Rezolucija SB UN 1244 ključan dokument Srbije za očuvanje teritorijalnog integriteta

Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 predstavlja ključan dokument Srbije za očuvanje teritorijalnog integriteta i suverenita i očuvanje Kosova u svom sastavu, ali problem predstavlja njeno nesprovođenje, zaključak je učesnika Okruglog stola organizovanog povodom 25 godina od usvajanja te rezolucije na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Bivši ministar spolјnih poslova SRJ i predsednik Beoforuma Živadin Jovanović ocenio je da je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN 1999. godine prestavljalo ne samo zaustavljanje rata i ubijanja, već je kosovsko pitanje sa bojnog prešlo na polje političkih pregovora i za Srbiju predstavlja dokument najvišeg ranga.

"Taj dokument je preživeo različite faze i to je danas najznažniji argument za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji. To niko ne može da ignoriše i da menja. On pokazuje da nema veće vlasti od odluke Saveta bezbednosti UN”, kazao je Jovanović.

U tom dokumentu postoje i dve, kako je rekao, podvale.

"Jedna je uvođenje Glave 7 Povelje UN koja predviđa nametanje mira silom iako je bilo dogovoreno da to bude Glava 6 u kojoj se predviđalo nametanje mirnog rešenja. To je bio dogovor Černomidina i Klintona”, rekao je Jovanović.

Jedan od potpisnik Kumanovskog sporazuma, general policije u penziji Obrad Stevanović ocenio je da taj sporazum nije bio kapitulacija.

"Teške posledice nisu rezultat zaključenja sporazuma 1999. već njegovog nesprovođenja od onih koji su preuzeli obavezu da ih sprovedu. Zato je defetizam reći da je Vojno tehnički sporazum u Kumanovu bio predaja, to nije bila kapitulacija”, rekao je Obradović.

On je dodao da je ključan problem u nesprovođenju ovog dokumenta Savet bezbednosti UN.

"Ključni problem i danas je što međunarodne snage nisu uspele da spreče bezbednosni vakuum što je proizvelo progon 230.000 Srba, ali i što do danas nisu održali bezbedno okruženje i nisu omogućile povratak prognanih i nisu izvršili demilitarizaciju OVK. Ona danas pred našim očima prerasta u vojsku. Oni suštinski podržavanju nezavisnost Kosova”, zaključio je Obradović.

Penzionisani ambasador Srbije Rade Drobac koji je nakon rata bio diplomata u Londonu kazao je da su dokumenta Natoa pokazala da ova Alijansa 1999. nije ispunila veći deo svojih ciljeva.

“Kao diplomata sam posle rata bio u Londonu i čitao njihova dokumenta da su im ponestajale rakete, municija, da bi imali hiljadu poginulih dnevno da su napali kopneno, da su ispromašivali sve što su mogli. Srbija i SRJ je pokazala izuzetnu veštinu u tom ratu. Mi smo izašli iz tog rata sa minimalnim žrtvama i tehnčkim gubicima. Niko ne govori da smo im oborili veliki broj aviona skromnim sredstvima. To je bila ogromna bruka velikih sila”, zaključio je Drobac.

Profesorka međunarodnih odnosa na njujorškom Fordam Univerzitetu Sandra Davidović ocenila je da je ključan problem što je Rezolucija 1244 tumačena na dva - suprostavljena načina.

“Prvi je političi koji su zagovarale SAD i podrazumevao je kretanje ka nezavisnosti Kosova. Drugi, legalistički je pretpostavljao poštovanje odluka UN. Od 2003. godine kreće pojačan pritisa da se ovo pitanje reši na politički način i vremenski se poklapa sa Martovskim pogromom 2004. godine kada je došlo do naglog pritiska da se pristupi procesu jer bi u suprotnom slučaju moglo da eskalira. Kulminiralo je 2008. proglašenjem kosovske nezavisnosti i legitimizacije ovog čina kao jedinstvenog pravnog slučaja. Međutim, u svetu je mnogo sličnih primera, od Moldavije, Kipra, Kašmira ili Palestine. Sve su to nerešeni sukobi za koje nije postojala ta urgentnost rešavanja”, naglasila je Davidović.