Mitić: Ugrožavanje prava Srba na Kosovu pritisak na Beograd da čini ustupke

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da je ova godina vrlo opasna za Srbe na Kosovu u političkom smislu jer se oni posmatraju kao instrument pritiska Prištine i Kvinte na Beograd, ne bi li, zarad odbrane elementarnih prava Srba, Beograd činio ustupke koji bi išli u pravcu prihvatanja francusko-nemačkog predloga.

„Konačan cilj Prištine možda nije da u potpunosti eliminiše Srbe sa političke scene i da u potpunosti umanji njihova prava, već da natera Beograd na političke ustupke. Krajnji cilj koordinacije Aljbina Kurtija i Kvinte je pre svega politički pritisak na Beograd koji se vrši kroz ugrožavanje prava Srba na KiM. Etničko čišćenje jeste nešto što odgovara Kurtiju, ali je njemu prevashodno važno da Zapad izdejstvuje političke ustupke kroz prihvatanje implementacije francusko-nemačkog plana i Ohridskog dogovora, pre svega onih tačaka kojima se Beograd još uvek protivi, a koje su vezane za Ujedinjene nacije“, kaže Mitić.

On ukazuje da je prošla godina "bila katastrofalna" jer je krenula sa ultimatumom Kvinte i završila se sa ustupcima Beograda po pitanju prihvatanja delova Ohridskog dogovora koji, smatra, idu na štetu Srba na Kosovu. Istovremeno kaže da treba posmatrati i širi kontekst, počev od "lošeg Briselskog sporazuma iz 2013" na koji se nadovezuje nepostojanje ZSO i na koji je dodat pritisak Kvinte za primenu francusko-nemačkog predloga i Ohridskog dogovora po kom bi Beograd trebalo da se postepeno odriče Kosova.

„To je proces iza kojeg stoji kooordinacija Prištine, odnosno Kurtija i Kvinte, pre svega Nemačke koja je glavni sponzor Aljbina Kurtija i koja vrši opšti hibridni napad na srpski narod od Banjaluke do Kosovske Mitrovice i to se neće zaustaviti ni ove godine. Jasno je da Srbi na KiM ne mogu sami da odlučuju o tome kako će da izgledaju kao politički faktor u ovim okolnostima. Oni zavise od faktora Beograda - koliko će Beograd na diplomatski način da se izbori za njihova prava, da li je to sednica SB, drugi organi UN, dijalog koji vodi Lajčak ili neki bilateralni razgovori sa SAD i drugim akterima, to ostaje na srpskoj diplomatiji da vidi. S druge strane imamo taj ključni zapadni faktor koji mora da vidi u kojoj meri želi da učestvuje u etničkom čišćenju i političkoj diskriminaciji Srba“, kaže Mitić.

Politička konstelacija u Prištini, dodaje, je treći faktor koji je presudan u smislu da Kurtiju odgovara ovakav proces u kojem on dobija na terenu ono što želi, a sa druge strane za to dobija i podršku svojih birača.

Istovremeno, kako ističe, Srbi se već nekoliko meseci „uteruju“ u povratak učešća na izborima, a što je proces u kom gube političku energiju.

„Taj proces je osmišljen kao ponižavajući od strane Prištine i u njemu ima toliko pravnog vakuuma da je pitanje koji je smisao gubljenje političke energije u jednom takvom procesu. Uvek će izmisliti nešto novo da ne bi dali Srbima elementarna prava“, kaže Mitić.

Što se tiče sledeće godine, naš sagovornik ocenjuje da će tada međunarodna scena možda biti drugačija.

„Tokom leta su izbori za Evropski parlament koji će doneti promene koje će, verujem, ići u prilog Srba. Imaćemo i izbore u SAD koji mogu dovesti do promena koje bi donekle bile povoljnije za Srbe na KiM i izbore u Nemačkoj, gde će sigurno doći do promene vlasti i moguće je da i tu dođe do nekih povoljnijih vetrova“, navodi Mitić.