurtija sa Kamalom koji je načinjen tokom demokratske konvencije, nego li bilo kakva fotografija direktora CIA, da li bilo koga drugog vrlo moguće izvučen iz konteksta ili bilo šta drugo“, smatra Miškeljin.

Naglašava da je medijima u Srbiji promaklo da je među nominovanima i Tulsi Gabard, koja bi trebalo da bude nova direktorka Nacionalne obaveštajne službe.

„Ono što je dosta promaklo našim medijima jeste stav Tulsi Gebert recimo prema intervenciji, odnosno prema bombardovanju SR Jugoslavije i uopšte stav prema događajima devedesetih godina koji je opet mnogo bliži stavovima Beograda, negoli ne samo Prištine, nego kompletnog regiona“, kaže Miškeljin.

Objašnjava da je razočarenje dela srpske javnosti delom posledica neobjektivnog sagledavanja situacije.

„Sa većinom stvari koje se dešavaju na svetskom nivou, a koje interesuju našu javnost, veoma često imamo tih promena iz ekstremne euforije u ekstremno razočarenje, pa tako i u ovom slučaju nakon pobede Donalda Trampa. Međutim, treba ipak objektivno sagledati kompletnu situaciju“, zaključuje Miškeljin.