Novosti: Na jesen boj za Trepču i Gazivode, velika iskušenja za Beograd

Onako kako je delegacija Prištine tokom dijaloga sa Beogradom u četvrtak u Briselu težila tome da temu ekonomije navede na priču o ratnoj odšteti, tako bi u septembru, za kada je zakazan naredni sastanak, i kada će se na stolu naći pitanje imovine, moglo da se desi da albanska strana to pokuša da podvede pod dijalog o "sukcesiji".

Vlasti u Prištini su velikim delom proteklih godina raskrčmile srpsku imovinu na Kosovu, ili su je propisima prevele u ruke Kosova, a sada bi na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji centralne Srbije.

To se odnosi, na primer, na preduzeća i kasarne, mada su pominjali da će čak potraživati i ambasade bivše Jugoslavije, pišu Novosti.

Još pre tri godine vlada u Prištini je donela odluku da "Republika Kosovo postane vlasnik nepokretne imovine koja je registrovana pod imenom SFRJ", što je Beograd, kao i mnoge druge odluke, proglasio ništavnim.

Osim tema koje bi htela da nametne, Priština nastoji da pobegne od toga da se u Briselu razgovara, recimo, o rudarskom kombinatu "Trepča", braneći to kao "svoje unutrašnje pitanje", uprkos činjenici da najveći vlasnički udeo u kombinatu ima Fond za razvoj Republike Srbije (oko 55 odsto).

Umesto da sačeka da se sa Beogradom postigne nekakav dogovor po pitanju statusa "Trepče", parlament u Prištini je već usvojio dokument kojim briše vlasništvo Beograda u ovom rudarskom kombinatu, od kojeg živi 3.000 srpskih porodica.

Pokazuju otvorene pretenzije i prema hidrocentrali "Gazivode", kojom bi hteli da gazduju, navode Novosti.

Analitičar Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost kaže, za "Novosti", da je veoma važno to što će se uskoro na dnevnom redu briselskog dijaloga naći i pitanje imovine, budući da je zvanični Beograd godinama predlagao da se upravo o tome raspravlja.

„Imovinska prava su svugde u svetu neotuđiva i po pravilu ne zastarevaju, tako da bi jedini pravno valjani ishod briselskog dijaloga u tom segmentu bio bezuslovni povrat sve imovine privatnih lica, pre svega Srba i drugih nealbanaca proteranih sa prostora KiM od 1999. naovamo, kao i privrednih subjekata, dok bi se za javnu svojinu morala naći pravična formula prihvatljiva za obe strane“, rekao je Starović.

Međutim, Starović ukazuje na to da nema nikakve sumnje da će Priština pokušati sa uslovljavanjem ovakvog rešenja ničim neutemeljenim zahtevima za nekakvu ratnu odštetu, ali bi tako nešto moralo biti odbačeno u samom startu, jer rat na Kosovu 1998-1999. po svom karakteru nije bio oružani sukob dveju država, već obračun srpskih snaga bezbednosti sa "separatističkom gerilom iz OVK".

Do septembra, led u odnosima Beograda i Prištine, nastao tokom pauze od godinu i po od poslednjih pregovora pod posredstvom EU, kako veruju u Briselu, trebalo bi makar delimično da se otopi radom na pitnjima nestalih i raseljenih sa KiM.

Posle jednosatnog razgovora sa predsednikom Aleksandom Vučićem i Avdulahom Hotijem, u četvrtak u Briselu, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak rekao je da je pitanje nestalih na Kosovu važno za pomirenje dveju strana.

Imovina Srbije na Kosovu, prema ranijim procenama, vredela je oko 200 milijardi dolara i zauzima više od polovine teritorije Kosova.  U posedu preduzeća u društvenoj i državnoj svojini bila je trećina zemlje (320.000 hektara), 14 odsto je imovina privatnih subjekata (156.000 hektara), dok je 15 procenata privatno i vlasništvo Srpske pravoslavne crkve (160.000 hektara).

Svoje objekte i resurse na Kosovu imaju "PTT", "Železnice Srbije", "EPS", "Srbijašume"...