NATO: Trenutno imamo dovoljno vojnika na Kosovu

NATO nije dobio nikakav zvaničan zahtev Kosova za povećanje broja vojnika u Kforu, koji ima dovoljno vojnika u toj misiji, saopšteno je iz zapadne vojne alijanse.

Neimenovani zvaničnik NATO, za Radio Slobodna Evropa, rekao je da Kfor trenutno ima neophodne kapacitete da, na osnovu svog mandata, osigura bezbednost i slobodno kretanje za sve građane.

„Kfor je u potpunosti sposoban da ispuni misiju u skladu sa svojim mandatom dobijenim od Ujedinjenih nacija“, naglasio je on.

Alijansa je time reagovala na izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija nemačkom dnevniku „Velt“ u kojoj je zatražio da NATO poveća broj vojnika na Kosovu.

Na pitanje da li će NATO razmotriti eventualni zvaničan zahtev Vlade Kosova za povećanje broja vojnika, zvaničnik NATO-a je kazao da je „svaka promena u prisustvu NATO-a zasnovana na određenim okolnostima i uslovima”.

„Trupe Kfor-a pomno prate situaciju na terenu i u potpunosti su spremne da intervenišu ukoliko su stabilnost, bezbednost i sloboda kretanja ugroženi“, dodao je on.

Podsetio je da je NATO već decenijama posvećen stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da je misija Kfor, sa skoro 4.000 vojnika, „najopipljiviji dokaz te posvećenosti”.

Iz Vlade Kosova je, Radiju Slobodna Evropa objašnjeno da se zahtev premijera odnosi na „situaciju koja je nastala nakon postavljanja 16 barikada u četiri opštine na severu Kosova od strane tamošnjih kriminalnih grupa, umešanosti pojedinaca sa direktnim ili indirektnim vezama sa Vagnerom“ i „Noćnim vukovima“, kao i pretećim izjavama Srbije“.

„Iza zahteva za dodatno prisustvo NATO-a na Kosovu stoje mračni planovi Beograda i Moskve za Zapadni Balkan“, rečeno je iz Vlade.

Dodaje se da bi povećanje prisustva Kfor-a bila dobra prilika da se povećaju kapaciteti Kosovskih bezbednosnih snaga, kroz zajedničku obuku i vežbe.

Ekspert za bezbednost na Kosovu, bivši poslanik kosovske skupštine Nuredin Ibiši, rekao je da je zahtev premijera Kurtija za povećanjem prisustva Kfor-a na Kosovu zasnovan na ocenama bezbednosnih institucija.

On je rekao da je situacija u severnom delu Kosova i dalje napeta i da, kako kaže, postoje sumnje na infiltraciju opasnih pojedinaca i grupa, posebno onih povezanih sa Rusijom.

„Ruska obaveštajna služba, diplomatija, zatim i ovi centri koji se nalaze u Srbiji, u Nišu, ali i u Beogradu, koji se nazivaju humanitarnim, a imaju sasvim drugu svrhu, uključujući i destruktivne elemente u cilju stvaranja nove krize koja bi skrenula pažnju sa rata u Ukrajini. Ovde postoji savez Srbije i Rusije. Srbija igra ulogu male Rusije i pokušava da razvije neku vrstu hibridnog rata na Kosovu i u regionu“, rekao je Ibiši.