Ognjanoska Stavrovska: EU uviđa strateški značaj Zapadnog Balkana

Asistent na Međunarodnom balkanskom univerzitetu i doktorant iz prava EU i evropskih integracija iz Skoplja Leposava Ognjanoska Stavrovska ocenila je da je za priključenje Zapadnog Balkana EU najvažniji geopolitički kontekst i da EU uviđa strateški značaj ovog regiona.

„Ono što se promenilo poslednjih godina jeste upravo taj geopolitički kontekst koji je pojačao pritisak za širenje Evropske unije“, ističe Ognjanoska Stavrovska.

Objašnjava da se to vidi kroz različite platforme poput Evropske političke zajednice koju je francuski predsednik Emanuel Makron predstavio nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, ali i Foruma za strateške i političke diskusije između zemalja Evropske unije i kandidata iz regiona.

„Ali činjenica je da takav geopolitički pritisak, koji je obezbedio određene strateške odluke prema Ukrajini i Moldaviji, nije na adekvatan način reflektovan i repliciran u procesu prema zemljama Zapadnog Balkana koje su i dalje ostajale u izvesnoj situaciji neizvesnosti u pogledu budućeg kursa procesa proširenja. Međutim, sa druge strane, ovakvi forumi i platforme su pokazatelj da postoji promena u raspoloženju i svesti Evropske unije o strateškom značaju ovog procesa, a posebno o strateškom značaju regiona, tj. Zapadnog Balkana“, ističe Ognjanoska Stavrovska.

Podseća da se proces proširenja Evropske unije uvek zasnivao na dve ključne reči: uslovljenost ili potrebu za ispunjavanjem određenih kriterijuma za članstvo i geopolitičkih prilika.

„Geopolitičke prilike su uvek imale uticaj, tj. pritisak za prijem novih država članica. Što se tiče Zapadnog Balkana, činjenica je da je proces poslednjih godina stagnirao, odnosno da Evropska unija nije uspela da ponovi uspeh koji je imala sa zemljama centralne i istočne Evrope i da obezbedi predvidljiv put za prijem kandidata iz regiona“, naglašava ovaj analitičar.

Smatra da uspešna strategija prema Zapadnom Balkanu može biti samo ona koja će pokrenuti proces napred, odnosno povećati unutrašnji impuls za ispunjenjem reformi, a sa druge strane obezbediti određenu predvidljivost.

„Da bismo govorili o kredibilitetu Evropske unije, moramo imati tu predvidljivost i moramo znati kuda, kako i do kada se krećemo. Ne slažem se da se ništa nije pomerilo i da je potpuni zastoj, to nije tačno. Međutim, činjenica je da se to ne oseća u svim zemljama regiona. Na primer, Crna Gora je uvek imala određene rezultate iz procesa evropskih integracija, sada smo videli da i Albanija napreduje, verovatno se ta situacija najmanje oseća u našoj Makedoniji, otuda osećaj i evroskepticizam o kome se priča, mada uopšte se ne bih složila sa tom formulacijom“, kaže Ognjanoska Stavrovska.

Precizira da bi se proces evropskih integracija istinski razumeo potrebno je znati kako se on odvija.

„Moramo da znamo kako će se on odvijati, da li će biti određenog datuma za prijem zemalja regiona, da li će se zasnivati na principu diferencijacije ili će to biti proširenje bloka i na kraju će proces doneti određene koristi. Imam osećaj da je poslednja korist od procesa evropskih integracija u zemlji i regionu bila vizna liberalizacija, iako je Evropska unija u međuvremenu sprovela i druge politike da zadrži region angažovanjem kao što je u fazi realizacije Plana za rast Zapadnog Balkana, sa kojim će biti dostupna određena sredstva. Ali, i treba pronaći način da sve ove politike imaju stvarni odraz i da se odraze na nivo građana i njihove percepcije Evropske unije“, zaključuje Ognjanoska Stavrovska.