Osmani: Tražimo najbolje vreme za aplikaciju Kosova za članstvo u NATO

Vjosa Osmani
Izvor: Reporteri

Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da je vreme da se Kosovu i Bosni i Hercegovini ponudi jasan i ubrzan put ka NATO i dodala da međuinstitucionalna radna grupa koju je formiralo Kosovo prolazi kroz sve aplikacione kriterijume i procedure kako bi utvrdili koje je najbolje vreme da zvanično zatraže prijem za članstvo u NATO, prenosi RTCG.

"Kada ta grupa završi sa poslom, moći ćemo da izađemo sa tačnim datumom", rekla je Osmani.

Ona je kazala da put ka NATO članstvu takođe ide kroz Partnerstvo za mir, što je za Kosovo prvi korak na kojem moraju da rade.

"Trenutno, suočavamo se sa prilično apsurdnom situacijom, budući da su u Partnerstvu za mir države poput Lukašenkove Belorusije, kao i Srbija, anti-NATO države koje čak ne nastoje da se pridruže savezu", navela je Osmani u intervjuu agenciji MINA.

Na pitanje kakvu reakciju zvaničnog Beograda očekuje kada Kosovo zvanično preda zahtev za članstvo u NATO, ona je kazala da nikada ne bi proglasili nezavisnost, da su gledali reakcije Srbije.

"Očigledno je da su interesi Kosova kao i volja naroda primarni faktori u odlukama o našoj budućnosti ili članstvu u međunarodnim organizacijama", rekla je Osmani.

Ona je rekla da će, kada Kosovo bude spremno da aplicira za članstvo NATO, reakcija Srbije definitivno biti nešto na šta će obratiti pažnju.

"Ne idemo nigde. Što pre to shvate i prihvate kroz međusobno priznanje, to će bolje biti za njih, ali i za mir i stabilnost u celom regionu", zaključila je Osmani.

Ona je podsetila da su neke države regiona već u NATO, uključujući Crnu Goru, što je, kako je dodala, doprinelo većoj bezbednosti u regionu.

"Srbija, očigledno, ne pokazuje tu nameru. Ipak, svima ostalima koji rade na pridruživanju NATO treba da bude jasno da je, iz bezbednosne perspektive, članstvo neophodno u svetlu ruske agresije na Ukrajinu", rekla je Osmani.

Navela je da članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama ne predstavlja samo političke poteze, dodajući da krajnju korist imaju građani.

"Kada se Kosovo priključi Savetu Evrope, naši građani će konačno imati pristup Evropskom sudu za ljudska prava. Stoga, na kraju, ovo je pitanje ljudskih prava", rekla je Osmani.

Kako je ocenila, kazati "ne" članstvu Kosova u Savetu Evrope znači kazati "ne" višem standardu ljudskih prava u Evropi, jer je Kosovo deo kontinenta.

"Takođe, kazati 'ne' članstvu u organizacijama poput Interpola, znači kazati 'ne' borbi protiv prekograničnog kriminala. Ako država podržava borbu protiv prekograničnog kriminala, onda treba da podrže učešće Kosova u tim mehanizmima", rekla je Osmani.

O "Otvorenom Balkanu"

Osmani je rekla da regionalna inicijativa "Otvoreni Balkan" ne poštuje princip inkluzivnosti i ne tretira sve države jednako. Na Kosovu su, navela je, analizirali tu inicijativu sa političke, ali i sa ekspertske strane.

"Došli smo do odluke, koja je prošla mnogo analiza, da ovo nije inicijativa koja bi Kosovo tretirala kao jednakog partnera. Naprotiv", rekla je Osmani.  

Ona je ocenila da inicijativom "Otvoreni Balkan" predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastoji da proširi svoj "hegemonistički pristup" u čitavom regionu i da tretira Kosovo kao neravnopravnog partnera, tako što neće da prizna njegovu nezavisnost. Prema rečima Osmani, velika razlika između "Otvorenog Balkana" i ostalih inicijativa jeste u tome što ostale inicijative, kao i njihovi kreatori, tretiraju sve države kao jednake.

"Mi se zalažemo za sporazume koji bi ubrzali naše članstvo u Evropskoj uniji, umesto da stvaraju čekaonicu koja daje razlog i opravdanje Uniji da ne ubrzava pristupni proces", istakla je Osmani.

Ona je kazala da bez članstva Zapadnog Balkana u EU ne može biti slobodne, ujedinjenje i mirne Evrope, i ne može biti bezbednosti na evropskom kontinentu.

"Dakle, bili smo veoma jasni po tom pitanju. Poštujemo druge države, ali istovremeno, želimo da se naša pozicija poštuje, jer to je pozicija koja je razmatrana kroz veoma ozbiljne procene svih neophodnih faktora", navela je Osmani.

Ona kaže da postoje brojne inicijative u kojima Kosovo učestvuje, dodajući da je razlog njihovog učešća to što ih tamo tretiraju kao jednake. 

"Dakle, svih šest država Zapadnog Balkana učestvovalo je u kreiranju tih inicijativa, nasuprot 'Otvorenom Balkanu' koji nije inkluzivan niti nas tretira jednako", rekla je Osmani.

Demarkacija Crne Gore i Kosova nije problem

Upitana kako gleda na problem demarkacije Crne Gore i Kosova, Osmani je ocenila da definitivno nije reč o problemu.

"Štaviše, verujem da su Kosovo i Crna Gora došli do tog stadijuma da svaka diskusija počiva na principu odličnih komšijskih odnosa. Kada je to preovladavajući princip u svakoj diskusiji, nikada ne bih rekla da su stvari o kojima se raspravlja problem. Naprotiv, rekla bih da je to razgovor", pojasnila je Osmani.

Prema njenim rečima, to više nije tema za političare. Podsetila je da je Crna Gora ratifikovala Sporazum u Skupštini pre mnogo godina, kao i da je kosovski parlament ratifikovao tri dokumenta, odnosno sam Sporazum, izjave predsednika Kosova i Crne Gore, i treći, koji je proizvod rada komiteta. Kako je navela, sva tri dokumenta su ratifikovana kako bi se stvorila mogućnost za formiranje zajedničkog tehničkog komiteta.

"Dakle, tehnički komitet i eksperti su ti koji bi trebalo da preuzmu taj posao, i sada bi stručnjaci trebalo da odrede naredne korake, umesto da političari daju izjave koje mogu samo da naškode napretku", smatra Osmani.

O ratu u Ukrajini 

Komentarišući rat u Ukrajini, Osmani je kazala da je od 24. februara celokupna bezbednosna arhitektura na evropskom kontinentu ugrožena. Kako je ocenila, namera Rusije nije samo da uruši suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, već i da se bori protiv sistema baziranih na vrednostima i demokratskog načina života.

"Istovremeno, Rusija se trudi da potkopa transatlantsku saradnju i postignuća u ovom delu regiona. Sada, suočeni sa takvom agresijom, moramo da budemo ujedinjeni ne samo u rečima i izjavama, već i u zajedničkom delovanju", navela je Osmani.

Ona je kazala da su za sada sve države Zapadnog Balkana, izuzev Srbije, odabrale da budu na strani Ukrajine.

"Dok je Srbija konstantno demonstrirala, i nedavno potvrdila telefonskim pozivom Vučića i ruskog predsjednika Vladimira Putina da su odabrali da budu uz Rusiju u ovoj agresiji. Nažalost, dali su Rusiji veštačko disanje koje joj je bilo neophodno da bi nastavila ovaj rat", ocenila je Osmani.

Ona je kazala da Evropska unija treba da pošalje vrlo jasnu poruku Srbiji da će, ukoliko nastavi tim putem, njeni pristupni pregovori biti obustavljeni.