Osmani o srpskim žrtvama na Kosovu: Ne polažem počast tamo gde se OVK blati

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da se „ono što su uradili Srbija i režim Slobodana Miloševića“ ne može izjednačiti sa „eventualnim pojedinačnim slučajevima“ u kojima su učestvovali pripadnici OVK.

Osmani je u emisiji „Nerv“ upitana zašto nije odala počast i nije položila cveće na spomen-ploče ubijenim Srbima. Odgovarajući na pitanje rekla je da „ne polaže počast tamo gde se OVK blati“.

„Kao predsednica Republike, sa ponosom kažem da ni u jednom trenutku ne prihvatam od bilo koga na svetu da se stvara moralna ekvivalencija i izjednačavanje između onoga što je Srbija i režim Miloševića učinio protiv nevinih ljudi na Kosovu i onoga što se eventualno desilo u pojedinačnom slučaju“, kazala je ona.

Osmani je dalje ponovila svoj poznati stav o ratu.

„Snažno verujem u pravednu borbu koju je vodila OVK i to ću braniti do kraja“, kazala je ona.

Potvrđeno 20 priznanja

Osmani je govorila i o diplomatiji i izjavila da je tokom njenog mandata ponovo potvrđeno oko 20 priznanja za koja je Srbija tvrdila da su povučena.

„Uspeli smo da vratimo oko 20 navodnih povlačenja priznanja“, rekla je Osmani dodajući da međunarodno pravo ne poznaje koncept povlačenja priznanja, ali da takve izjave nanose veliku štetu Kosovu, prenosi Ekonomia onlajn.

Kako je navela, bilo je potrebno veliko angažovanje institucije Predsedništva kako bi se ta priznanja ponovo potvrdila.

„Ako neka država kaže da povlači priznanje, to nam nanosi veliku štetu - kako za imidž, tako i u sprečavanju novih priznanja, ali i u članstvu u međunarodnim organizacijama“, rekla je Osmani.

Govoreći o petogodišnjem mandatu, istakla je da su se bavili „svim izjavama o povlačenju priznanja državnosti Kosova“.

„Sve smo ih ponovo potvrdili i učvrstili“, navela je Osmani dodajući da su brojni lideri pozvani na Kosovo i da su uspostavljeni diplomatski odnosi.

Prema njenim rečima, tvrdnje o povlačenju priznanja nanele su štetu Kosovu, ali je institucionalnim radom sprečeno da te države ostanu u statusu nepriznavanja.

„Osim jedne - još nemamo odgovor od te države“, rekla je Osmani ne precizirajući o kojoj zemlji je reč.

Uskoro nova priznanja

Ona je podsetila da je tokom 2025. Kosovo dobilo četiri nova priznanja i najavila da se nova očekuju i tokom ove godine.

U poslednjih pet godina Kosovo se suočavalo sa kampanjom Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti. Kao zemlje koje su povukle priznanje pominjane su uglavnom afričke države poput Burundija, Solomonskih Ostrva, Madagaskara, Gane i Sijera Leonea, iako institucije Kosova nijedno povlačenje nisu zvanično potvrdile.

Osmani je podsetila je i da je Vašingtonskim sporazumom bio predviđen jednogodišnji moratorijum na kampanju Srbije za povlačenje priznanja, kao i moratorijum na pokušaje Kosova da se učlani u međunarodne organizacije, koji je istekao 2021. godine.

Nakon četvorogodišnje pauze, tokom 2025, Kosovo je dobilo četiri nova priznanja - od Kenije, Sudana, Sirije i Bahama. Poslednje priznanje pre toga stiglo je od Izraela u februaru 2021, dok je pre toga Kosovo priznala država Barbados 2018. godine.

ZSO bez izvršnih ovlašćenja

Osmani je govorila i o Zajednici srpskih opština i kazala da nikad ne bi podržala model sa izvršnim ovlašćenjima.

„Nikada nisam ponudila kompromis za Zajednicu sa izvršnim ovlašćenjima. Nisam je ni ponudila, ni predstavila. Ukoliko dođe do Zajednice sa izvršnim ovlašćenjima, tu se sve zaustavlja. Nikada to nisam ponudila, niti ću ponuditi, za razliku od mnogih drugih“, rekla je ona.

Upitana o svom predlogu da se Ohridski sporazum primenjuje u skladu sa međunarodnim garancijama, posebno sa SAD, kao što je bio slučaj 2008. godine kada je proglašena nezavisnost, Osmani je rekla: „U interesu Republike Kosovo je da budem ja predsednica“.

Potom je istakla značaj američke uloge.

„Pomenula sam da je potpis SAD, prema praksi i istoriji Kosova, ono što ima najveću vrednost. Srbija kaže da primenjuje sporazum, a ne primenjuje. Ja sam tražila međunarodne garancije kao 2008. godine i tada znate da nam je u zamenu za prihvatanje Ahtisarijevog plana od strane Kvinte garantovano priznanje i članstvo u organizacijama“, rekla je Osmani.

„Naravno da je to bio kompromis. Rekla sam da, ako se sve blokira u dijalogu, ali nisam govorila jednostrano. Rekla sam da razgovaramo sa saveznicima o tome koje garancije oni mogu dati, kao 2008. godine“, navela je Osmani.

Odličan lični odnos s Kurtijem 

Govoreći o odnosu sa liderom Pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtije, Osmani je kazala da su oni na dobrom nivou.

„Odlični lični odnosi“, izjavila je ona.

Na pitanje o ranijim oštrim kritikama koje je iznela sa govornice Skupštine Kosova, kada je Kurtija optužila da se „kocka“ sa saveznicima, kazala je da se to odnosilo na drugo pitanje, odnosno na pismo ministarke Donike Gervale upućeno Savetu Evrope u vezi sa nacrtom Zajednice srpskih opština.

„Građani znaju da sam mislila na pismo koje je poslato i koje nije bilo dobro promišljeno. Sada smo u povoljnoj situaciji da pitanje Saveta Evrope poguramo napred. Neslaganje je bilo oko pisma. Mi nismo isti ljudi“, rekla je Osmani.

Dodala je da neslaganja postoje, ali da nikada nisu narušila institucionalne i lične odnose.

„Ima slučajeva kada se nismo slagali, ali smo nesuglasice uvek iznosili u interesu Kosova. Imamo veoma korektne institucionalne odnose, a čak i kada se ne slažemo, imam odličan lični odnos sa premijerom. Zapravo, ni u jednoj fazi do danas nismo imali poremećaj institucionalnih ili ličnih odnosa“, navela je Osmani.