Osmani: Nadam se da će Kosovo što pre postati član Oebsa

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije i aktuelni predsedavajući Oebsom Bujar Osmani rekao je danas da se nada da će Kosovo postati član Oebsa.

Osmani je, po završetku Saveta ministara Oebsa, odgovarajući na pitanje šta je Oebs učinio da pozove Srbiju na odgovornost za agresiju na Kosovo i izazivanje etničkih tenzija na Balkanu, rekao da može izneti nacionalni stav, koji je jasan, a to je da je Severna Makedonija priznala Kosovo.

„Mi smo priznali Kosovo i bili smo domaćin sastanka u Ohridu koji je iznedrio Ohridski sporazum, za koji smatramo da je jedini način za napredak u postizanju sporazuma Srbije i Kosova sa ciljem međusobnog priznanja. To je stav Severne Makedonije. Mi se nudimo i kao mesto za dijalog, jer imamo dobre odnose sa obe zemlje, a i iskustvo sa kompromisima. Spor Kosova i Srbije je rana celog regiona“, objasnio je on.

Kao predsedavajući Oebsom ukazao je na angažovanje te organizacije na Kosovu i u Srbiji, gde ima svoje misije.

U Prištini, podsetio je, nalazi se trenutno najveća misija, posle zatvaranja misije u Ukrajini. 

Ukazao je da je posetio Beograd i Prištinu i da je čak i izneo plan za deeskalaciju na severu Kosova, koji je, kaže, postao plan EU i SAD, kao i koji su prihvatile vlade u Beogradu i Prištini.

„Nadam se da će Kosovo ubrzo postati članica Oebs. Međutim, za to je potreba konsenzus. Kada bi Kosovo bio član Oebsa mogao bi da koristi sve njene instrumente“, dodao je on.

Osmani je na konferenciji za medije preneo da je na Savetu ministara jednoglasno odlučeno da Malta bude predsedavajuća Oebsom u idućoj godini.

Takođe, preneo je da je odlučeno da se produži mandat generalnom sekretaru Oebsa, dirketoru Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (Odihr), kao i izaslaniku za slobodu medija i visokom komesaru za ljudska prava.

„Savet je održan u vanrednim okolnostima, kada bukti rat u Ukrajini i kada je napadnut koncept multilateralima. Ali uspeli smo da donesemo važne odluke“, rekao je Osmani.

Ukazao je da je velika većina članica podvukla značaj principa Oebsa i Helsinške povelje i još jednom osudila rat Rusije protiv suverenog suseda. Sastanak je, ocenio je, podvukao značaj i potrebu Oebsa za budućnost.

Takođe, rekao je, podvučen je i značaj kompromisa, koji je potreban za nastavak rada Oebsa.

„Kompromisi su često teški, i bolni, ali omogućavaju put u budućnost. Mislim da možemo biti ponosni na ostvareni uspeh“, objasnio je Osmani.

Budući predsedavajući, ministar inostranih poslova, trgovine i evropskih pitanja Malte Ian Borg rekao je da je jednoglasna odluka da se njegovoj zemlji dodeli predsedavanje Oebsu dokaz opredeljenosti članica za očuvanjem i jačanjem organizacije.

„Oebs je inkluzivna platforma za efektivni dijalog. Moramo da se fokusiramo na okončanje ratova i konflikata. Ruski rat protiv Ukrajine mora se zaustaviti. Kao predsedavajući Oebsom radiću zajedno sa svim našim partnerima i biću privržen multilateralizmu, koji može da bude razlika koja nam je potrebna“, poručio je on.

Osmani je, upitan da li je konsenzus ostvaren na trgovini sa Rusijom, naglasio da je konsenzus DNK Oebsa, i da je on od početka predsedavanja rekao da će biti čuvar principa te organizacije, kao i da oko njih nema pregovora.

„Nije bilo nikakve trgovine ili pregovora o principima. Mi smo osudili agresora, koji je izazvao veliku patnju u Ukrajini. Svake nedelje su članice organizacije u Beču na sednici Stalnog saveta govorili istinu predstavniku Rusije. Nije bilo nikakve trgovine sa principima“, podvukao je on.

Upitan da li je ostvaren napredak po pitanju budžeta Oebsa, rekao je da nažalost budžet za tekuću godinu nije usvojen jer ga je Rusija blokirala.

Naglasio je da Oebs „krvari“ zbog neusvajanja budžeta, jer još uvek radi na osnovu budžeta iz 2021. godine, što znači da nije bilo prilagođavanja inflaciji, kao ni mogućnosti za prijem novih ljudi kako bi se osigurala delotvornost.

„Imali smo problema i sa druge dve članice, koje smo rešili, ali na kraju ostala je samo Rusija koja je blokirala budžet. Postigli smo konsenzus o brojkama, ali Rusija je blokirala budžet zbog teksta koji nije ni deo procedure. Imamo još par nedelja do kraja godine i mislim da treba nastaviti razgovore. Pokušaćemo narednih dana da postignemo dogovor za budžet za ovu godinu. Taj budžet bi doprineo usvajanju budžeta za iduću godinu“, rekao je Osmani.

Apelovao je na Rusiju da omogući koncenzus, jer misije u Moldaviji, na Kosovu, u BiH, u Makedoniji pate zbog toga.

Na pitanje da li je Oebs sada bliži odluci da uvede konsenzus "minus 1" kako bi isključio Rusiju, ukazao je da se vodila debata o tome, kao posledica kršenja osnovnih principa organizacije.

„Međutim postoje dva argumenta zašto to nije moguće – jedan pravni, a jedan politički. Pravni je da je odluka o koncenzusu 'minus 1' bila doneta jednom 1992. kada je Jugoslavija isključena zbog kršenja ljudskih prava. Ali mislim da to ne bi funkcionisalo danas. Politički gledano Oebs je uspostavljen kao platforma za dijalog zemalja koje nemaju isti stav i to treba da ostane“, dodao je on.

Takođe je naveo da ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nije bio u poseti Severnoj Makedoniji, da ga nije primio, ali da je došao u Oebs, kao što ide u UN u Njujork.