Mitić: Erdogan bi mogao da doprinese miru u regionu koji je destabilizovao Aljbin Kurti

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenjuje da bi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao da bude taj koji ima dovoljno uticaja da doprinese rešavanju problema u regionu, čija je, kako kaže, stabilnost ugrožena, pre svega, zbog izuzetno radikalnih hibridnih mera koje kosovski premijer Aljbin Kurti sprovodi protiv srpskog naroda na Kosovu.

Mitić je, komentarišući posetu turskog predsednika Srbiji i Albaniji, izrazio nadu da će ona imati veći doprinos po stabilnost Zapadnog Balkana od prethodne posete regionu, kada su, kako podseća, Kosovu isporučeni dronovi "bajraktari".

Pored situacije na Kosovu i ponašanja Prištine, ističe Mitić, faktor destabilizacije na Balkanu je i stav političkog Sarajeva prema Republici Srpskoj.

"Situacija kod nas je napeta zbog izuzetno radikalnih, hibridnih mera koje Aljbin Kurti sprovodi protiv srpskog naroda ne samo na severu Kosova i Metohije, već širom KiM, koje prolaze nekažnjeno, uz prećutnu podršku, nekad i uz otvorenu podršku. To je ono što je glavni faktor destabilizacije na Balkanu. Drugi faktor destabilizacije je naravno pokušaj političkog Sarajeva da pritisne i uvuče svoje saveznike u dalje pritiske na Banjaluku, na Republiku Srpsku, što, takođe, može da izazove destabilizaciju. Dakle, na oba ova pitanja, Erdogan može da odigra političku ulogu. Ako već Sarajevo i Kurti u Prištini ne žele da sarađuju sa Beogradom na način koji bi doprineo stabilizaciji, onda hajde da pokušamo da vidimo da li bi Erdogan mogao da bude taj koji ima dovoljno uticaja s obzirom na to da zapadne sile neće da učine ništa po tom pitanju", pojašnjava Mitić za Kosovo onlajn.

Ukazuje da na region Zapadnog Balkana negativno utiče i širi geopolitički kontekst, koji ni malo nije jednostavan.

Opšte je poznato, napominje, kakva je situacija na frontu u Ukrajini i da je napredak ruske vojske izuzetno odlučan i nepovratan. Kada je reč o Bliskom Istoku, postoje razni interesi da tamo sukob eskalira, dok se velike sile trude svim sredstvima da to spreče, dodaje Mitić.

Imajući u vidu sve te okolnosti, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, smatra da je dobro što Srbija i Turska jačaju svoje veze.

"Ono što je jasno to je da je predsednik Erdogan rekao da se saradnja Srbije i Turske zasniva na ekonomskoj saradnji i da smo u zlatnom dobu kada je u pitanju ta saradnja. Jasno je, da kada pogledamo podatke koje su izneli i on i predsednik Vučić, da se radi o jednom vrlo uspešnom uzlaznom trendu. Industrija i saradnja na tom planu je u velikoj meri bila zapostavljena", ističe Mitić.

Ipak, podseća da pored svih napora za jačanje odnosa, Ankara i Beograd imaju potpuno suprotne stavove kada je reč o Kosovu.

"Naravno, znamo ceo geopolitički kontekst i naš regionalni kontekst, pogotovu znamo kontekst za pitanje KiM. Činjenica je da je Turska isporučila ’bajraktare’ tzv. Kosovu i da već godinama radi na izgradnji nečega što oni nazivaju projekat nekakve vojske Kosova, u potpunoj je suprotnosti sa Rezolucijom 12 44 i svim mogućim dogovorima unutar Natoa. Znamo da o tome ne postoji ni konsenzus Natoa. Dakle, jasno je da je bilo neslaganja, očigledno je da postoji uprkos tome jedan vrlo visok stepen poverenja između dva predsednika, kada su uspeli da prevaziđu ove nesuglasice i strateška neslaganja, pre svega oko pitanja KiM“, naglašava Mitić.

Podseća da se pogledi Srbije i Turske razlikuju i kada je reč o situaciji u BiH i da po tom pitanju postoje istorijski i strateški različiti pogled dve strane.

Međutim, pozitivno ocenjuje to što predsednik Erdogan ima vrlo solidne odnose sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. 

"Ako i tu govorimo o nekoj eventualnoj vojnoj saradnji, znamo da Federacija BiH ima dosta razvijeniju vojnu industriju od Republike Srpske. Možda ne bi bilo loše da se iskoristi ova prilika da se ojača vojna industrija Republike Srpske i da to bude zajednički doprinos bezbednosti i regiona, i pre svega BiH“, poručuje poznavalac političkih prilika u regionu.

Srbija i Turska, dodaje, nemaju identičene poglede ni na neke od ključnih geopolitičkih pitanja, ali se trude da ublaže razlike.

"Videli smo da pokušavaju da umanje te razlike po pitanju sukoba u Ukrajini i po pitanju sukoba u Gazi. Beograd i Ankara nemaju identične poglede, ali se zalažu za mirno rešavanje tih sukoba, za što brži prekid ratnih razaranja. To je nešto što može da se kaže da je pozitivno“, ocenjuje Mitić.

Kao veoma interesanantan momenat u odnosima između Srbije i Turske, Mitić izdvaja širi kontekst skorašnjeg Samita Briksa u Kazanju. 

"Znamo da za 10-ak dana počinje taj Samit, znamo kakav je stav Turske po pitanju članstva u Briksu. To je iznenadilo mnoge na Zapadu, a pogotovu što je Turska članica Natoa. Možda je to neka vrsta ohrabrenja za Beograd da se aktivnije uključi u tu inicijativu“, smatra on.

Erdogan je pre Srbije posetio Albaniju, a Mitić kaže da takva odluka turskog predsednika nije iznenađenje budući da Ankara i Tirana imaju dugogodišnje strateško partnerstvo.

Pre svega imaju isti stav po pitanju Kosova, a i obe zemlje su članice Natoa, konstatuje.

"Mene ne iznenađuje to što predsednik Erdogan posećuje prvo Albaniju. Albanija je, iako je manje strateški važna za Ankaru, dugogodišnji strateški partner Turske. Znamo kakav je stav Turske po pitanju KiM, znamo kakva je uloga Albanije po pitanju KiM. Činjenica je da je Albanija kao i Turska članica Natoa i sa te strane je razumljivo da je to bila prva stanica ove posete“, rekao je Mitić.

Prema njegovim rečima poseta Erdogana regionu može da znači da se Turska posle dugo vremena ponovo posvećuje balkanskim pitanjima.

"Turska se očigledno, posle fokusa koji je imala poslednje tri godine na Ukrajinu, probleme na Crnom moru, Gazu, probleme na Bliskom Istoku, neračunajući sva ostala geopolitička pitanja u koja je upletena, nakon određenog vremena zapostavljanja Balkana, posle ove posete može se reći donekle ponovo posvećuje balkanskim pitanjima. Mi se svi nadamo da će to biti jedan konstruktivan doprinos, koji će biti različit od onog koji smo imali prošle godine kada su ilegalnoj vojsci Kosova, odnosno kosovskim Albancima isporučili te dronove“, zaključio je Mitić.