Odalović: Srpske žrtve za Prištinu nisu prioritet, već sedam godina nema naših delegacija na lokacijama koje oni istražuju

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je, u vezi sa početkom identifikacije posmrtnih ostataka pronađenih u Zubinom Potoku, da je apel kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da međunarodna zajednica izvrši pritisak na Srbiju da otvori arhive neosnovan, budući da srpskih delegacija već sedam godina nema na lokacijama koje Priština istražuje, niti ih pozivaju na pretrage ili postupaju po njihovim zahtevima. To, kako je rekao, pokazuje da srpske žrtve za Prištinu nisu prioritet i da ih, čini se, uopšte ne interesuju.

Odalović ističe da je početak procesa identifikacije pronađenih posmrtnih ostataka dobra vest za porodice nestalih, kao i da je putem DNK analize do sada rasvetljena sudbina više od 2.500 slučajeva.

„Pretpostavljam da imaju dovoljno uzoraka od porodica i to je proces koji će verovatno trajati određeni vremenski period, ali se proces završava time što će upravo Međunarodna komisija za nestala lica dobiti izveštaj u kojem će se potvrditi identiteti lica koja su ovom metodom identifikovana. Apelujemo i da oni koji nisu dali krvne uzorke ili nema dovoljno krvnih uzoraka to urade da bi jednostavno bazu tih podataka napravili što operativnijom“, rekao je Odalović za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, kosovska javnost mora da zna da su informacije o svemu što se ovih dana istražuje postojale od 2003. godine u arhivama Kosovske policije, Unmika, a kasnije i Euleksa.

„Mogu da razumem da možda nisu izvršene detajne pretrage Unmikovih i Euleksovih arhiva, ali zašto porodice nisu ranije obaveštene kada je ovaj podatak postojao upravo i u arhivama Kosovske policije da se na toj lokaciji događaj desio, da imaju izjave svedoka koji govori o svim detaljima. Te izjave nama nisu bile dostupne, mi nismo učestvovali u tom procesu. Što se tiče Radne grupe i naših predstavnika, dva puta smo bili na lokaciji zajedno sa predstavnicima prištinske delegacije, ali i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Euleksovih istražitelja i mi nismo na tim pretragama i proverama došli do lokacije na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci“, objašnjava Odalović.

Na poslednjem sastanku Radne grupe u Ženevi, srpska delegacija dala je konkretne predloge za pretragu domaćih i međunarodnih arhiva, kao i za formiranje zajedničkog tima sa predstavnicima Evropske komisije i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

„To je put koji je apsolutno nezamenjiv jer nisu sve arhive ni u Beogradu niti u Prištini. Mnoge se nalaze i u arhivama međunarodnih organizacija. Postoje mnoge lokacije poput još jedne koja je vrlo interesantna i koju mi potenciramo. To je lokacija kod Istoka, gde takođe u međunarodnim arhivama postoje određene informacije koje govore o detaljima i stradanju ljudi, i pronalazku posmrtnih ostataka, ali mi nemamo informacije gde su sahranjeni. Tako da je saradnja na arhivama izuzetno važna, jer danas sa ove vremenske distance, ako ne budemo imali arhivska dokumenta i potvrde određenih događaja i lokacije, mi teško da možemo da rekonstruišemo imajući u vidu da je proteklo mnogo vremena i da su mnogi reljefi i ostalo promenjeno“, kazao je Odalović.

Podseća da je kroz mehanizam radne grupe Međunarodnom komitetu Crvenog krsta dato 2.417 dokumenata da ih podeli sa prištinskom delegacijom, a da je do sada na taj način pronađeno više od 100 posmrtnih ostataka kosovskih Albanaca.

„Iz njihove delegacije nijedan dokument, ni iz jednog izvora nismo dobili i uporno su odgovori bili da oni u svojim arhivama nemaju takva dokumenta. To su bili čak i zvanični odgovori na sastanacima radne grupe, što je apsolutno nešto što ne odgovara, niti pomaže rešavanju sudbine nestalih lica, prvenstveno srpske i ostalih nealbanske nacionalnosti. Nešto što se vrlo često u medijima, u prištinskoj javnosti ističe i predstavlja na način kako to samo Priština želi da predstavi, uključujući 37. motorizovanu brigadu. Mi smo na sastanku radne grupe tražili konkretno od kolega iz prištinske delegacije da nam kažu na šta se odnosi zahtev za pretragom arhive 37. motorizovane brigade i rekli da dovedu svaki zahtev u vezu sa događajem, sa konkretnim nestankom, da bi mogli da na takav način pristupimo traženju informacija iz ne samo arhiva 37. motorizovane brigade, nego i iz drugih potencijalnih baza pogataka, jer smo smatrali da je to nešto na čemu trebamo da radimo svi zajedno“, ističe Odalović.

Ocenjuje i da insistiranje na predaji arhive 37. motorizovane brigade i zahtevi koji su, prema tumačenju Prištine, proistekli iz sporazuma i upućivani na više adresa u Srbiji, ne mogu doprineti rasvetljavanju pojedinačnih slučajeva i događaja.

„Ono što smo mi predložili je to da upravo kada ova grupa koju smo predložili u zajedničku komisiju počne da radi, da identifikujemo upravo događaje, datume i da tražimo od onih koji su na tom prostoru bili, delovali i bili odgovorni da u svojim arhivama vide da li imaju vezano za naše zahteve ili zahteve Prištine konkretnih informacija. Jer i mi imamo informacija i saznanja da je u određenim zonama odgovornosti te tzv. oslobodilačke vojske u tom periodu došlo do mnogih ubistava i stradanja i nestanaka lica koje mi i danas tražimo i duboko verujem da se u njihovim arhivama nalaze informacije o tim događajima i to je ono što smo željeli da podelimo“, rekao je Odalović.

Naveo je da je za vreme njegovog mandata u Radnoj grupi pronađeno, identifikovano i porodicama predato više od 1.900 tela, od kojih su 70 odsto kosovski Albanci.

„Mi imamo puno legitimno pravo da tražimo od Prištine da obaveze koje je preuzela i u Ženevi i u Briselu i u Radnoj grupi, da pretraži lokacije koje je prihvatila da pretraži prema našim zahtevima i Dojnice i Lapušnik i Košare i Plivočko jezero i Lugovo i Budisavce... Mi, s druge strane, po zahtevima prištinske strane postupamo. Nas nema na lokacijama u Prištini već sedam godina, ne pozivaju nas na bilo kakvu pretragu, niti žele da postupaju po našim zahtevima. Što govori o tome da srpske žrtve i ono što je predmet našeg traženja za Prištinu ne da nije prioritet, jer čini mi se da njih to uopšte ne interesuje“, smatra Odalović.

On poziva na povratak mehanizmu i načinu rada po kojem je Radna grupa ranije funkcionisala, uz međusobno poštovanje preuzetih obaveza i zajednički rad na lokacijama na Kosovu koje su bile predmet interesovanja Srbije i u na lokacijama u centralnom delu Srbije, za koje je Priština pokazala interesovanje.

„Porodice Albanaca i Srba zaslužuju mnogo pošteniji odnos prema traženju nestavih lica, mnogo treba toga uraditi da se izbegne politizacija ili bilo šta drugo, jer sve ovo lako se može pretvoriti u politiku, ali to ne pomaže, to samo odmaže i odaljava nas od procesa. Tako da ja duboko verujem u taj humanitarni mandat i humanitarni civilizacijski pristup ovom problemu i to je nešto što je do sada bila vodilja u našem radu“, dodaje Odalović.

Odalović podseća da su informacije o lokacijama koje su poslednjih dana istraživane u Zubinom Potoku poznate još od 2003. godine, zbog čega je, kako navodi, proces pronalaska tela mogao biti završen mnogo ranije.

„Ja neću uopšte da u ovom trenutku komentarišem sve ono što se dešava u zaleđu Zubinog Potoka, ali ponoviću, 2003. Godine bile su pozate ove informacije koje su dovele na ovaj ili sličan način do pronalazka lokacija. Vidim da su podignute određene optužnice protiv lica za koja tvrde da imaju informacije da su izvršioci. Sve to je mnogo davno moglo da bude završeno i postupci okončani, tela identifikovana, predata porodicama, sahranjena, procesi bi trajali vezano za sve drugo i to je nešto što je put za brzo, kvalitetno, transparentno i zajedničko postupanje. Mi zagovaramo to, međutim, očigarno da Priština nije spremna da na ovakav način pristupi ovom problem“, zaključio je Odalović. 

Kurti je ranije danas rekao da je počela identifikacija posmrtnih ostataka pronađenih na lokacijama u Zubinom Potoku i naveo da međunarodni faktor mora da izvrši pritisak na Srbiju za otvaranje arhiva.

„Više nego ikada, u trenucima poput ovog, međunarodni faktori treba da povećaju pritisak na našeg severnog suseda da sprovede deklaraciju o nasilno nestalim osobama, dogovorenu u Briselu 2. maja 2023. godine, tako što će otvoriti i staviti na raspolaganje državne arhive koji mogu dovesti do rasvetljavanja sudbine nestalih“, rekao je Kurti.