Indonezija na liniji odbrane međunarodnog prava, mogu li lobisti za priznanje Kosova da poljuljaju njen stav?

Za članicu Organizacije islamske saradnje, ASEAN-a, od ove godine i BRIKS-a, Indoneziju, Kosovo je sastavni deo Srbije. Iako izložena pritiscima i jakim lobističkim uticajima, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, dobrih poznavaoca prilika u državi sa najbrojnijom muslimanskom populacijom na svetu, takav stav je prirodan jer ova zemlja vodi samostalnu spoljnu politiku, poštuje Povelju UN, a imala je i sopstveno iskustvo sa separatističkim pokretima. Ipak, saveznici Prištine, na prvom mestu Albanija, ne odustaju od pokušaja da ubede Džakartu da promeni svoj stav.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Da Indonezija neće menjati svoj stav u pogledu nepriznavanja nezavisnosti Kosova, bez obzira na stalnu izloženost pritiscima da promeni ovu odluku, izjavila je pre dve godine tadašnja šefica indonežanske diplomatije Retno Marsudi.

Međutim, u lobiranjima za nova priznanja Kosova Tirana ne propušta nijednu priliku, pa je tako albanski predsednik Bajram Begaj, primajući akreditive nove ambasadorke Indonezije na nerezidencijalnoj osnovi Listijane Operanante, pozvao Džakartu da razmotri priznavanje Kosova i pružanje podrške njegovom članstvu u međunarodnim organizacijama.

Pre toga, početkom novembra, bivša kosovska predsednica Atifete Jahjaga poručila je na 9. Svetskom forumu mira u Džakarti da je priznanje nezavisnosti Kosova čin koji jača demokratske vrednosti i stvara prostor za dublju saradnju.

Nekadašnji ambasador Srbije u Indoneziji Slobodan Marinković kaže za Kosovo onlajn da su predstavnici Kosova i Albanije oko ove teme nalazili sagovornike po islamskoj liniji, ali da je glavna pozicija ove zemlje, kao jedne od najznačajnijih u tom delu sveta, to što ona vodi samostalnu spoljnu politiku.

„Oni kažu nezavisna i elastična spoljna politika“, navodi Marinković. 

Pritisci i iznutra

Pritisci na Indoneziju da prizna Kosovo, prema rečima našeg sagovornika, traju poslednje dve decenije, kojima je ona odolevala, kao i unutrašnjim pritiscima po ovom pitanju, jer se pojedine partije u Indoneziji takođe zalažu za to. 

Marinković ipak naglašava da Indonezija u potpunosti priznaje Rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244, po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da se zalaže da se nesporazumi i problemi reše pregovorima.

„Na konferenciji Organizacije islamskih zemalja, gde je Indonezija punopravni i jedan od najuvaženijih članova, skoro svake godine se donosi rezolucija kojom se sve islamske zemlje pozivaju da priznaju Kosovo, a Indonezija  stavlja rezervu. Ona principijelno podržava Srbiju u međunarodnim organizacijama, i kada je reč o zahtevu prijema Kosova u Unesko ili Interpol ili u bilo koju drugu međunarodnu organizaciju. Dosledno se drži principa međunarodnog prava i Povelje UN i neguje, kao i mi što negujemo, tradicionalno prijateljstvo između dve zemlje“, ukazuje ovaj diplomata.

O tome da li i koliko stav Indonezije utiče na manje zemlje u regionu, naš sagovornik kaže da kada najveća muslimanska zemlja ne priznaje Kosovo, onda to neće uraditi ni druge manje članice Asocijacije država Jugoistočne Azije (ASEAN).

„Kao što verujem da Indonezija nikada ne bi priznala način na koji je stvoreno Kosovo, tako to neće da urade ni Filipini, Vijetnam, ni Kambodža. Ako nema zavisnosti od neke velike sile koja se zalaže i sponzoriše samostalnost Kosova, većinski u zemljama ASEAN-a naša pozicija je dosta stabilna i sigurna“, uveren je Marinković.

Begaj ispipava teren 

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići, međutim, smatra da pošto su neke islamske zemlje tokom ove godine priznale Kosovo, da možda postoji šansa i da Indonezija promeni stav.

„Predsednik Albanije verovatno preko svojih veza ispipava  teren pošto su već neke islamske zemlje priznale Kosovo. Onda možda postoji šansa da i Indonezija promeni stav. Moguće je da to ide i preko Turske i preko nekih drugih veza da se pojača ovaj trend da islamske zemlje priznaju nezavisnost Kosova“, ocenio je Maljići za Kosovo onlajn. 

Globalna prestrojavanja i geopolitička situacija, kako smatra, izgleda da pospešuju ovaj proces.

„I defanziva Srbije isto utiče na to da se mnoge zemlje koje su ranije na neki način imale veze sa Beogradom, još iz Titovog vremena, iz onog Pokreta nesvrstanih, sada možda razuveravaju ili imaju neke druge interese“, mišljenja je Maljići.

„Od priznanja Kosova nema ništa“

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić kaže nam da je pre dva meseca bio u Indoneziji i da je imao priliku da razgovara sa tamošnjim zvaničnicima i da je stav Džakarte vrlo jasan - da od priznanja Kosova nema ništa. 

Ipak, on upozorava da ne treba zaboraviti na vrlo intenzivne napore, što Ankare, što Tirane u prethodnom periodu, kao i negativnu ulogu Rijada po pitanju Sirije koja je priznala Kosovo u oktobru.

Povodom lobiranja predsednika Albanije Bajrama Begaja, Mitić ističe da to nije ništa novo i da je Albanija još od 2008. godine svaki put kada bi se neki albanski predsednik, uključujući i aktuelnog, susreo sa nekim zvaničnikom iz Indonezije imala isti zahtev: preispitajte to što tvrdite da je Kosovo deo Srbije.

„Potpuno je normalno da Tirana koja lobira za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, u sklopu svoje velikoalbanske politike, lobira i kod Indonezije, najveće muslimanske države na svetu i četvrte najmnogoljudnije zemlje na svetu. Indonezija, međutim, nije menjala stav od 2008. godine uprkos činjenici da je susedna Malezija praktično odmah priznala nezavisnost Kosova, a koja je takođe većinski muslimanska država. Kasnije, sredinom 2010-ih, nekoliko zemalja koje su u sklopu Asocijacije država Jugoistočne Azije, poput Bruneja, koji je takođe sused Indonezije ili Tajlanda, priznalo je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, međutim Indonezija je ostala vrlo čvrsto na svom stavu“, navodi Mitić za Kosovo onlajn.

Indonezija, kako naglašava, vrlo čvrsto stoji na stavu da je Kosovo sastavni deo Republike Srbije, na linijama odbrane međunarodnog prava, ali i na linijama odbrane svog teritorijalnog integriteta jer je decenijama imala ozbiljne probleme sa separatističkim pokretima. 

Ova zemlja je, ukazuje, decenijama imala ozbiljne probleme sa separatističkim pokretima, a 2005. godine je postignut sporazum u vezi sa provincijom Aćeh koji je od tada miran i bez sukoba. 

„Aćeh je dobio suštinsku autonomiju koju smo mi nudili kao rešenje za Kosovo i Metohiju. U slučaju Indonezije to je prihvaćeno i od tada vlada mir i to pitanje jeste rešeno, ali uvek ostaje bojazan da bi u nekom trenutku neki separatistički pokret možda mogao da se reaktivira, pogotovo eventualno podstaknut sa strane. Tako da je stav Džakarte razumljiv, isto koliko je razumljivo to što je nama, kao Republici Srbiji izuzetno stalo da Džakarta zadrži ovakav stav“, ističe Mitić.

Inače, potpisivanju sporazuma indonežanske vlade sa separatističkim pobunjenicima u provinciji Aćeh 2005. godine prethodilo je sedam meseci razgovora kojim je posredovao niko drugi do Beogradu i Prištini dobro poznat, bivši finski predsednik - Marti Ahtisari.