Nebenzja: Nad Balkanom se nadvija opasnost od novog sukoba

Vasilij Nebenzja
Izvor: Večernje novosti

Stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN Vasilij Nebenzja kazao je u intervjuu za Politiku da rasprave u SB UN o 25. godišnjici agresije Natoa na SR Jugoslaviju za Rusiju nije zatvoreno ističući da zapadne delegacije za današnju situaciju na Kosovu krive samo srpsko rukovodstvo prenebregavajući činjenicu da je upravo nelegitimna agresija Natoa bila okidač za destruktivne tendencije na Balkanu.

Nebenzja ističe da se danas nad Balkanom nadvija opasnost od novog sukoba, koji provociraju zapadne zemlje.

"Događaji su počeli orkestriranim raspadom SFRJ, nastavljeni invazijom Natoa na Jugoslaviju 1999. Danas iste članice Alijanse, s jedne strane, aktivno podržavaju prištinski režim, s druge strane, licemerno izjavljuju da se prisustvo UN (Unmik) treba što pre smanjiti jer navodno ne odgovara savremenim realnostima, kao i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244", kaže.

Sa svoje strane, kako navodi Nebenzja, Rusija čini sve i činiće sve što je u njihovoj moći da osujeti destruktivne planove zapadnih zemalja i ne samo da spreči haos na Balkanu, nego i da pomognu narodima da uspostave trajni mir u regionu.

Nebenzja ističe da je Nato agresija nad SR Jugoslavijom bila grubo kršenje međunarodnog prava i otvoreno nepoštovanje najveće vrednosti moderne civilizacije – ljudskog života.

"Delovanje zapadne koalicije bilo je potpuno neopravdano i nezakonito", ističe i podseća da je u međunarodnom pravu upotreba sile dozvoljena uz odobrenje Saveta bezbednosti UN ili u samoodbrani, prema članu 51. Povelje UN.

Kako navodi, tada Savet bezbednosti nije doneo nikakvu odluku koja bi dozvolila takvu vojnu akciju, a nije se radilo ni o samoodbrani jer nijedna od zemalja uključenih u napad nije ni pokušala da to navede kao razlog.

"Takozvana Nezavisna međunarodna komisija za Kosovo, koja je imala zadatak da istraži posledice Nato bombardovanja 1999. godine, na osnovu rezultata svog rada objavila je dokument pod nazivom 'Izveštaj o Kosovu'. Iako su komisiju stvorili sami zapadnjaci, čak je i ona intervenciju nazvala nelegalnom - 'nelegalna, ali opravdana', to je vrhunac cinizma", kazao je. 

Podseća da je izgovor za agresiju bila inscenacija u Račku januara 1999.

"Ubijeni militanti su bili preobučeni i predstavljeni kao civilne žrtve. Iste metode zapadnjaci koriste i danas. Tako je, na primer, bilo u ukrajinskoj Buči, gde je izvršena očigledna inscenacija, koja je postala izgovor za slom pregovora sa Rusijom u aprilu 2022. godine. Važno je pamtiti da rukovodstvo zemalja članica Natoa nikada nije snosilo odgovornost ni za kršenje normi o upotrebi sile, ni za kršenje međunarodnog humanitarnog prava u Jugoslaviji", dodaje. 

Kako ukazuje, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koji je imao puna ovlašćenja da istražuje zločine Natoa i izvede odgovorne pred lice pravde, odlučio je da to pitanje gurne pod tepih.

Tako je, umesto tužilačke istrage, kako kaže, formiran Komitet, koji nije bio predviđen nikakvim poslovnikom MKSJ-a, za ocenu vazdušnog napada Natoa na Jugoslaviju.

Taj Komitet je došao do zaključka, pogodnog za zapadne zemlje, da u vezi sa bombardovanjem Jugoslavije "pravo nije dovoljno jasno". 

"Sve je to bilo s ciljem svrgavanja 'nepoželjne' vlasti i širenja svog uticaja na Balkan. Ti akti okrutnog nasilja nad civilima pokazuju potpuni prezir prema vrednosti ljudskog života kada su u pitanju sopstveni interesi Zapada. Međutim, zapadne delegacije otvoreno pokušavaju da iskoriste Svetsku organizaciju u svojim interesima i to čak ne kriju. Primeri, kao što je Francuska koja je uz podršku drugih zapadnih članica SB, ometala sednice Saveta povodom 25. godišnjice agresije Natoa na Jugoslaviju, kao i promovisanje nacrta rezolucije Generalne skupštine UN o 'genocidu' u Srebrenici, direktno to dokazuju", naglašava.

Kako ističe, kada je oponentima nezgodno da se sećaju svojih prošlih "grehova", kažu da su događaji iz 1999. "stvar istorije".

"To je potpuno apsurdno. Kosovo je na dnevnom redu SB UN. Savet aktivno razmatra ovu temu, i to sve češće, u vezi sa degradacijom situacije na terenu. Ali zapadne delegacije se prave da je alarmantna situacija u pokrajini, koju danas vidimo, nastala sama od sebe, a za sve krive srpsko rukovodstvo. Dok je upravo nelegitimna agresija Natoa na Jugoslaviju bila okidač za destruktivne tendencije na Balkanu, čije posledice ozbiljno pogađaju stanovništvo regiona. Smatramo moralnom dužnošću da obezbedimo da ova tema ostane u fokusu pažnje međunarodne zajednice, ma koliko Zapad pokušavao da je potopi", rekao je Nebenzja.

Dodaje da je razlog zašto to zapadne velesile rade banalan strah.

"To se vidi na licima članova zapadnih delegacija kada se rukovodstvo njihovih zemalja pominje u kontekstu agresije. Ima više citata zapadnih lidera o njihovoj direktnoj umešanosti u donošenje nelegitimnih odluka o bombardovanju Jugoslavije. To se ne može izbrisati. I Zapad shvata da će pre ili kasnije morati da odgovara za sve te zločine. 
Stoga, mogu da vas uverim u to da pitanje rasprave u SB UN o 25. godišnjici agresije Natoa na Jugoslaviju za nas nije zatvoreno", navodi.

Kako kaže, lobiranje za rezoluciju Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici još jedan je primer pokušaja Zapada da iskoristi nelaku prošlost BiH i osećanja bosanskih muslimana i kroz to da izvrši pritisak i pokori bosanske Srbe, a uz njih i sve ostale.

To pitanje, kako navodi, Zapad ne smatra stvaranjem istorije i aktivno ga promoviše.

"Razumemo složenost perioda građanskog sukoba u BiH, zbog čega tu inicijativu smatramo destruktivnom, sposobnom da izazove eksploziju na Balkanu. Radimo sa ostalim delegacijama kako bismo im objasnili situaciju i preneli našu zabrinutost", navodi.

Na pitanje kako oceniti činjenicu da je upravo Nemačka, jedna od zemalja Osovine koja je tokom Drugog svetskog rata počinila najteže zločine u ljudskoj istoriji, uključujući genocid nad Slovenima, Jevrejima i Romima, kosponzor dokumenta o genocidu koji su navodno počinili Srbi u Srebrenici, Nebenzja kaže da je Nemačka istorijski pokušavala da igra posebnu ulogu na Balkanu.

"Iz nekog razloga veruje da to zaslužuje više od drugih. Primer za to je delatnost nezakonitog 'visokog predstavnika' u BiH Nemca Kristijana Šmita. Umnogome sprovodi nemačke interese u zemlji. Kosponzorisanje nacrta rezolucije o genocidu u Srebrenici, kao i aktivna uloga Berlina u njegovom promovisanju, ukazuje na nameru Nemačke da se učvrsti u Evropi kao samostalni centar moći. Stoga je odlučila da igra na 'balkansku kartu'. Primer Nemačke nam pokazuje da se, kada je reč o koristoljubivim interesima, mogu primenjivati bilo koje metode – pa i one nemoralne, kao što je zloupotreba istorijske drame naroda BiH", kazao je.

Nebenzja dodaje da Berlin danas podržava Izrael u njegovim akcijama protiv palestinskih civila.

Pojašnjava da je genocid zločin po međunarodnom pravu i dodaje da je definisan u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine. 

"Ukratko, to su izuzetno okrutna dela počinjena sa ciljem uništenja cele nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve. To bi moglo uključivati ubistva članova ove grupe; nanošenje teških telesnih ili psihičkih povreda; stvaranje uslova koji su predviđeni da dovedu do potpunog ili delimičnog uništenja; mere za sprečavanje rađanja dece u toj grupi; prinudno premeštanje dece iz te grupe u drugu grupu. Suštinski element je dokaz namere da se uništi etnička grupa kao takva", dodao je Nebenzja.

Kako navodi, pokušaji njegovih zapadnih kolega da izbegnu diskusiju o zločinima Natoa nad Jugoslavijom, bilo u SB UN, na Ministarskom savetu Oebsa u Skoplju ili na drugim forumima, po njegovom mišljenju, ukazuju na dva razloga.

"Prvi je da se zaista plaše razotkrivanja delovanja Severnoatlantske alijanse, jer shvataju da je Jugoslavija samo vrh ledenog brega. Neminovno će uslediti pitanja o arbitrarnim akcijama članica Severnoatlantske alijanse u Iraku, Avganistanu, Libiji, Siriji, a danas i u Jemenu. Kao posledica toga, javlja se drugi razlog – ozbiljna diskusija o invazijama Alijanse ili njenih pojedinačnih članica, koja dovodi do podrivanja njihovog ugleda u svetu i pojave pitanja unutar njihovih društava: da li žele da i dalje budu nesvesni saučesnici u zločinima svojih vlada? Da li žele da sponzorišu krvave krstaške ratove 21. veka i vojne avanture u koje ih uvlače njihove vlasti? Primer su događaji u Ukrajini, koje vlade niza zemalja članica Natoa eksploatišu radi proširenja vojnih budžeta, pre svega na račun sopstvenog stanovništva i smanjenja društveno značajnih projekata", kazao je.

Na pitanje da li ima sagovornika u UN koji bi vodili sa ruskim predstavnicima pregovore u kojima bi se poštovalo međunarodno pravo, Nebenzja kaže da ne samo da ima mnogo takvih sagovornika, već ih ima čitav svet.

Većinu u UN čine suverene, razumne zemlje, od kojih se mnoge dobro sećaju vremena zapadnog kolonijalizma, kaže Nebenzja i dodaje da te zemlje oštro osećaju potrebu da brane svoje nacionalne interese.

Kako kaže, svet pamti i doprinos koji je Sovjetski Savez dao podršci nacionalno-oslobodilačkim pokretima.

"Sa većinom u UN povezuje nas otvoren, ravnopravan, pragmatičan dijalog. Ali zapadne zemlje nisu spremne za to. Njihovo rukovodstvo je sada zahvaćeno strateškim slepilom. One ne traže kompromise, već samo postavljaju ultimatume i pokušavaju da nametnu samo ono što je njima korisno. Zapadni sagovornici u UN često tvrde da su posvećeni vladavini prava. Međutim, u praksi, međunarodno pravo, ili kako oni vole da kažu – poredak zasnovan na pravilima, tumače u zavisnosti od političkih interesa ili strateških koristi", navodi.

U tom smislu ukazuje da na oružanu agresiju Natoa na Jugoslaviju ili američku invaziju u Iraku i Libiji.

"Usput, izmišljaju nove koncepte, kao što su humanitarna intervencija ili odgovornost za zaštitu, da se mešaju u unutrašnje stvari suverenih država i vrše pritisak na nepoželjne vlade", dodaje.

Odgovarajući na pitanje zašto se sporazumi koje je podržao Savet bezbednosti UN u velikom broju slučajeva ne sprovode, kao što su Dejtonski sporazum iz 1995, Minski sporazumi iz 2015, normalizacija odnosa Beograda i Prištine koja je bezuspešno preneta u Brisel, Nebenzja navodi da je nakon završetka hladnog rata, američka dominacija na svetskoj sceni na izvesno vreme dala SAD lažni osećaj da je sve dozvoljeno i, kao rezultat, Vašington je izgubio poštovanje prema međunarodnom pravu.

Dodaje da je to učinjeno jer je međunarodno pravo, jednostavno, počelo da sprečava SAD da ostvaruje svoje geostrateške interese.

"Otud potiče i lukavi koncept poretka zasnovanog na pravilima. To znači da, ako je međunarodno pravo pogodno za SAD i druge zapadne zemlje, one će se rado pobrinuti da se ono poštuje. U suprotnom, pokušavaju da ga svedu na nulu, izmišljajući svakakve izgovore i svoja pravila koja predstavljaju kao univerzalna", navodi.

Ističe da se to vrlo dobro vidi na primeru Rezolucije 1244 SB UN o Kosovu.

"Vašington otvoreno kaže da je rezolucija zastarela i krši je na svaki mogući način. Najočigledniji su priznanje nezavisnosti Kosova i naoružavanje pokrajine. U slučaju BiH naši zapadni oponenti se ne ponašaju ništa manje bahato. Nakon što SB UN nije podržao rusko-kineski nacrt rezolucije o imenovanju Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u BiH u julu 2021. godine, u kojem su bila predviđena vremenska i funkcionalna ograničenja njegovog mandata, zapadne zemlje su izjavile da, ispostavilo se, rezolucija SB nije uopšte obavezna", kaže Nebenzja.

Dodaje da iz toga proizilazi da nije bitno što se na relevantne rezolucije SB UN poziva u Dejtonskom mirovnom sporazumu, a svi prethodni kandidati za mesto visokog predstavnika su bili odobreni u Savetu.

"Rusija principijelno zagovara ideju poštovanja međunarodnog prava, ne selektivno, već u celini. To nije meni u restoranu, sa kojeg možete birati jela koja volite. Ako je država članica međunarodnih organizacija i potpisnica odgovarajućih sporazuma, u obavezi je da ih sprovodi. Nema druge opcije", poručuje.

Govoreći o predlozima nekih zemalja da se Nemačka i Japan uključe u stalno članstvo SB UN, Nebenzja kaže da se od predstavnika Nemačke i Japana redovno čuju ambiciozne izjave o njihovim pretenzijama na stalno mesto u SB UN.

"Mi ih ne podržavamo. I ovde je od značaja moralna dimenzija pitanja, s obzirom na rezultate Drugog svetskog rata. Ilustrativno je što ove zemlje u Generalnoj skupštini UN glasaju protiv nacrta rezolucije o neprihvatljivosti veličanja nacizma, i to, zamislite, u naše doba. Takođe pamtimo da Japan još uvek nije priznao svoju odgovornost za pokretanje agresije tokom Drugog svetskog rata na Dalekom istoku. Te stvari nemamo pravo da zaboravimo, bar zato što je Sovjetski Savez platio pobedu u Velikom Otadžbinskom ratu životima 27 miliona svojih građana", ukazuje. 

Drugi važan faktor je, dodaje Nebenzja, prevelika zastupljenost zapadnih zemalja u Savetu.

"Već sada ih je tamo previše. Sve zapadne delegacije glasaju u okviru svojevrsne blokovske discipline. Zašto bi se onda u SB primale one koje će se potpuno rukovoditi odlukama Vašingtona ili Brisela? Istovremeno, naša zemlja gleda u budućnost i jedna je od najdoslednijih pristalica uključivanja u SB zemalja u razvoju. Raduje to što nas tokom posebnih međuvladinih pregovora o reformi Saveta apsolutna većina zemalja podržava po ovom pitanju. Savetu su potrebni novi nezavisni glasovi iz Afrike, Azije i Latinske Amerike", dodaje.

Na pitanje da li svet UN mogu dovesti do mira i kakva je uloga Rusije i SAD u tom procesu, a koje mesto zauzimaju Srbija i Balkan, Nebenzja kaže da su UN stvorene upravo da bi sprečile takve monstruozne potrese koje je čovečanstvo doživelo u 20. veku.

Rusija i SAD, kako ističe, imaju ogromnu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.

"Upravo su naše države, kao osnivači UN, stalne članice SB UN, vlasnici najvećih arsenala nuklearnog naoružanja na planeti, svojevrsni stubovi u održavanju stabilnosti širom sveta. Ali u stvarnosti vidimo da SAD imaju koristi od nestabilnosti, a ne od stabilnosti. Balkanski region zauzima posebno mesto. Istorijski gledano, Rusija i Srbija su uvek bile bliske, bratske zemlje, težile su jedna drugoj. Dok su zapadne zemlje istorijski bile ljubomorne na to, uključujući SAD u sadašnjoj fazi svetske istorije", navodi.