Odalović: Srpske žrtve za Prištinu i Zagreb ne postoje

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana nestalih, da region nije spreman da se na adekvatan način bavi ovim pitanjem, ističući da se tela stradalih nalaze u Hrvatskoj i na prostoru Kosova, ali da ni Zagreb ni Priština ne govore o srpskim žrtvama.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, organizovalo je istovremene konferencije za medije u više gradova pod nazivom „Nestali nikada neće biti zaboravljeni“.

Konferencije su danas, pored Beograda, održane i u Kraljevu i Nišu, dok će u Gračanici biti organizovana narednih dana.

Cilj ovih konferencija je da se ukaže na položaj porodica nestalih, potrebu za utvrđivanjem sudbine nestalih lica, kao i na pravo njihovih porodica na istinu i pravdu.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da je Međunarodni dan nestalih još jedan razlog da se domaća i međunarodna javnost podsete na ovaj problem i sagledaju dosadašnji rezultati, ali i preostali izazovi.

On je istakao da pitanje nestalih nije samo problem Srbije, već čitavog regiona.

„Sam podatak od 9.540, mislim da je u ovom trenutku nestalih, govori da je to ogroman broj, bez obzira na rezultate koji su iza nas. Rezultati jesu nešto što treba isticati, ali ne da bismo se zadovoljili i rekli da smo rešili više od 80 odsto slučajeva, jer i ovih 20 odsto imaju istu težinu kao i svi rešeni slučajevi i tako se i odnosimo prema njima“, naveo je on.

Odalović je ukazao da region, kako je ocenio, nije spreman da se na adekvatan način bavi pitanjem nestalih i poginulih.

„Tela stradalih se nalaze u Hrvatskoj, na prostoru Kosova i Metohije. Ova lica koja mi danas tražimo i porodice koje sede ovde vrlo dobro znaju gde su nestali njihovi najmiliji i da se tamo nalaze, tamo gde ja pričam. Gde su arhive i nadležna tela za traženje nestalih lica, gde su organi koji treba da daju odgovore i procesuiraju zločine i sve ono što ni Zagreb ni Priština nijednom rečju neće da kažu? Nikad u poslednjih, ne znam koliko godina, u Zagrebu niste čuli da je više od hiljadu Srba, pored ovih 600 u evidenciji, nestalo. Da li ste čuli u Prištini da je neko rekao da se 570 lica srpske nacionalnosti vode kao nestala? Za njih srpske žrtve ne postoje. I ne treba da nas čudi njihov odnos prema identifikacijama i ovom broju koji je rezultat godina za nama“, naveo je Odalović.

Predsednica Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Mirjana Miodrag Božin istakla je da ta organizacija predstavlja više od 60 udruženja porodica žrtava iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.

„Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, koju predstavljam, krovna je organizacija koja predstavlja više od 60 udruženja porodica žrtava iz Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Za Koordinaciju pitanje nestalih nije etničko pitanje, već humano i civilizacijsko pitanje, čije je rešavanje i zajednički dug prema prošlosti, ali i prema budućnosti i suživotu koji želimo da gradimo sa svojim komšijama. I danas porodice sa bolom, ali i sa nadom, čekaju istinu o svom stradanju i mogućnost da svoje bližnje ožale na dostojan način. Zbog toga nikada nećemo odustati od potrage za nestalima“, istakla je ona.

Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na vlasti u regionu kako bi poštovale potpisane sporazume.

Božin je ukazala i na to da Srbija još nije donela zakon o nestalim licima, navodeći da je Koordinacija učestvovala u radu radne grupe koja je izradila nacrt zakona gotovo 98 odsto, ali da predložena rešenja Ministarstva nisu prihvatljiva za porodice.

Kako je istakla, porodice zahtevaju nastavak potrage za nestalim licima, kao i prikupljanje novih informacija kroz arhive međunarodnih misija koje su bile raspoređene na prostoru bivše Jugoslavije tokom sukoba.

Zamenica komesara u Komesarijatu za izbeglice i migracije Dušica Popović rekla je da se danas odaje pošta svim nestalim licima sa prostora bivše Jugoslavije, ali pre svega njihovim porodicama, koje decenijama čekaju odgovore.

„Iza svakog nestalog lica stoji jedna porodica, jedan život i jedna priča koja još nije dobila svoj završetak. Zato je naša moralna i institucionalna obaveza da istrajemo u traganju za istinom. U regionu se i dalje 9.540 lica vodi kao nestalo. Taj broj nas obavezuje da budemo još odlučniji i posvećeniji u našoj zajedničkoj borbi. Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije nastaviće da, u okviru svoje nadležnosti, pruža institucionalnu i finansijsku pomoć porodicama nestalih i njihovim udruženjima“, istakla je Popović.

U ime Crvenog krsta Srbije obratio se generalni sekretar Ljubomir Miladinović, koji je istakao da ta organizacija pitanju nestalih posvećuje posebnu pažnju.

„Od samog izbijanja sukoba bili smo uz porodice nestalih, pružali im podršku i pomoć i nastavićemo da to činimo sve dok za tim postoji potreba. Naša služba traženja svakodnevno sarađuje sa porodicama i nadležnim institucijama u procesu traženja nestalih, prikupljanju podataka i povezivanju porodica sa svim raspoloživim mehanizmima za utvrđivanje njihove sudbine. U bazi Crvenog krsta Srbije evidentirano je 3.420 predmeta, a više od hiljadu predmeta je i dalje aktuelno“, rekao je Miladinović.