Kenijsko priznanje Kosova: Diplomatska pobeda Prištine ili uspešna poslovna „transakcija“ Bedžeta Pacolija?

Iznenađenje za Beograd, ali još veće za zvaničnu Prištinu. O tome da je Kenija posle 17 godina priznala Kosovo saznali su preko Fejsbuk naloga jednog od najvećih protivnika aktuelne vlade i njenog premijera. U pitanju je „diplomatska pobeda“, ali ne vlade ili Ministarstva spoljnih poslova već biznismena i eks ministra Bedžeta Pacolija koji je u Najrobiju predočio „dovoljno privlačnu ponudu“ u zamenu za priznanje, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Ova pobeda nije došla slučajno. Ona je plod dugog, mukotrpnog rada, posvećenosti i odricanja. Od 2009. lično sam lobirao i razgovarao sa kenijskim vlastima da ovaj dan postane stvarnost. Išao sam od vrata do vrata, od kancelarije do kancelarije, sa samo jednim ciljem - da glas i prava naroda Kosova budu poznati za slobodu, nezavisnost i suverenitet“, napisao je Pacoli na svom Fejsbuk nalogu deleći sa svojim „foloverima“ i odgovarajuće fotografije na kojima Kenijski predsednik Vilijam Ruto potpisuje priznanje.

Ispostavilo se da među njegovim „pratiocima“ nema puno zvaničnika iz Prištine jer su reakcije i čestitke o prvom priznanju Kosova nakon pet godina usledile tek nekoliko sati kasnije.

„U ime institucija i građana Kosova, izražavam iskrenu zahvalnost predsedniku Kenije, Vilijamu Rutou, na ovoj ispravnoj i važnoj odluci, kao i kenijskim institucijama i građanima koji su podržali ovaj veliki diplomatski korak“, prva je poručila u saopštenju kosovska predsednica Vjosa Osmani.

I u Keniji su bili iznenađeni priznanjem Kosova.

Član Odbora za odbranu i spoljne poslove kenijskog parlamenta Saboti Kaleb Amisi upozorio je da ovakav potez može da ima „ozbiljne diplomatske i ekonomske posledice“ po ovu zemlju i da rizikuje da je izoluje na globalnoj sceni.

U prvim reakcijama zvaničnici Prištine izneli su i podatak da je Kenija 118. zemlja koja je priznala Kosovo.

Ali, taj spisak je znatno kraći.

Dokument koji je parafiran u Najrobiju, zapravo čini Keniju 84. zemljom koja je priznala kosovsku nezavisnost u ovom trenutku.

Podaci pokazuju da od 193 države članice Ujedinjenih nacija - 109 zemalja ne priznaje nezavisnost Kosova, dok su je priznale 84 zemlje.

Za bivšeg ambasadora Srbije u Keniji Dragana Županjevca nema puno dileme kako je došlo do priznanja.

„Rezultat koruptivnih odnosa bivšeg ministra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija sa kenijskim predsednikom Vilijamom Rutom“, ističe Županjevac u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća da je Kenija dugi niz godina bila protiv prijema Kosova u međunarodne organizacije poput Uneska i Interpola, kao i da se zalagala za poštovanje međunarodnog prava.

Međutim, ta pozicija je promenjena zahvaljujući naporima Pacolija, koji je kroz finansijske i komercijalne odnose sa Rutom uticao na ovu odluku.

„Kada je Kenija bila nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2021. i 2022. godine, ona je principijelno nastupala na sednicama o Kosovu. Sada je došlo do promene, kada je bivši ministar tzv. Kosova, Pacoli, koji je defakto u koruptivnim odnosima sa predsednikom, finansirao takvu promenu stava, i to je nešto što nije dobro za Srbiju“, podseća Županjevac.

Podseća i na istorijske odnose Srbije i Kenije, kao i da je Jugoslavija bila među prvih deset zemalja koje su priznale nezavisnost Kenije 1963. godine i da su odnosi između dve zemlje dugo bili politički i ekonomski razvijeni.

„Možemo da kažemo da je tu glavni uticaj bivšeg ministra Pacolija, koji je ušao u komercijalno-lukrativne veze sa predsednikom Kenije. On je te veze započeo još 2019. kad je zamenik predsednika posetio Prištinu, što su meni tada kenijske vlasti opovrgavale i govorile da su to lažne vesti, da bi meni na kraju sam Ruto priznao da je bio“, kaže Županjevac.

Na pitanje da li se može govoriti o diplomatskoj pobedi Kosova s obzirom da je reč o prvom priznanju posle pet godina, ovaj karijerni diplomata kaže da nisu u pitanju „diplomatski napori“, već zasluga Pacolija.

„On je učinio taj napor svojim novcem i uticajem, ali Kosovo je danas veoma zadovoljno zbog toga i to će prikazivati kao svoj uspeh i pobedu“, ističe ovaj karijerni diplomata.

Uveren je i da će se kenijski predsednik zbog ove odluke suočiti sa ozbiljnim izazovima, jer nije u skladu sa spoljno-političkim interesima ove zemlje.

Novi „momentum“

I advokat i bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije (KIA) Škeljzen Sopjani smatra da je za kenijsko priznanje nezavisnosti Kosova ključnu ulogu imao upravo Pacoli.

Uvren je da bi ovaj događaj mogao da bude „novi momentum“ i lančanu reakciju priznavanja Kosova i u drugim afričkim državama.

„Ovo je veliko priznanje za Kosovo, posebno zato što dolazi od Kenije, koja je jedna od najvažnijih i najuticajnijih država u Africi. Ovo priznanje ima potencijal da pokrene novu priliku za Kosovo u međunarodnim okvirima, posebno među drugim afričkim državama koje bi mogle da počnu da priznaju Kosovo. Ovo je jedno veoma važno priznanje jer, da ne zaboravimo, ono je jedino priznanje u zadnjih pet godina i to može da bude neki novi momentum u vezi priznanja“, kazao je Sopjani za Kosovo onlajn.

Ističe da je Pacoli imao ključnu ulogu koristeći svoje veze i uticaj u Africi.

„Pacoli je bio prvi koji je objavio priznanje Kenije i jasno je da je on upotrebio svoje kontakte u tom delu sveta. Ovo nije prvi put da je njegovo angažovanje rezultiralo priznanjem Kosova od strane neke afričke zemlje“, objasnio je Sopjani.

Upitan da li bi Pacoli mogao ovim potezom ostvari politički benefit i pomuti račune vodećim strankama u formiranju nove vlade Sopjani je pesimista.

„Pacoli nema svoju stranku sa političkim uticajem, niti je neko iz njegovih redova izabran na poslednjim izborima. Ne vidim ga kao deo sledeće vlade“, zaključuje Sopjani.

„Privlačne ponude“ i "bockanja"

Za nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovića kenijsko priznavanje Kosova je rezultat „udružene akcije Albanaca“ sa „relativno privlačnim ponudama u zamenu za priznavanje“.

„To je jedan od incidenata u borbi za priznavanje ili nepriznavanje takozvane države Kosovo. U toj borbi angažovani su svi zainteresovani, sa jedne strane takozvana država Kosovo sa svojom ljudima, kao što je Bedžet Pacoli, ali mogu da deluju i na druge načine, preko zemalja bliskih Kosovu, odnosno preko zemalja kolektivnog Zapada“, kaže Jovanović za Kosovo onlajn.

Dodaje da su Velika Britanija i SAD tradicionalno prisutni u Keniji zato što se ova zemlja smatra jednom od najrazvijenijih afričkih zemalja sa jakim zapadnim uticajem.

„Moguće da je to bila udružena akcija Albanaca sa njihovim relativno privlačnim ponudama u zamenu za priznavanje. Ali, tu je i borba tih zapadnih sila koje preko Evropske unije nastoje da nas privole da mi oslabimo svoj interes za Kosovo i da prepustimo matici događaja da učini svoje, odnosno da ispunjavamo razne uslove koji se od nas traže do trenutka koji je označen kritičnim kada treba da postupimo po nalogu o potpunoj normalizaciji odnosa sa Kosovom i Metohijom. To je njihova do sad neostvarena želja“, ističe Jovanović.

Ovo priznanje, kako kaže, može da predstavlja i „bockanje“ Srbije sa strane kao vid podsećanja da ne treba da bude toliko sigurna u broj zemalja koje ne priznaju Kosovo ili da ne mora da znači da će oni koji ga ne priznaju zauvek biti u istoj poziciji.

Poručuje da teško može da se govori o konačnim stavovima kada je reč o priznanju Kenije.

„Teško se može govoriti o konačnim stvarima, u sadašnjem nekonačnom svetu. On je u promenama. Ono što je juče bilo konačno, pokazuje se da može da bude nestvarno ili da bude zamenjeno nečim drugim“, dodaje Jovanović.

Ukazuje da bitka za privlačenje pojedinih zemalja, bilo da daju glas priznanja ili da ne daju glas otpriznavanju Kosova je nevidljiva i vodi se ispod stola, sa čim Srbija mora da računa.

Priznanje Kenije, kako kaže, nije u interesu Afrike koja je u angažovanijem stepenu svog buđenja i traženja da bude ravnopravnije i iskrenije tretirana od strane svih, a naročito od bivših kolonijalnih sila.

„U tom svetlu možemo očekivati i da će ovo pitanje biti razmatrano i unutar Kenije i unutar afričke zajednice, a verovatno ni Srbija neće sedeti skrštenih ruku“, zaključuje Jovanović.